Бошко Обрадовић: Сага о Александру Атлантиђанину и Хиперборејцима из Двери

Објављујемо реаговање председника Српског покрета Двери Бошка Обрадовића на колумну Филипа Родића из претходног броја „Печата“ (504) под насловом „Доста је Двери“. Текст обрадовића објављујемо у целости, а одговор нашег аутора следи у наредном броју

Из колумне Филипа Родића посвећене Српском покрету Двери у прошлом броју „Печата“ могло би се закључити да je аутор годинама уназад биo толико одушевљен Дверима, а да je сада наједанпут разочаран предизборном сарадњом Двери са ДЈБ на градским изборима у Београду. Јер, да би неко био разочаран – прво је морао бити очаран. То би имало смисла да је Родић годинама писао о Дверима, веровао Дверима као политичкој опцији са патриотским политичким курсом, па је сада доживео некакво непријатно изненађење. А истина је потпуно другачија: од уласка Двери у политику 2011. године нити једно слово изречено од стране Двери није могло да се прочита на његовим страницама. Као да смо некоме покварили шеме и комбинације што смо се политички ангажовали.
Међутим, без обзира на ову необичну и наглу заинтересованост за политику Двери после шест година, колумна Филипа Родића је – по нашем мишљењу – промашила суштину, јер је избегла да читаву српску политичку сцену сагледа из хиперборејског угла. Господин Родић је очито погрешно схватио Хиперборејце, па је гледајући стално у Сунце остао заслепљен за све оно што се у Србији дешава. А Београд и Србију већ толико година уништавају људи који никад нису чули за причу о Хипербореји и Атлантиди и које баш брига шта су принципи. И док год они који себе сматрају традиционално, државотворно и патриотски опредељеним буду користили сваку прилику да управо представнике државотворних и патриотских политика гађају стрелама с леђа, као што је Атлантиђанин Парис гађао Ахила, то уништавање нашег народа и државе ће се несметано наставити.
Суштина Хиперборејаца је да граде политику на етосу општег добра, и ја не видим да су Двери од тога одступиле предизборном техничком коалицијом са ДЈБ на једним локалним изборима. Двери неће одступити од својих ставова, али ће овом коалицијом имати шансу више и савезника више у искреној опозиционој борби против ове и претходне власти које ништа нису урадиле у Београду, а у овом тренутку то је вероватно највећи општи допринос – да ови оду, а да се они не врате.
Случајно или злонамерно, господин Родић је пропустио да помене да споразум са ДЈБ предвиђа да оба покрета остају при својим програмима и политичким ставовима. Двери никада неће одступити од своје породичне политике и од борбе против признања независности Косова ка којој хрли актуелни режим. И то показујемо сваким даном својим радом, а нарочито предајом декларација о заштити породице локалним скупштинама општина и градова широм Србије и организацијом трибина о Косову и Метохији, заједно са свима који су против Вучићевог лажног дијалога о КиМ.
На крају, Хиперборејци сматрају да ништа у животу није без смисла и разлога. Сматрам да није без смисла и разлога наша искрена опозициона борба да Скупштина града Београда добије непоткупљиве одборнике којима је на првом месту породична политика. А исто тако нису без смисла и разлога сви ови напади на Двери. Они показују да некоме озбиљно сметамо, а тог неког треба тражити управо у онима који би највише изгубили нашим јачањем и уласком у скупштину града – лоповима и из ове и из претходних власти.
А зашто г. Родић оштри перо на Дверима, а ћути о највећим Атлантиђанима (материјалистима, атеистима и издајницима) српске политичке сцене – Александру Вучићу Атлантиђанину и друговима из СНС – право је питање за њега.