Милошевић је био предводник глобалног отпора

НАША ТЕМА l КОНФЕРЕНЦИЈА МЕЂУНАРОДНОГ КОМИТЕТА „,СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ“

Под називом „Милошевић – против НАТО злочина, за нови свет“ у Београду је протекле недеље одржана Међународна интернет-конференција поводом 80 година од рођења и 15 година од смрти Слободана Милошевића и поводом две деценије рада Међународног комитета „Слободан Милошевић“

У раду Конференције „Милошевић – против НАТО злочина, за нови свет“ учествовало је око 20 чланова Комитета и других истакнутих научних радника, публициста и политичких активиста из Русије, САД, Немачке, Британије, Италије, Аргентине, Канаде, Белорусије и Србије.
Копредседник Комитета и бивши потпредседник руске Думе Сергеј Бабурин је говорећи о Слободану Милошевићу рекао да морамо да признамо његову духовну величину, политичку храброст и политичку прозорљивост. Запад га је прогласио непријатељем, јер је Србима рекао да имају право да остану Срби и да имају право на свој цивилизацијски избор. „Захваљујући томе, сви ми данас имамо право да мислимо о праву на избор словенског света. Дај Боже да успемо да остваримо заједничке руско-српске пројекте које је он започео, укључујући наше политичко, економско и државно јединство“, изјавио је Бабурин на конференцији.
Председник Светског савеза слободних мислилаца и копредседник Комитета Клаус Хартман повезао је 2021, као годину Милошевића, са захтевом за сарадњу и пријатељство с Русијом и Кином, што је најбоља брана против агресивне политике НАТО-а и завет Слободана Милошевића.
Професор на Московском државном институту међународних односа Министарства иностраних послова Русије Јелена Пономарјова је Милошевића описала речима које је изворно Де Гол употребио за Стаљина: „Он није отишао у прошлост, он се растворио у будућности.“
Џорџ Самјуели и Кристофер Блек изнели су бројне доказе о одговорности Хашког трибунала за убиство Слободана Милошевића, одговорности која мора бити утврђена.
Професор Александар Мезјајев је говорио о светском историјском и правном значају Милошевићеве одбране у Трибуналу.
Сара Флаундерс и Џон Каталиното из њујоршког Међународног акционог центра нагласак су ставили на злочине, али и лажи НАТО-а, које је Милошевић разбио. Они су позвали на подршку акцији „Санкције убијају“, јер се под америчким санкцијама налази 39 земаља или трећина човечанства, али се многе од њих храбро одупиру.
Петер Бечер из Немачке и Андреа Мартокија из Италије говорили су о разгранатој активности за подршку Милошевићевој борби у својим земљама.
Нестор Гороховски из Аргентине је Милошевића назвао „српским Латиноамериканцем“ и упоредио га с једним од јунака тог континента, председником Парагваја Соланом Лопезом, који је 1870. погинуо у одбрани своје земље.
Дајана Џонстон, позната америчка ауторка која живи у Паризу, констатовала је да утврђивање истине о Слободану Милошевићу значи признавање злочина великих сила које су оптуживале њега да би себе оправдале, контролишући медије и Трибунал. То ће бити тешка борба – истакла је она – али свет је већи него Запад, а Србија заузима почасно место у том великом свету.
Грегори Елич је приметио да данас све више земаља, уз помоћ Кине и Русије, следи Милошевићев пут.
Некадашњи Милошевићеви сарадници Урош Шуваковић и Владимир Кршљанин говорили су о историјском значају Милошевића за Србију и свет.
Шуваковић је истакао да је Милошевић спасао Србију од уништења, спроводио друштвене реформе и на најбољи начин, у екстремно тешким околностима, бранио српски национални интерес, чиме је постао један од најзначајнијих предводника отпора глобалној диктатури.
Кршљанин, који је и секретар Комитета, подвукао је значај нашег отпора, с Милошевићем на челу, за нову политику, односно Нови свет, који предводе Русија и Кина, и позвао на још веће јединство с њима.
У овом броју „Печата“ преносимо неколико интегралних говора учесника Конференције.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

5 коментара

  1. Ova, i ovakve konferencije, veliki su šamar svim drzavama nastale od bivše SFRJ, ali će ipak najveći bol nanjeti Srpskim autošovinistima i veleizdajnicima. Istina o historiskoj ulozi Slobodana Miloševića, za Jugoslavensku, Srpsku i svijetsku politiku sporo ali sigurno prodire svijetom. Sasvim je sigurno, da će ta istina , nazalost, poslednja stići i biti prihvaćena na teritoriji bivše SFRJ , a posebno Srbije. Otpori i borba protiv te istine, na ovim prostorima je daleko veća i jača nego bilo gdje u svijetu. Milošević će dobiti zasluzeno mjesto u Srpskom društvu, tek onda kada postane i zvanično priznat u većini svijeta i kada postane apsurdno daljnje opstruiranje njegove uloge u svjetskoj politici. NATO propanganda je ulozila ogromne napore i novac u demonizaciji Miloševića, i to je danas daje rezultate u Srbiji u kojoj ima i najviše direktno pogodjenih tom istinom.

  2. Hvala što ste se setili.

  3. Волим то што је речено: Да су две Косовске битке водили Лазар и Слободан. Зато ће њихова имена бити вечно записана у Српском народу.

  4. Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    Slobodan Milošević je legenda devedesetih godina. Na početku karijere skoro cela Srija je bila uz njege. Velika je šteta što nije uspeo da oslobodi KiM od šiptarskog-albanskog separatizma i šovinizma. Mnogo je energije i vreme potrošeno po mitinzima da se “istina” o Kosovu prenese na celu Jugoslaviju, ali malo vajde od toga. ZAŠTO?
    ZATO, što je Milošević imao neadekvatne političke saradnike (koji su sada u vrhu vlasti a nisu sa KiM), Nije živeo na KiM, nije dovoljno uvažavao mišljenje i savete Organizacionog Odbora Srba i Crnogoraca Mesne zajednice Kosovo Polje na čelu sa Miroslavom Šolevićem (njihov predlog-rešenje u 7-8 tačaka, imam primerak koji sada nije mi pri ruci da se potsetim) za KiM predato direkno sednici skupštine (Pionirski park pun Kosmetskih Srba). Njihov suštinski moto je bio da država JU preuzme privremeno rikovodje na KiM i da se obračuna sa ideolozima, nisiocima separatističke pobune.
    JA SAM takodje bio po mitinzima da pomognemo Miloševiću da se proširi prava istina o položaju Srba i Crnogoraca (nealbanaca) na KiM. Imao sam svoja predlog rešenja za zaustavljanje iseljavanja, za adekvatna rešenja, neki novinari su uzimali primerke sa velikim interesovanjem itd. Mnogo vremena sam gubio a naš glas se nije razmatrao, uvažavao. Mojih 7-8 parola na mitinzima u priličnoj eri su nagovestile današnja deđavanja na Kosovu (KiM), na primer: “Nezavisno Kosovo – albanska muslimanska dežava”! Ne traži nezavisnost celo KiM – nego na etničkom čišćenju Srba – albanski separatisti prave “etnički čistu albansku državu Kosovo”. To je vrćo bitno bilo za medijski rat za KiM u svetu, ali Beograd ima svoja (neadekvatna) tumačenja: videlo se to i po hiljadama parola na mitinzima (večinom nisu odražavale pravu istinu o KiM). Albanci su lakše širili laži po svetu nego Srbi istinu.

    Bez obzira na sve, do kraja sam podržavao Miloševićevu patriotsku politiku (iako se nisam slagao za neke bitne tačke), Ali šta vredi, lider SPO V.D. je indoktrinirao-podigao pola Beograda i Srbiju da sruši Miloševića. Očekivao sam, nadao sam se da će Milošević ispuniti tri tačke: Prva, da se do kraja držao Kosova i Metohije – do konačnog rešenja; Druga tačka, da nije trebao da se protivi otcepljenju Slovenije i Hrvatske (katolički svet protiv Srbije, na strani Šiptara) jer nije rešio kosmetsko pitanje (kraiški, slavonski Srbi su živeli dosta ramnopravno i slobodno, bilo dosta mešovitih brakova – dijametralno suprotno od separatističkih zulumdžija na Kosovu); Treća tačka, Milošević je imao najveće šanse i celu Srbiju uz sebe, na početku karijere, naročito 6. meseci pre proslave 600-godišnjice kosovske bitke na Gazimestanu – da je napravio “tajni plan” za povratak proteranih Srba na KiM u mirnodopsko doba do 90-te godine (naselilo bi se najmanje sto hiljada-dvesta hiljada, do danas bi bilo sedamsto hiljada, da ne obrazlažem kako), a mi smo izgubili još trista hiljada Srba, proteranih, nakon bombardovanja). Šanse su propale, u to vreme Amerika se nije mešala!
    Da ne dužim mnogo, hvala na objavi. …

  5. Прво: није тачно да се Америка, у почетку, није мешала. Она ј идеолог и зачетник свега јер је имала своје геостратешке планове и намеру да се инсталира на Балкану, да би дошла Русији иза леђа; да би упослила НАТО и направила преседан; да би продала оружје јер од војне индустрије она живи; да би испробала нова оружја; да би видела колико у дрскости може далеко да иде, некажњено употребљава јући забрањена оружја; да би избацила нуклеарни отпад из својих дворишта; да би се дочепала не малог блага које лежи на Косову и Метохији; да би уклонила “реметилачки фактор” оличен у Србији и њеном вођи – Слободану Милошевићу, коме ни на памет није падало да направи велеиздајнички чин за сопствени спас.. и у свему томе је нашла старог српског непријатеља Немце, два пута испрашене са Балкана, што се не да преболети, који погазише свој устав и нађоше се тамо где, по њему, нису смели…
    А Слободан? Државник великог формата коме ни један после њега није био ни до колена, и патриота, и храбар колико и бриљантан – у намерама и плановима, тако и у одбрани Србије пред хашким навијачким монструмом.
    Ова конференција је сјајна ствар, али требало је да се у иностранству неко сети, а Срби? Срби га хладно изручише, уверени да је само то потребно, па да потече мед и млеко Србијом, а тек њима! Од свега, ово “њима” се дебело исплатило: дошли су на власт, обогатили се…
    Народ је био уз њега, затим против њега, наиван и заведен жестоком (а провидном) пропагандом. Познајем људе који су, прво, носили сендвиче у Пионирски парк и по становима качили слике Слободана Милошевића, а онда лупали у шерпе и лонце, цепали његове слике и на крају га стрпали тамо одакле Срби не излазе живи или без дебеле осуде, за разлику од других… Све на њихову, нашу, српску срамоту. Поносим се тиме да ни у једном тренутку нисам била понета плаћеном стихијом званом “спонтани народни отпор”. Увек сам ишла широм отворених очију и мислила сопственом главом…
    Временом ће бити, можда, рехабилитован Слободан Милошевић и на нивоу државе Србије, кад, и ако, се она не буде више плашила да то учини. А “другосрбијанцима”, мрзитељима сопствене земље, жељних окупације и уништења сопственог народа, желим срећан пут тамо где мисле да би им било боље, где цвета, хм. “демократија”, где “нема” корупције, где су медији “слободни”, где су сви “срећни”…
    Боже, помози нама који о(п)стајемо, или узми ствар у своје руке! Амин!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *