Балканска линија
Како је тема народне дипломатије и значаја сарадње православне интелигенције на једном месту окупила људе различитих профила – од генерала до новинара
Идеја сарадње православних народа и покушај налажења саборног одговора на изазове духа времена, али и на најновије политичке реалности на Балкану, окупила је прошле недеље на трибини у Удружењу књижевника публицисте, представнике православних организација, новинаре и челне фигуре руских институција. Учесници су покушали да дају свој допринос у разматрању питања улоге Цариградске патријаршије у украјинском расколу, значаја чувања предањског лика цркве у преломним временима те присутности Русије на Балкану и западним покушајима њене маргинализације.
УСЛОЖЊАВАЊЕ СТЕРЕОТИПА Генерал Александар Георгијевич Михајлик, заменик председника Трезора Руске Федерације, у свом излагању посвећеном раду хуманитарних организација као занимљиву истакао је чињеницу да се овакав рад у свету, посебно од стране појединих западних земаља брутално злоупотребљава. Михајлик примећује да се западни фактор и у прошлости трудио да дестабилизује прилике у нашим земљама, али да је то данас више него очигледно.
„Нису ретки случајеви да се под фирмом доброг и хуманитарног рада пуштају у погон механизми који руше читаве државе доносећи страдање милионима људи.“
О покушајима демонизације Русије, те пропагандном усложњавању стереотипа о аветима са истока имао је исцрпан реферат председник Надзорног одбора Општеруског друштвеног покрета „Русија православна“ Михаил Михаилович Иванов, посланик Думе из Брјанске области. Осветљавајући механизме западне пропаганде која у свом походу на руску државу не штеди ни руског председника ни патријарха, навео је да обично овакви покушаји код руског народа изазивају контраефекат – враћају га да идеји конзерватизма и монархизма РПЦ.
Посебна пажња на скупу посвећена је задатку пред којим се, после одлуке патријарха Вартоломеја да призна украјинске расколнике, нашла Московска патријаршија. Њена улога, објаснили су гости из Русије, у условима дубоког подривања основа међуправославних односа и потпуног занемаривања хиљадугодишњих норми црквеноканонског права је велика јер је једина која у овом тренутку може да заштити предањски лик Цркве.
Председник Извршног одбора Општеруског покрета „Русија православна“ Сергеј Виталијевич Смирнов истакао је да су се људи уморили од турбулентних догађаја који се одигравају пред њиховим очима у свим сферама људске делатности. Због тога је, сматра, позиција екуменистичке Цариградске патријаршије много рањивија од позиције Московске патријаршије.
ПОГЛЕД НА СВЕТ Сличног мишљења је и помоћник главног уредника „Руске народне линије“ Павел Вјачеславович Тихомиров – он сматра да се сукоб који је настао услед кризе у Украјини с политичко-канонског поља може пренети на поље погледа на свет.
„Јер, како код већине Руса, тако и код већине Срба, опстаје уверење да само Московска патријаршија може одбранити норму светоотачког осмишљавања суштине спасења људске душе.“
Након завршетка конференције Александар Михајлик подсетио је присутне да иза организације „Русија православна“ стоји гигантски труд уложен на просторима Руске Федерације. Он је навео да ова организација помаже низ манифестација, одржавање омладинских кампова и рад удружења ратних ветерана Русије, а све уз благослов РПЦ и сарадњу с њом.
„Патријарх Кирил благослови, подржава и увек се радује успесима Михаила Михаиловича који предводи покрет „Русија православна“, истакао је Михајлик.