Одлазак глумчине

Кирк Даглас (1916–2020)

Уобичајени синоними при помињању недавно, у сто четвртој години преминулог холивудског суперстара Кирка Дагласа, једнако за зналце филма, па и за професионалце у том послу, као и за публику су насловни лик у „Спартаку“ и неустрашиви револвераш Док Холидеј у чувеном вестерну „Обрачун код О. К. Корала“. Али Кирк је био много, много више од те две фамозне улоге. Велики таленат, аутентични херој и на филму и у приватном животу

Oдавно су, да тако кажемо, сви исписници недавно преминулог Кирка Дагласа чланови небеског театра или неког тамошњег Холивуда. Последњег пријатеља, истинског, животног, оног најређег којег човек може али често и не мора да има, Карла Малдена Кирк је изгубио Малденовим одласком пре једанаест година. А сада, када му се придружио тамо где се сакупило најквалитетније глумачко друштво, овај наш свет је остао и без последње истинске легенде Холивуда. Без глумчине и људине. А баш су такви били његови исписници. Тај стари, златни Холивуд, у коме је Кирк био суперзвезда великог срца преко пола века, врло дуго је знао само за такве звезде које су биле и људине и глумчине. Раскошни карактери и таленти. Кирк Даглас је био најистакнутији представник баш таквог састава људског материјала који је деловао да је већи од живота и да својим учинком, па самим тим и заслуженим значајем, има право да закупи вечност у сећању на овом свету. И који је остављао траг сваким својим потезом. У вредновању његовог минулог рада Амерички филмски институт га је поставио на седамнаесто место највећих глумачких звезда Холивуда свих времена. Добио је Оскара од Америчке академије за филмску уметност и науку 1996. године за животно дело, чиме је ваљда барем делимично исправљена невероватна неправда да Даглас никада по волшебним мерилима чланова те академије није одиграо довољно добру улогу да заслужи Оскара (три пута је био номинован и то у првом делу каријере, последњи пут још 1956. за ролу у „Жудњи за животом“). Тако је седамнаеста суперзвезда свих времена за Академију глумац који ниједном није био довољно добар за Оскара! Одиграо је близу стотину улога, а међу њима бар десетак оскаровских.

[restrict]

Уобичајени синоними при помињању његовог имена једнако за зналце филма, па и за професионалце у том послу, као и за публику су насловни лик у „Спартаку“ и неустрашиви револвераш Док Холидеј у чувеном вестерну „Обрачун код О. К. Корала“. Али Кирк је био много, много више од те две фамозне улоге. Не само да је био један од најзаступљенијих и најистакнутијих тумача разноврсних ликова у времену, током педесетих година прошлог века највише, владавине субжанра, такозваног трилер ноара, већ је паралелно успевао да се искаже у практично свим жанровима, укључујући и комедију. Физички моћан, изражајан, „каменог“, „ћошкастог“ лица, са оном чувеном рупицом у бради, Кирк је у тако изражајну и доминанту појаву упрегао истински, сирови, за све изазове дорасли таленат захваљујући којем је без проблема уверљиво и често незаборавно играо и љубавнике и револвераше и детективе и славне историјске личности (Ван Гога рецимо који му је донео Златни глобус и поменуту трећу и последњу номинацију за Оскара), а своје је физички захтевне улоге играо углавном без дублера. Током Другог светског рата био је у морнарици. После повратка кући, а пре него што је завршио школу глуме коју је сам плаћао, радио је све могуће послове, превасходно најслабије плаћене, физичке. Изградивши ону своју чак и у познијим годинама присутну атлетску фигуру и стамени карактер, пред холивудске камере је стигао потпуно опремљен најважнијим средствима: талентом, правим, сировим животним искуством ратника и радника, борбеношћу, мужевношћу, упорношћу, али и оптимизмом и безграничном вером у себе, као и искреном љубављу према људима. Великим срцем, у најкраћем. Отуд није необично да је као што је био славна холивудска личност и током времена је тај статус успео да материјализује до приличног богатства, себе несебично давао свима којима је то било неопходно. Колико је био познат по коцкарској страсти на коју је трошио замашне суме, толико га је свет упамтио и по широкој руци када су биле у питању добротворне акције. У најкраћем, живео је живот пуним плућима и то једнако за себе колико и за друге. А и то је некако подразумевајућа одлика свих истинских глумачких карактера златног Холивуда.

Кирк Даглас је био у неколико наврата и код нас, у „оној“, социјалистичкој Југославији. На своје инсистирање, кажу, доспео је до Тита 1964. године не би ли се с њим упознао. Тито је био познат као велики љубитељ холивудског филма, посебно вестерна, па је отуд веома радо примио Дагласа, чије је све филмове одгледао, на одушевљење славног глумца и то толико да је овај тај сусрет детаљно описао у својим мемоарима које је објавио крајем осамдесетих година. Тито је чак послао авион по њега како би се што пре састали. Две деценије касније Кирк Даглас се појавио на олимпијади у Сарајеву, где је, разуме се, био главна атракција, али и звезда чувене приче о једном кафанџији који је Кирка и његову свиту „одрао“ за вечеру наплативши је десет пута скупље, што је потом изазвало скандал о коме је говорила цела Југославија. Кирк Даглас је иначе такозвано глумачко име белоруског Јевреја Исура Даниеловича, потомка досељеника из те земље, али рођеног у Њујорку. Свакако да би био једнако успешан и славан и као Даниелович, али овако је било по прописима Холивуда који је одувек форсирао „америчкија“ глумачка имена. Даглас је током дуге и богате каријере, поменусмо, одиграо нешто мање од сто улога, освојио практично сва могућа признања (осим Оскара), обишао је свет више пута, доказао се као глумац, али и као продуцент, играо у позоришту, а на почетку чак и на радију. Искусио је и беду, али и врхунски луксуз, живот на америчком дну и у самом врху не само Холивуда и његовог богаташког крема већ и оног светског у који су га, као што је то и Тито учинио, радо звали и примали државници и најутицајнији пословни људи. Познато је да је Кирк за собом оставио једнако успешног и славног сина Мајкла Дагласа, прво далеко успешнијег као продуцента, који је у том својству освојио и Оскара, али касније је успео да досегне глумачке висине свог оца наследивши његов таленат у пуном обиму и успевши да га добро материјализује у својој такође сада већ вишедеценијски тријумфалној каријери, због чега је породица Даглас раме уз раме с најчувенијим холивудским фамилијама, попут Хујстонових или Фондиних. Његов физички нестанак са овог света, иако је дошао после више од десет година од његове последње одигране улоге у филму „Илузија“, након које се заувек растао од свог омиљеног позива, свакако је тежак ударац за Холивуд и уопште свет филма. Али Даглас је оставио довољно за историју у коју се сада преселио. У неизлечивој оскудици квалитета и карактера у данашњем свету, а ништа мање и у Холивуду, управо овакве заоставштине могу да послуже за лечење од осредњости или, још горе, од доминирајуће потпуне безвредности која се потура као квалитет.       

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *