ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

Неопростива грешка

Правоснажна пресуда у случају Ратка Младића кључ је за разумевање не само рата 1990-их већ и вековног страдања Срба с оне стране Дрине

После 553 дана суђења и десет година проведених у Шевенингену правоснажном пресудом Механизма за кривичне судове у Хагу генерал Војске РС Ратко Младић је правоснажно осуђен на доживотну робију. Овом пресудом жалбено веће Механизма потврдило је првостепену пресуду на доживотну робију која је донета 2017. године.

СПРЕЧИО ДА СЕ ПОНОВИ 1941. ГОДИНА

Док западна штампа и бошњачка јавност ликују над пресудом, став али и очекивања Срба с оне стране Дрине стали су у неколико речи: „Не признајемо хашке одлуке. Ти си понос Републике Српске.“ Транспарент је уочи изрицања пресуде освануо у Бањалуци. За Србе генерал Ратко Младић није ратни злочинац већ војник који је спречио да се понови 1941. када је, као и толико пута кроз историју, ово парче земље, као најзападнија православна земља која дубоко задире у тело Ватикана, било виђено за биолошко чишћење од Срба.
„Мислим да је генерал Младић послат у директну легенду, а српски народ ће знати да би без његовог духа била много већа страдања нашег народа“, рекао је после изрицања пресуде председавајући члан Председништву БиХ Милорад Додик. Он је указао на то да је генерал Младић осуђен само по командној одговорности, што је новитет у правном систему.
„Пресудом се покушава написати друга историја по којој ће Срби бити искључиви кривци. У БиХ је страдало укупно 96.000 људи, од тога Срба преко 30.000, а погледајте пресуде Хашког трибунала. Анте Готовина, Насер Орић, Атиф Дудаковић, и још многи ове пресуде гледају из својих кућа, а знамо какве су злочине починили над српским народом“, рекао је Додик.
Подсетимо да је Хашко тужилаштво 25. јула 1995. трибуналу поднело прву оптужницу против Ратка Младића на којој је био заједно с првим председником Републике Српске Радованом Караџићем, али су оптужнице касније раздвојене. Првостепеном пресудом Хашког трибунала, чији је рад наследио ММКС, Младић је у новембру 2017. осуђен на доживотни затвор због „прогона Бошњака и Хрвата, опсаде Сарајева, узимања припадника међународне мировне мисије за таоце и геноцида у Сребреници 1995. године“. Од 11 тачака оптужнице, проглашен је кривим за десет. Ослобођен је кривице за геноцид у шест општина: Приједор, Сански Мост, Кључ, Котор Варош, Фоча и Власеница 1992. године. Управо на овај део пресуде жалило се Тужилаштво, док је одбрана тражила ослобађање по свим тачкама. Суђење Ратку Младићу почело је у мају 2012, а окончано 15. децембра 2016. Генерал је ухапшен у мају 2011, након 12 година скривања, у месту Лазарево у Србији, после чега је изручен Хагу.

ПРЕСУЂЕНА СТВАР

Младић је током суђења негирао кривицу, а с тимом својих бранилаца покушао је да оспори наводе Тужилаштва и исказе сведока. Небројене захтеве породице да му се због лошег здравственог стања омогући лечење на слободи, Хашки трибунал а после ни ММКС никада нису усвојили.
Уочи изрицања другостепене пресуде „Новости“ су подсетиле на изјаву Јонаса Нилсена, сарадника судије Хашког трибунала Алфонса Орија, председавајућег Судском већу. Он је након изрицања првостепене пресуде јавно признао да Хашки трибунал нема доказа о састанку војног врха Републике Српске, на ком је наводно договорено извршење кривичног дела у Сребреници. Нилсен је на предавању у Институту Асер јасно указао на чињеницу да се, уместо доказа, прибегло закључивању на основу претпоставки. Ове тврдње нису утицале на хашку „пресуђену ствар“ која је од 442 доказано убијена заробљена муслимана дошла до броја од седам, осам хиљада убијених. Путујући циркус, како је после изрицања пресуде рекао Дарко Младић, завршио се како је почео. Генерал није имао шансе за фер суђење.

ГЕНЕРАЛОВА КРИВИЦА

Може ли се судити српском народу пред Хашким трибуналом без дубљег увида у стравична страдања Срба у сребреничком округу у сва три рата? Очито да може. Хашка октроисана истина и треба да послужи да се легитимишу сви злочини извршени над српским народом. Како другачије објаснити, на шта је указао Милорад Додик, да пресуду са слободе слушају Насер Орић, Анте Готовина, Ејуп Ганић, Атиф Дудаковић.
У срамној пресуди која имплицира и закључак да је РС геноцидна творевина налази се преостали кључ за разумевање не само рата 1990-их већ и вековног страдања Срба са западне стране Дрине. Она је покушај потирања постојања и Јасеновца и читавог крвавог ланца српске историје. У новијој историји политичког заточеништва остаће забележено да је једина генералова кривица то што је спречио да неки нови Дучић испева стихове: „Носи српска реко крв наших синова / јер крваве реке свуд су наше међе.“ У очима Запада, неопростива грешка.

ДОЧЕК У НИКШИЋУ

Новоизабрани митрополит црногорско–приморски Јоаникије, на дочеку уприличеном у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу, једногласну подршку Светог архијерејског Сабора с патријархом Порфиријем на челу прокоментарисао је речима „није лако бити митрополит на столици за коју се певало ’олтар прави на камен крвави’“.
„У Црној Гори догодило се нешто што се и очекивало, али сви морамо да се смиримо пред Богом и сачекамо шта ће Дух свети устројити и Свети архијерејски сабор саопштити. Ја недостојни, изабран сам за митрополита црногорско-приморског, и то је превелика дужност које се не бих смео прихватити без подршке целог народа“, рекао је Јоаникије.
О избору свог наследника, епископа Методија, казао је да је он духовно чедо митрополита Амфилохија, на коме почива и благослов покојног патријарха СПЦ Павла.
Нови владика будимљанско-никшићки Методије рекао је да је помало владика спремних да „по Божијој промисли, а не по људској мери, седну на трон цетињских митрополита“.
„Помало је, али их има“, додао је владика Методије, „и Бог нам је дао нашег митрополита Јоаникија да нас води, руководи, учи правој вери и љубави, и помогне да разликујемо човека од нечовека.“
„И нигде ових мало дана, које сам, као архијереј, гледао по осталим помесним црквама и епархијама, нисам срео ни видео овако диван саборни, литургијски, јеванђељски и хришћански однос у љубави између епископа и његовог народа“, казао је Методије.

„СПУТЊИК ВЕ“ НА ТОРЛАКУ

Производњом прве дозе вакцине „Спутњик Ве“ на „Торлаку“, чији квалитет је 19. маја потврдио руски Национални институт за епидемиологију и микробиологију, Србија је постала прва земља у Европи која производи ово цепиво.
Након састанка с потпредседником Владе Русије у Санкт Петербургу, министар Ненад Поповић је навео да је почетак производње руске вакцине у Србији потврда најбоље сарадње две земље.
„То је потврда најбоље политичке, економске и научнотехнолошке сарадње наше две земље, али и потврда блискости и високог степена узајамног поверења између наших државних руководстава“, навео је Поповић.
За четири до шест месеци „Торлак“ ће, према најавама, произвести четири милиона вакцина. Научне студије доказале су да је ефикасност „Спутњика Ве“ 97,6 процената.

СТОЛТЕНБЕРГ: ПРАТИМО ДОГАЂАЈЕ У БЕЛОРУСИЈИ

Сарадња Русије и Белорусије изазвала је озбиљну забринутост чланица НАТО-а, рекао је за немачки недељник „Велт ам зонтаг“ генерални секретар западне војне алијансе Јенс Столтенберг.
„НАТО је одбрамбени савез. Не желим да превише спекулишем, али смо опрезни и врло пажљиво пратимо догађаје у Белорусији. Наравно, спремни смо да у озбиљном случају заштитимо било коју чланицу Алијансе и од претње коју представљају Минск и Москва“, истакао је Столтенберг.
Према његовим речима, ситуација у Белорусији биће тема разговора на предстoјећем самиту НАТО-а у Бриселу.
Портпаролка руског Министарства иностраних послова Марија Захарова оценила је да нормална сарадња Белорусије и Русије не одговара плановима НАТО-а. „Алијанса жели да се стално меша у унутрашње послове час једне, час друге земље, или истовремено у обе, само да би спречила природни ток наше узајамно корисне интеграције.“
Захарова је упутила НАТО-у савет да се хитно позабави – уместо измишљеним претњама са стране Русије и Белорусије – унутрашњим тероризмом у Сједињеним Америчким Државама.

Тужба против НАТО-а

Истина о размерама трагедије и последицама које је НАТО, састављен од 19 најразвијенијих земаља света, произвео у сувереној земљи Србији нашла се у првој тужби против НАТО-а која је стигла у седиште Алијансе. Реч је о случају пуковника војске из Београда који је недавно отишао у пензију а који је сигуран да је рак који је добио последица боравка 210 дана у копненој зони безбедности на Косову и Метохији. Адвокат Срђан Алексић, који је крајем јануара поднео Вишем суду у Београду прву појединачну приватну тужбу против НАТО-а, са захтевом за одштету, због тровања осиромашеним уранијумом, рекао је у разговору за „Спутњик“ да ово више нико не може да заустави, да су пресуде у корист војника у Италији пробиле лед и да нас сада зову из Чешке да помогнемо јер су оболели и њихови војници који су били на Косову и Метохији.
На питање новинара „Спутњика“ зашто је поднета само једна тужба због обољевања од канцера док је најављено пет, а иницијативи се прикључило више од три хиљаде људи који верују да могу да докажу да су изгубили здравље због бомбардовања 1999. године, Алексић каже да су за овај случај морали да плате судску таксу од 75 хиљада динара. „Они који су бранили нашу земљу, обични војници или официри по службеној дужности, данас су болесни, лечење их кошта од хиљаду до две хиљаде евра месечно. Треба да плате таксу за тужбу, таксу за одлуку, вештачења. У спор не могу да крену без неколико хиљада евра, одакле им тај новац“, каже Алексић.
У припреми тужбе Алексићу је помогао адвокат Анђело Тартаља, први који је у свету доказао узрочно-последичну везу између осиромашеног уранијума и канцера. По Алексићевим речима, Тартаља је добио већину спорова које је покренуо, тужио је државу Италију као чланицу НАТО-а, пошто су италијански војници послати из своје земље на Косово. У тиму с Алексићем тужи НАТО и зато што је нелегално бомбардовао Србију и извршио ратни злочин против цивилног становништва.
Алексић наводи да су оболели италијански војници, али и цивили који су боравили на Косову и Метохији као одштету добили између 700 хиљада и милион евра, а да је код нас обештећење од 10 до 15 хиљада.
„Тартаља ми је рекао, драги мој пријатељу, у Италији једна крава је скупља од српског живота, то нећемо да радимо, тражићемо минимум од 100 хиљада евра. То је код њих минимално обештећење, милион евра је нормално обештећење за погибију, рањавање, муке кроз које човек пролази. Они су то изазвали и зато треба да плате.“

 


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *