Neoprostiva greška

Pravosnažna presuda u slučaju Ratka Mladića ključ je za razumevanje ne samo rata 1990-ih već i vekovnog stradanja Srba s one strane Drine

Posle 553 dana suđenja i deset godina provedenih u Ševeningenu pravosnažnom presudom Mehanizma za krivične sudove u Hagu general Vojske RS Ratko Mladić je pravosnažno osuđen na doživotnu robiju. Ovom presudom žalbeno veće Mehanizma potvrdilo je prvostepenu presudu na doživotnu robiju koja je doneta 2017. godine.

SPREČIO DA SE PONOVI 1941. GODINA

Dok zapadna štampa i bošnjačka javnost likuju nad presudom, stav ali i očekivanja Srba s one strane Drine stali su u nekoliko reči: „Ne priznajemo haške odluke. Ti si ponos Republike Srpske.“ Transparent je uoči izricanja presude osvanuo u Banjaluci. Za Srbe general Ratko Mladić nije ratni zločinac već vojnik koji je sprečio da se ponovi 1941. kada je, kao i toliko puta kroz istoriju, ovo parče zemlje, kao najzapadnija pravoslavna zemlja koja duboko zadire u telo Vatikana, bilo viđeno za biološko čišćenje od Srba.
„Mislim da je general Mladić poslat u direktnu legendu, a srpski narod će znati da bi bez njegovog duha bila mnogo veća stradanja našeg naroda“, rekao je posle izricanja presude predsedavajući član Predsedništvu BiH Milorad Dodik. On je ukazao na to da je general Mladić osuđen samo po komandnoj odgovornosti, što je novitet u pravnom sistemu.
„Presudom se pokušava napisati druga istorija po kojoj će Srbi biti isključivi krivci. U BiH je stradalo ukupno 96.000 ljudi, od toga Srba preko 30.000, a pogledajte presude Haškog tribunala. Ante Gotovina, Naser Orić, Atif Dudaković, i još mnogi ove presude gledaju iz svojih kuća, a znamo kakve su zločine počinili nad srpskim narodom“, rekao je Dodik.
Podsetimo da je Haško tužilaštvo 25. jula 1995. tribunalu podnelo prvu optužnicu protiv Ratka Mladića na kojoj je bio zajedno s prvim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem, ali su optužnice kasnije razdvojene. Prvostepenom presudom Haškog tribunala, čiji je rad nasledio MMKS, Mladić je u novembru 2017. osuđen na doživotni zatvor zbog „progona Bošnjaka i Hrvata, opsade Sarajeva, uzimanja pripadnika međunarodne mirovne misije za taoce i genocida u Srebrenici 1995. godine“. Od 11 tačaka optužnice, proglašen je krivim za deset. Oslobođen je krivice za genocid u šest opština: Prijedor, Sanski Most, Ključ, Kotor Varoš, Foča i Vlasenica 1992. godine. Upravo na ovaj deo presude žalilo se Tužilaštvo, dok je odbrana tražila oslobađanje po svim tačkama. Suđenje Ratku Mladiću počelo je u maju 2012, a okončano 15. decembra 2016. General je uhapšen u maju 2011, nakon 12 godina skrivanja, u mestu Lazarevo u Srbiji, posle čega je izručen Hagu.

PRESUĐENA STVAR

Mladić je tokom suđenja negirao krivicu, a s timom svojih branilaca pokušao je da ospori navode Tužilaštva i iskaze svedoka. Nebrojene zahteve porodice da mu se zbog lošeg zdravstvenog stanja omogući lečenje na slobodi, Haški tribunal a posle ni MMKS nikada nisu usvojili.
Uoči izricanja drugostepene presude „Novosti“ su podsetile na izjavu Jonasa Nilsena, saradnika sudije Haškog tribunala Alfonsa Orija, predsedavajućeg Sudskom veću. On je nakon izricanja prvostepene presude javno priznao da Haški tribunal nema dokaza o sastanku vojnog vrha Republike Srpske, na kom je navodno dogovoreno izvršenje krivičnog dela u Srebrenici. Nilsen je na predavanju u Institutu Aser jasno ukazao na činjenicu da se, umesto dokaza, pribeglo zaključivanju na osnovu pretpostavki. Ove tvrdnje nisu uticale na hašku „presuđenu stvar“ koja je od 442 dokazano ubijena zarobljena muslimana došla do broja od sedam, osam hiljada ubijenih. Putujući cirkus, kako je posle izricanja presude rekao Darko Mladić, završio se kako je počeo. General nije imao šanse za fer suđenje.

GENERALOVA KRIVICA

Može li se suditi srpskom narodu pred Haškim tribunalom bez dubljeg uvida u stravična stradanja Srba u srebreničkom okrugu u sva tri rata? Očito da može. Haška oktroisana istina i treba da posluži da se legitimišu svi zločini izvršeni nad srpskim narodom. Kako drugačije objasniti, na šta je ukazao Milorad Dodik, da presudu sa slobode slušaju Naser Orić, Ante Gotovina, Ejup Ganić, Atif Dudaković.
U sramnoj presudi koja implicira i zaključak da je RS genocidna tvorevina nalazi se preostali ključ za razumevanje ne samo rata 1990-ih već i vekovnog stradanja Srba sa zapadne strane Drine. Ona je pokušaj potiranja postojanja i Jasenovca i čitavog krvavog lanca srpske istorije. U novijoj istoriji političkog zatočeništva ostaće zabeleženo da je jedina generalova krivica to što je sprečio da neki novi Dučić ispeva stihove: „Nosi srpska reko krv naših sinova / jer krvave reke svud su naše međe.“ U očima Zapada, neoprostiva greška.

DOČEK U NIKŠIĆU

Novoizabrani mitropolit crnogorsko–primorski Joanikije, na dočeku upriličenom u Sabornoj crkvi Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću, jednoglasnu podršku Svetog arhijerejskog Sabora s patrijarhom Porfirijem na čelu prokomentarisao je rečima „nije lako biti mitropolit na stolici za koju se pevalo ’oltar pravi na kamen krvavi’“.
„U Crnoj Gori dogodilo se nešto što se i očekivalo, ali svi moramo da se smirimo pred Bogom i sačekamo šta će Duh sveti ustrojiti i Sveti arhijerejski sabor saopštiti. Ja nedostojni, izabran sam za mitropolita crnogorsko-primorskog, i to je prevelika dužnost koje se ne bih smeo prihvatiti bez podrške celog naroda“, rekao je Joanikije.
O izboru svog naslednika, episkopa Metodija, kazao je da je on duhovno čedo mitropolita Amfilohija, na kome počiva i blagoslov pokojnog patrijarha SPC Pavla.
Novi vladika budimljansko-nikšićki Metodije rekao je da je pomalo vladika spremnih da „po Božijoj promisli, a ne po ljudskoj meri, sednu na tron cetinjskih mitropolita“.
„Pomalo je, ali ih ima“, dodao je vladika Metodije, „i Bog nam je dao našeg mitropolita Joanikija da nas vodi, rukovodi, uči pravoj veri i ljubavi, i pomogne da razlikujemo čoveka od nečoveka.“
„I nigde ovih malo dana, koje sam, kao arhijerej, gledao po ostalim pomesnim crkvama i eparhijama, nisam sreo ni video ovako divan saborni, liturgijski, jevanđeljski i hrišćanski odnos u ljubavi između episkopa i njegovog naroda“, kazao je Metodije.

„SPUTNJIK VE“ NA TORLAKU Proizvodnjom prve doze vakcine „Sputnjik Ve“ na „Torlaku“, čiji kvalitet je 19. maja potvrdio ruski Nacionalni institut za epidemiologiju i mikrobiologiju, Srbija je postala prva zemlja u Evropi koja proizvodi ovo cepivo. Nakon sastanka s potpredsednikom Vlade Rusije u Sankt Peterburgu, ministar Nenad Popović je naveo da je početak proizvodnje ruske vakcine u Srbiji potvrda najbolje saradnje dve zemlje. „To je potvrda najbolje političke, ekonomske i naučnotehnološke saradnje naše dve zemlje, ali i potvrda bliskosti i visokog stepena uzajamnog poverenja između naših državnih rukovodstava“, naveo je Popović. Za četiri do šest meseci „Torlak“ će, prema najavama, proizvesti četiri miliona vakcina. Naučne studije dokazale su da je efikasnost „Sputnjika Ve“ 97,6 procenata.

STOLTENBERG: PRATIMO DOGAĐAJE U BELORUSIJI

Saradnja Rusije i Belorusije izazvala je ozbiljnu zabrinutost članica NATO-a, rekao je za nemački nedeljnik „Velt am zontag“ generalni sekretar zapadne vojne alijanse Jens Stoltenberg.
„NATO je odbrambeni savez. Ne želim da previše spekulišem, ali smo oprezni i vrlo pažljivo pratimo događaje u Belorusiji. Naravno, spremni smo da u ozbiljnom slučaju zaštitimo bilo koju članicu Alijanse i od pretnje koju predstavljaju Minsk i Moskva“, istakao je Stoltenberg.
Prema njegovim rečima, situacija u Belorusiji biće tema razgovora na predstojećem samitu NATO-a u Briselu.
Portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova ocenila je da normalna saradnja Belorusije i Rusije ne odgovara planovima NATO-a. „Alijansa želi da se stalno meša u unutrašnje poslove čas jedne, čas druge zemlje, ili istovremeno u obe, samo da bi sprečila prirodni tok naše uzajamno korisne integracije.“
Zaharova je uputila NATO-u savet da se hitno pozabavi – umesto izmišljenim pretnjama sa strane Rusije i Belorusije – unutrašnjim terorizmom u Sjedinjenim Američkim Državama.

Tužba protiv NATO-a

Istina o razmerama tragedije i posledicama koje je NATO, sastavljen od 19 najrazvijenijih zemalja sveta, proizveo u suverenoj zemlji Srbiji našla se u prvoj tužbi protiv NATO-a koja je stigla u sedište Alijanse. Reč je o slučaju pukovnika vojske iz Beograda koji je nedavno otišao u penziju a koji je siguran da je rak koji je dobio posledica boravka 210 dana u kopnenoj zoni bezbednosti na Kosovu i Metohiji. Advokat Srđan Aleksić, koji je krajem januara podneo Višem sudu u Beogradu prvu pojedinačnu privatnu tužbu protiv NATO-a, sa zahtevom za odštetu, zbog trovanja osiromašenim uranijumom, rekao je u razgovoru za „Sputnjik“ da ovo više niko ne može da zaustavi, da su presude u korist vojnika u Italiji probile led i da nas sada zovu iz Češke da pomognemo jer su oboleli i njihovi vojnici koji su bili na Kosovu i Metohiji.
Na pitanje novinara „Sputnjika“ zašto je podneta samo jedna tužba zbog oboljevanja od kancera dok je najavljeno pet, a inicijativi se priključilo više od tri hiljade ljudi koji veruju da mogu da dokažu da su izgubili zdravlje zbog bombardovanja 1999. godine, Aleksić kaže da su za ovaj slučaj morali da plate sudsku taksu od 75 hiljada dinara. „Oni koji su branili našu zemlju, obični vojnici ili oficiri po službenoj dužnosti, danas su bolesni, lečenje ih košta od hiljadu do dve hiljade evra mesečno. Treba da plate taksu za tužbu, taksu za odluku, veštačenja. U spor ne mogu da krenu bez nekoliko hiljada evra, odakle im taj novac“, kaže Aleksić.
U pripremi tužbe Aleksiću je pomogao advokat Anđelo Tartalja, prvi koji je u svetu dokazao uzročno-posledičnu vezu između osiromašenog uranijuma i kancera. Po Aleksićevim rečima, Tartalja je dobio većinu sporova koje je pokrenuo, tužio je državu Italiju kao članicu NATO-a, pošto su italijanski vojnici poslati iz svoje zemlje na Kosovo. U timu s Aleksićem tuži NATO i zato što je nelegalno bombardovao Srbiju i izvršio ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Aleksić navodi da su oboleli italijanski vojnici, ali i civili koji su boravili na Kosovu i Metohiji kao odštetu dobili između 700 hiljada i milion evra, a da je kod nas obeštećenje od 10 do 15 hiljada.
„Tartalja mi je rekao, dragi moj prijatelju, u Italiji jedna krava je skuplja od srpskog života, to nećemo da radimo, tražićemo minimum od 100 hiljada evra. To je kod njih minimalno obeštećenje, milion evra je normalno obeštećenje za pogibiju, ranjavanje, muke kroz koje čovek prolazi. Oni su to izazvali i zato treba da plate.“