Odlazak glumčine

Kirk Daglas (1916–2020)

Uobičajeni sinonimi pri pominjanju nedavno, u sto četvrtoj godini preminulog holivudskog superstara Kirka Daglasa, jednako za znalce filma, pa i za profesionalce u tom poslu, kao i za publiku su naslovni lik u „Spartaku“ i neustrašivi revolveraš Dok Holidej u čuvenom vesternu „Obračun kod O. K. Korala“. Ali Kirk je bio mnogo, mnogo više od te dve famozne uloge. Veliki talenat, autentični heroj i na filmu i u privatnom životu

Odavno su, da tako kažemo, svi ispisnici nedavno preminulog Kirka Daglasa članovi nebeskog teatra ili nekog tamošnjeg Holivuda. Poslednjeg prijatelja, istinskog, životnog, onog najređeg kojeg čovek može ali često i ne mora da ima, Karla Maldena Kirk je izgubio Maldenovim odlaskom pre jedanaest godina. A sada, kada mu se pridružio tamo gde se sakupilo najkvalitetnije glumačko društvo, ovaj naš svet je ostao i bez poslednje istinske legende Holivuda. Bez glumčine i ljudine. A baš su takvi bili njegovi ispisnici. Taj stari, zlatni Holivud, u kome je Kirk bio superzvezda velikog srca preko pola veka, vrlo dugo je znao samo za takve zvezde koje su bile i ljudine i glumčine. Raskošni karakteri i talenti. Kirk Daglas je bio najistaknutiji predstavnik baš takvog sastava ljudskog materijala koji je delovao da je veći od života i da svojim učinkom, pa samim tim i zasluženim značajem, ima pravo da zakupi večnost u sećanju na ovom svetu. I koji je ostavljao trag svakim svojim potezom. U vrednovanju njegovog minulog rada Američki filmski institut ga je postavio na sedamnaesto mesto najvećih glumačkih zvezda Holivuda svih vremena. Dobio je Oskara od Američke akademije za filmsku umetnost i nauku 1996. godine za životno delo, čime je valjda barem delimično ispravljena neverovatna nepravda da Daglas nikada po volšebnim merilima članova te akademije nije odigrao dovoljno dobru ulogu da zasluži Oskara (tri puta je bio nominovan i to u prvom delu karijere, poslednji put još 1956. za rolu u „Žudnji za životom“). Tako je sedamnaesta superzvezda svih vremena za Akademiju glumac koji nijednom nije bio dovoljno dobar za Oskara! Odigrao je blizu stotinu uloga, a među njima bar desetak oskarovskih. [restrict]

Uobičajeni sinonimi pri pominjanju njegovog imena jednako za znalce filma, pa i za profesionalce u tom poslu, kao i za publiku su naslovni lik u „Spartaku“ i neustrašivi revolveraš Dok Holidej u čuvenom vesternu „Obračun kod O. K. Korala“. Ali Kirk je bio mnogo, mnogo više od te dve famozne uloge. Ne samo da je bio jedan od najzastupljenijih i najistaknutijih tumača raznovrsnih likova u vremenu, tokom pedesetih godina prošlog veka najviše, vladavine subžanra, takozvanog triler noara, već je paralelno uspevao da se iskaže u praktično svim žanrovima, uključujući i komediju. Fizički moćan, izražajan, „kamenog“, „ćoškastog“ lica, sa onom čuvenom rupicom u bradi, Kirk je u tako izražajnu i dominantu pojavu upregao istinski, sirovi, za sve izazove dorasli talenat zahvaljujući kojem je bez problema uverljivo i često nezaboravno igrao i ljubavnike i revolveraše i detektive i slavne istorijske ličnosti (Van Goga recimo koji mu je doneo Zlatni globus i pomenutu treću i poslednju nominaciju za Oskara), a svoje je fizički zahtevne uloge igrao uglavnom bez dublera. Tokom Drugog svetskog rata bio je u mornarici. Posle povratka kući, a pre nego što je završio školu glume koju je sam plaćao, radio je sve moguće poslove, prevashodno najslabije plaćene, fizičke. Izgradivši onu svoju čak i u poznijim godinama prisutnu atletsku figuru i stameni karakter, pred holivudske kamere je stigao potpuno opremljen najvažnijim sredstvima: talentom, pravim, sirovim životnim iskustvom ratnika i radnika, borbenošću, muževnošću, upornošću, ali i optimizmom i bezgraničnom verom u sebe, kao i iskrenom ljubavlju prema ljudima. Velikim srcem, u najkraćem. Otud nije neobično da je kao što je bio slavna holivudska ličnost i tokom vremena je taj status uspeo da materijalizuje do priličnog bogatstva, sebe nesebično davao svima kojima je to bilo neophodno. Koliko je bio poznat po kockarskoj strasti na koju je trošio zamašne sume, toliko ga je svet upamtio i po širokoj ruci kada su bile u pitanju dobrotvorne akcije. U najkraćem, živeo je život punim plućima i to jednako za sebe koliko i za druge. A i to je nekako podrazumevajuća odlika svih istinskih glumačkih karaktera zlatnog Holivuda.

Kirk Daglas je bio u nekoliko navrata i kod nas, u „onoj“, socijalističkoj Jugoslaviji. Na svoje insistiranje, kažu, dospeo je do Tita 1964. godine ne bi li se s njim upoznao. Tito je bio poznat kao veliki ljubitelj holivudskog filma, posebno vesterna, pa je otud veoma rado primio Daglasa, čije je sve filmove odgledao, na oduševljenje slavnog glumca i to toliko da je ovaj taj susret detaljno opisao u svojim memoarima koje je objavio krajem osamdesetih godina. Tito je čak poslao avion po njega kako bi se što pre sastali. Dve decenije kasnije Kirk Daglas se pojavio na olimpijadi u Sarajevu, gde je, razume se, bio glavna atrakcija, ali i zvezda čuvene priče o jednom kafandžiji koji je Kirka i njegovu svitu „odrao“ za večeru naplativši je deset puta skuplje, što je potom izazvalo skandal o kome je govorila cela Jugoslavija. Kirk Daglas je inače takozvano glumačko ime beloruskog Jevreja Isura Danieloviča, potomka doseljenika iz te zemlje, ali rođenog u Njujorku. Svakako da bi bio jednako uspešan i slavan i kao Danielovič, ali ovako je bilo po propisima Holivuda koji je oduvek forsirao „američkija“ glumačka imena. Daglas je tokom duge i bogate karijere, pomenusmo, odigrao nešto manje od sto uloga, osvojio praktično sva moguća priznanja (osim Oskara), obišao je svet više puta, dokazao se kao glumac, ali i kao producent, igrao u pozorištu, a na početku čak i na radiju. Iskusio je i bedu, ali i vrhunski luksuz, život na američkom dnu i u samom vrhu ne samo Holivuda i njegovog bogataškog krema već i onog svetskog u koji su ga, kao što je to i Tito učinio, rado zvali i primali državnici i najuticajniji poslovni ljudi. Poznato je da je Kirk za sobom ostavio jednako uspešnog i slavnog sina Majkla Daglasa, prvo daleko uspešnijeg kao producenta, koji je u tom svojstvu osvojio i Oskara, ali kasnije je uspeo da dosegne glumačke visine svog oca nasledivši njegov talenat u punom obimu i uspevši da ga dobro materijalizuje u svojoj takođe sada već višedecenijski trijumfalnoj karijeri, zbog čega je porodica Daglas rame uz rame s najčuvenijim holivudskim familijama, poput Hujstonovih ili Fondinih. Njegov fizički nestanak sa ovog sveta, iako je došao posle više od deset godina od njegove poslednje odigrane uloge u filmu „Iluzija“, nakon koje se zauvek rastao od svog omiljenog poziva, svakako je težak udarac za Holivud i uopšte svet filma. Ali Daglas je ostavio dovoljno za istoriju u koju se sada preselio. U neizlečivoj oskudici kvaliteta i karaktera u današnjem svetu, a ništa manje i u Holivudu, upravo ovakve zaostavštine mogu da posluže za lečenje od osrednjosti ili, još gore, od dominirajuće potpune bezvrednosti koja se potura kao kvalitet.       

[/restrict]