Печат недеље / Људи, послови и дани

НЕНАД ПОПОВИЋ: ПРЕКИНУТИ ПРЕГОВОРЕ С ПРИШТИНОМ

Министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој и лидер Српске народне партије Ненад Поповић позвао је на прекид преговора са администрацијом у Приштини и преиспитивање свих одлука донетих на основу Бриселског споразума. „Због наставка насиља над Србима на Косову треба прекинути све преговоре са Приштином и преиспитати досадашње одлуке које су биле резултат спровођења Бриселског споразума“, навео је он указујући да је недавно хапшење косовских Срба „очигледно увод у нови талас насиља над српским народом“. „Због српског одлучног отпора стварању независног Косова и косовске војске, треба да очекујемо не само нова хапшења већ и могуће прогоне, па и убиства, којима су терористи у Приштини који данас воде лажну државу Косово увек били склони. Ово насиље само потврђује да је сваки даљи дијалог са сепаратистима беспредметан, јер je њихов једини начин разговора насиље“, навео је Поповић. Он је оценио да се „ради о нечасним људима, који једно обећају, а одмах друго ураде“, те да „Београд више не треба да трпи понижења Приштине, већ треба да обустави све преговоре са сепаратистима и уз подршку наших међународних партнера усмери сву пажњу на заштиту безбедности Срба на Косову“. Код Гњилана су 10. јула ухапшени начелник Косовско-поморавског округа Радован Стојковић, директор филијале Националне службе запошљавања Јован Денић, припадник Војске Србије који живи на Косову а ради у Врању Ненад Стојановић и браћа Александар и Предраг Ђорђевић, од којих је један активан а други пензионисани припадник МУП-а Србије.                     

ГРЧКА ПРОТЕРУЈЕ РУСКЕ ДИПЛОМАТЕ

Грчка је одлучила да протера двоје дипломата Русије и забрани улазак за још двоје због „илегалних радњи против државне безбедности“, међу којима је и покушај да угрозе споразум Грчке и Македоније, постигнут прошлог месеца, пише атински лист „Катимерини“, позивајући се на дипломатске изворе. Руско министарство иностраних послова објавило је у Москви да ће одговорити реципрочно на протеривање. По информацијама „Катимеринија“ из „високих дипломатских извора“, протеривање руских дипломата и забрана доласка других је одговор Атине на „незаконите радње на грчкој територији, које представљају мешање у унутрашње послове Грчке“. Поред осталог, дипломате су оптужене да су покушале да прикупе и дистрибуирају информације, као и да подмите државне службенике. „Овај случај обелодањује скривену напетост која постоји између Атине и Москве последње две године, из разлога повезаних са општом безбедношћу у региону“, пише лист и додаје да одлука не долази као „гром из ведра неба“ већ после „низа координираних активности за ширење руског утицаја у Грчкој“.

По речима високих дипломатских извора на које се позива лист, те активности „део су систематског напора за поткопавање суверенитета и међународног права“. Пример је „покушај да интервенише око осетљивих националних питања и интереса Грчке на Балкану, посебно у спор са Македонијом око назива“, пише у тексту без детаља о томе.

Дипломатски извори ипак указују на то да „Грчка, као што је увек чинила, и даље жели да задржи добре односе са Русијом, да јача пријатељство два народа, сарадњу влада и цивилног друштва са обе стране. Међутим, то може да се заснива само на једнакости и узајамном поштовању суверенитета и независности две земље“.

МЛАДИЋ: ОСУЂЕН САМ НА ПРАВДИ БОГА

Бивши командант Војске Републике Српске Ратко Младић рекао је, пред хашким судом, да га је тај лажни суд, који не признаје, осудио на доживотни затвор „на правди Бога“ зато „што је свој народ и државу бранио од НАТО“. „Ја сам седам година и седам дана у овој мртвачници од хашког суда, зато што сам се бранио од НАТО који је растурио мој народ и државу“, казао је Младић (76) на статусној конференцији у Хагу. То је било прво Младићево појављивање у хашкој судници од 22. новембра прошле године, када је неправоснажно осуђен на доживотни затвор због геноцида у Сребреници, прогона Муслимана и Хрвата, терорисања становништва Сарајева и узимања за таоце припадника УНПРОФОР-а, 1992–1995. „Ово је лажни суд и ја га не признајем. Лажни судија (Алфонс) Ори донео је мени опскурну доживотну пресуду… Зато што сам бранио свој народ и државу од НАТО и његових сатрапа“, казао је Младић.

Младић је, стојећи, десетак минута говорио енергично и повишеним гласом, док га је судија Теодор Мерон опомињао да то није тема заседања. „Ја нисам убијао свој народ, већ НАТО и његови подрепаши, сецесионисти“, викао је Младић и судији Мерону рекао да „није крив … што мора да оправда НАТО по сваку цену, а нема оправдања за оно што раде“. „Срби нису криви, а НАТО је злочинац. Браћо и сестре, ви сте жртве. Сви који другачије кажу – лажу. Хиљаде грађана Србије умире од осиромашеног уранијума.“

Позван да говори о свом здрављу, Младић је рекао да му „у притвору није добро“ и да му се здравље „нагло погоршало“. „Од 2008. имао сам више нервних и срчаних удара који нису регистровани.“ „Ја желим да ме лече у Београду, Москви или Пекингу и тражим да ме овај сатрапски суд пусти, јер овде за мене нема лека… Ја за западни закон и суд не хајем.“ Судија Мерон одговорио је Младићу да је суд његове захтеве за привремено ослобађање већ одбио. Младић је казао да је – после првог „нервног удара“ који је 1996. „некако предеверао“ – „једва преживео“ други удар који га је 2008. „бацио с ногу“, непосредно пре него што је био ухапшен у Србији. „Сада сам мало боље, али нисам здрав. Половина тела и мозга ми не ради како треба“, казао је Младић, који је у судници изгледао чило, затегнутог лица и свеже подшишане косе. Тврдио је, међутим, да је у притвору „по цео дан у кревету“ и да „једва стоји“. Младићеви браниоци Бранко Лукић и Дејан Иветић поновили су да код генерала постоји висок ризик од новог можданог или срчаног удара. Те тврдње је раније више пута као неосноване одбацио Хашки трибунал, али је судија Мерон наложио да поново буду испитане. Рок за подношење жалби, које су на првостепену пресуду најавиле и одбрана и оптужба, истиче 6. августа.

УМРО ЛОРД КАРИНГТОН

Бивши министар спољних послова Велике Британије и међународни преговарач током сукоба на просторима бивше Југославије лорд Питер Карингтон преминуо је у 100. години, објавио је „Гардијан“ . Лорд Питер Карингтон био је последњи живи члан послератне Владе Винстона Черчила (1951–1955). Министар одбране био је од 1970. до 1974. године, шеф дипломатије од 1979. до 1982, а генерални секретар НАТО-а од 1984. до 1988. године. Карингтон је био министра спољних послова у време Фокландског рата. Преузео је пуну одговорност због начињених пропуста и поднео оставку. Председавао је Мировној конференцији о Југославији коју је 1991. године сазвала Европска заједница.         

РАФАЕЛ КОРЕА: ХОЋЕ МОЈУ ГЛАВУ

Рафаел Кореа, који се по одласку с власти из своје родне земље преселио у Белгију, рекао је да су оптужбе нових власти против њега „ужасно бесмислене“ и одбацио утемељеност еквадорских притисака на Интерпол и међународну заједницу за његово хапшење.

„То се, знате, зове ратовање законом. Они нас не могу победити на изборима, па покушавају да нас поразе користећи правосудни систем. Ми то морамо зауставити, јер то није демократија“, рекао је он у ексклузивном интервјуу за РТ, додајући да његови супарници „могу измислити шта год хоће, јер контролишу све – медије, правосудни систем, парламент … и прогоне левичарске лидере“. „Овде се ради о регионалној стратегији прогона прогресивних лидера путем правосудног система. То се зове ратовање законом или јуризација (judicialization) политике“, изјавио је Кореа, који је предводио Еквадор од 2007. до 2017. Упитан шта ће учинити, одговорио је да за сада „само чека, јер нема наде да добије праведно суђење“. Кореа тврди да је тужилац који се бави случајем отмице из 2012. године именован супротно еквадорском законику који предвиђа да се то именовање може обавити само после свеобухватног процеса селекције, чега у овом случају није било. „Инсталиран је са мисијом да ме смести у затвор“, рекао је он и изразио наду да ће се политичка ситуација у Еквадору коначно променити. „Будимо озбиљни, не морам ја да доказујем своју невиност. Владавина права предвиђа да они морају да докажу да сам ја крив, а то никада неће успети, јер лажу“, саопштио је Кореа. Бивши еквадорски председник је садашње напоре за његово хапшење владе у Киту назвао „стратегијом која има за циљ да га спречи да се врати у своју земљу и поново кандидује“, а оптужио је власти и да „желе његову смрт“.

Еквадорско правосуђе наложило је 3. јула Кореино хапшење и притварање због оптужби да је умешан у киднаповање Фернанда Балде, бившег опозиционог посланика 2012. у Колумбији, што бивши председник одлучно одбацује. Балда је у време наводне отмице био оптужен за организовање неуспелог државног удара 2010. године и крио се у Колумбији, одакле је депортован у Еквадор 2012. Због оптужби за угрожавање безбедности државе у затвору је провео годину дана.

Кореа је, као један од најистакнутијих левичарских председника у Јужној Америци попут покојног венецуеланског лидера Уга Чавеса, његовог наследника Николаса Мадура, или боливијског Ева Моралеса, одавно био трн у оку западних сила, посебно од како је 2012. дао политички азил оснивачу „Викиликса“ Џулијану Асанжу, заточеном у еквадорској амбасади у Лондону већ шест година, што је изазвало бес Британије и САД који инсистирају на његовом хапшењу.

Кореу је на власти априла прошле године заменио његов бивши савезник Лењин Морено, а бивши председник је Моренову тесну изборну победу назвао „тријумфом револуције“. Нажалост, путеви двојице некадашњих савезника су се временом раздвојили и Кореа је Морена почео називати „издајником“ и „вуком у овчјој кожи“ због његове одлуке да направи заокрет у еквадорској спољној политици, и одустајања од Кореиног уздржаног и дистанцираног става спрам САД после потписивања безбедносног споразума са Вашингтоном априла ове године. Нови председник заузео је чвршћи став и у односу на Асанжа, оценивши да је он „више него непријатност“ и „хакер“, што је више у складу са вашингтонском реториком, него са претходном политиком ове јужноамеричке државе. Иако је пристао да продужи Асанжов азил, укинуо му је приступ интернету и права на посете.