Државни мегатероризам

Застрашујући глобални феномен

Догодило се нешто невероватно, да се данас антитерористичке снаге антируског фронта држава не удружују да би спречиле терористичке акције, него управо супротно, како би извеле спектакуларне терористичке акције на штету Русије

Ко би рекао да ћемо доћи у ситуацију да разматрамо терористичке могућности антитерористичких снага, јер оне су заиста застрашујућа и неисцрпна претња. Прави терористи, какве познајемо из претходног периода, повукли су се од стида пред савременим терористичким акцијама, свесни да тако нешто они не могу да ураде, ни организационо, ни кадровски. Дешавало се и раније да неке обавештајне службе подстичу или помажу неку терористичку акцију против својих противника, али никада да оне стоје иза великих терористичких акција у целини, од планирања, до извођења, било би исувише компромитујуће. Данас класични терористи љубоморно гледају и уче како се то може једном акцијом произвести глобална опасност и како се, само уз праву организацију, могу натерати да стрепе истовремено бројне државе и државници и сви њихови грађани, и све то са само неколико десетина килограма експлозива, ако се постави на право место.
Догодило се нешто невероватно, да се данас антитерористичке снаге антируског фронта држава не удружују да би спречиле терористичке акције, него управо супротно, како би извеле спектакуларне терористичке акције на штету Русије. Тако данас сви стрепимо од фантастичних терористичких могућности антитерористичких снага које у том прљавом послу повезује нека од најмоћнијих западних обавештајних служби. Њима, тако удруженима ниједан проблем није нерешив, ни о питању логистике, ни о питању извођача. Имају на располагању све, од оружја до експлозива, од аутомобила и камиона, до дронова, авиона, јахти, бродова, подморница и миниподморница. Транспорт преко целе планете и преко свих граница за њих није проблем, не морају користити лажна документа, документацију и таблице, могу набавити оригиналне. Дотурање експлозива и логистика уопште, што би за класичне терористе било нерешиво, за њих је ситница. Обавештајне информације имају у трену. За извођаче имају армију оперативаца, специјалаца, стручњака разних профила, па до уцењених или потплаћених криминалаца и терориста, због уклапања у средину и маскирање најбоље локалних, с којима су по природи посла увек у вези. Том убитачном механизму само треба прстом показати мету.

[restrict]

РУСИ СУ „ЛЕГИТИМНА“ МЕТА До сада се искристалисало да би продуктивне и узнемирујуће акције могле бити атентати на значајне личности, као што је то било код суровог убиства Дарије Дугин, које на Западу баш нико није осудио иако она ни по једној логици не може бити легална мета. Након тога више се не игра на пропагандну карту „да је Путин болестан и неурачунљив“ јер то ни највећи антируси нису могли да прогутају као истину, него се врти мантра „да ће Путин бити убијен“. Друга уносна мета је Крим и све што је везано за ту област, посебно Кримски мост. Зашто баш Крим, није тешко одгонетнути. Није само ствар у томе што је Крим био у саставу Украјине па је референдумом прешао у састав Русије, него што га је НАТО одавно „нанишанио“ као кључну стратешку позицију за овладавање средњом Азијом и безбедносно угрожавање Русије. Са њега се контролишу два мора, Азовско и Црно, на које излазе важне чланице НАТО-а. Циљ је био да се из лука на Криму избаци руска Црноморска флота и да се у њих увуче нуклеарна флота НАТО-а. У последњи час је то Русија осујетила, али идеја је била тако добра као смртна претња Русији да се од ње неће лако одустати. Зато је Крим на удару сваке врсте, па и терористичке.
Трећа уносна мета су гасоводи и нафтоводи за снабдевање Европе руским енергентима. Политичке мере прекида снабдевања нису довољна гаранција. У питању је „славина“ која сваког часа може да се отвори ако нека држава под притиском своје јавности ипак одлучи да прекрши нелегалне санкције. Неко се досетио да се терористичким акцијама то може физички онемогућити и глобалне енергетске жиле куцавице од животног значаја великог броја држава и огромног броја људи постале су главна терористичка мета. Класични терористи се сада чуде јер знају да би они након прве такве акције били збрисани с лица земље под ударом удружених антитерористичких система свих угрожених држава. Данас то раде „супертерористи“ као производ истих тих безбедносних система који би збрисали обичне терористе. То јесте нови глобални безбедносни проблем, нови безбедносни феномен, за који се дуго неће наћи решење јер га је колективни Запад уврстио у широку лепезу метода тоталног хибридног рата који је објавио Русији. Обичан тероризам је био у тој лепези и до сада, али ово је нешто друго, и са становишта мета и са становишта планирања терористичких акција.

УРАДИ ПА ПРОТИВНИКА ОПТУЖИ Ко је отворио још једну Пандорину кутију није тешко утврдити. Већ код атентата на Дарију Дугин видело се да немамо посла с класичним атентаторима, него да иза компликоване организације тог злочина стоји много сложенији и моћнији систем. Видели смо оперативце и агенте обавештајно-безбедносног система Украјине, али је исто тако постало јасно да им обавештајну логистику пружају неке најмоћније обавештајне службе и друге службе из антируског фронта. Били смо паралисани чињеницом да је атентаторка, високообучени агент украјинске безбедносне службе, као поуздану маску за своју прљаву активност користила своје мало дете. То до сада нисмо видели, ни код најфанатизованијих терориста, али у тренутку атентата још увек се није знало да је то нови глобални тренд, да антитерористи преузимају монопол над глобалним тероризмом и да је то нова опасност с несагледивим последицама. Да ли је Русија могла да тражи хапшење и изручење атентатора од било које државе из редова антируског фронта? Не, за њих је Русија изопштена држава према којој је све дозвољено.
Тек након терористичких акција на Кримском мосту, „Северном току“ и нафтоводу „Дружба“, које су успешно изведене, и планиране акције на „Турски ток“ која је пресечена, постало је јасно ко се против „супертероризма“ бори, а ко га подржава. Оно што се дешавало у зонама контроле НАТО држава није разјашњено (неће ни бити) а оно што се дешавало на територији Русије је разјашњено. Додуше, истраге се формално покрећу јер је с детаљима „супертероризма“ упознат веома узак круг људи а власници гасовода захтевају истрагу. И овде се користи познати систем хибридног ратовања – уради неприхватљив прљави посао и прстом покажи на противника. Тако неке владе на Западу за физичко пресецање „Северног тока“ оптужују Русе и не смета им што у томе нема баш нимало логике – зашто би они изводили тако спектакуларну и ризичну терористичку подводну акцију која им дугорочно наноси огромну штету, када могу само да заврну славину? Док Пољаци о резултатима истраге о оштећењу нафтовода „Дружба“ ћуте, Норвешка, Данска и Шведска се око истраге оштећења „Северног тока“ свађају. Шведска неће да уступи резултате своје истраге Норвешкој и Данској „јер су резултати строго поверљиви“. Шта су то открили што не би могао знати цео свет? Да нису можда утврдили да је то урадио неко од њихових „сабораца“ из антируског фронта, па су љути што и они нису упознати с тим пре извођења терористичке акције?
За то време руска ФСБ је пресецање „Турског тока“ на њеној територији спречила на време, терористи су ухапшени, након чега су дали изјаве да их је ангажовала и да иза свега стоји украјинска СБУ. Вероватно јесте, али тешко да иза таквих акција може да стоји само Украјина.
И иза напада на Кримски мост тешко да стоји само Украјина. Утовар камиона обављен је у Бугарској која је то негирала, а сада врши истрагу? Након тога камион је прешао пет држава, два пута су мењани папири који прате терет и спектакуларна акција је успешно изведена. „Случајно“ баш када је наишла композиција воза са цистернама горива које се запалило. „Случајно“ се све десило баш на Путинов рођендан. Такву координацију и прецизност по времену и простору могу постићи само „супертерористи“. Ухапшено је осам особа, пет држављана Русије и три Украјине и Јерменије, што значи да имамо локалне извођаче и контролу акције од СБУ на лицу места. Наравно да све то није могло без сарадње обавештајних служби више држава на овом терористичком послу. Да су укључени види се и по томе што нико на Западу није осудио терористички акт на Кримском мосту. За њих је то богоугодно дело и тек „рушење нелегалне градње“. За четири лица која су се на месту експлозије случајно задесили и погинули на стравичан начин нико није заинтересован иако су у питању невине жртве. Нико се не пита шта се десило са возачем камиона, да ли је у питању самоубилачка акција или је и он убијен системом даљинског или темпирног активирања експлозива. Што би рекли на Западу, није то убиство него „колатерална штета“.

САМО ЈЕ РУСКИ ОДГОВОР ТЕРОРИЗАМ Пламен експлозија на Кримском мосту као да је огрејао колективни Запад, за њих то није тероризам, али руски одговор јесте. Одговор су одмах прогласили за тероризам иако он то није и не може бити по званичним дефиницијама тероризма. Руски одговор или одмазда може се подвести под ратни злочин ако су намерно и свесно гађани цивили, или ако је постојала намера да се убије што више цивила.
Да видимо шта каже математика. Најпоузданије је узети податке из првог дана руског ракетног напада на скоро све украјинске градове и регионе како би се видело шта је у ствари гађано и да ли су стварно животи цивила били циљ моћних ракета. Првог дана лансиране су 83 руске крстареће ракете а погинуло је 11 цивила (касније се повећавао број погинулих, али и број лансираних ракета). Значи, Руси су лансирали по седам-осам крстарећих ракета од којих свака носи по 400-500 килограма експлозива да би убили једног цивила, а свака та ракета је толико моћна и разорна да може од шале да убије стотине људи ако погоди стамбену зграду. Сваки живот је драгоцен, украјински као и руски, и сваки треба жалити, поготово када су невини цивили жртве, али ови подаци говоре да Руси нису гађали цивиле, него инфраструктуру. У класичној терористичкој акцији с једном или неколико аутоматских пушака страдало би више људи, а овде је употребљено око 40.000 килограма експлозива да би се ликвидирало 11 цивила. Дакле, мета нису били цивили, него инфраструктура, пре свега железничка чворишта и електроенергетски објекти, и то је тешко демантовати. А то у суровим ратним условима представља „легалне мете“.
И најновији догађај на полигону за обуку где је из аутоматског оружја убијено најмање 11 руских војника, по избору извршилаца и пропагандној кампањи са Запада, асоцира на ручни рад моћних обавештајних система. Прво, акција личи на самоубилачку јер су извршиоци деловали у околностима где нису имали никакве шансе да остану живи. Друго, извршиоци су пореклом из Таџикистана, државе чланице ЗНД, сами су се пријавили у војску, по уговору, што може бити припремљена акција путем уцене породицом или сарадња западних служби с фанатизованом терористичком групом. И треће, припремљена је пропаганда којом се подривају ЗНД и широка верска толеранција у Русији.

Утисак је да су терористичке акције које планирају западне обавештајне службе нашле широку примену у подривању економске и унутрашње стабилности Русије и да се од њих неће тек тако одустати. Док се изводи једна, већ се планирају следеће. Русија за сада не одговара истом мером, тероризмом, него војним акцијама у Украјини. За тероризам криве украјинску СБУ, али то неће дуго остати на томе, јер је и њима сигурно јасно да је украјинска служба само добра маска којом се прикривају терористичке активности осталих обавештајних служби из антируског фронта држава. Како ће Русија одговорити када се, пре или касније, докаже учешће других и да ли ће одговор бити само преко Украјине или директно, видећемо, али једно је сигурно, да ово тако осетљиво прикривено мешање може изазвати оно од чега сада стрепи цео свет – директан сукоб НАТО-а и Русије, што значи Трећи светски рат. При томе треба имати у виду да „мегатерористи“ раде за главне играче антируског фронта, и питање је да ли остали уопште о томе нешто знају или само претпостављају.

[/restrict]