Boško Obradović: Saga o Aleksandru Atlantiđaninu i Hiperborejcima iz Dveri

Objavljujemo reagovanje predsednika Srpskog pokreta Dveri Boška Obradovića na kolumnu Filipa Rodića iz prethodnog broja „Pečata“ (504) pod naslovom „Dosta je Dveri“. Tekst obradovića objavljujemo u celosti, a odgovor našeg autora sledi u narednom broju

Iz kolumne Filipa Rodića posvećene Srpskom pokretu Dveri u prošlom broju „Pečata“ moglo bi se zaključiti da je autor godinama unazad bio toliko oduševljen Dverima, a da je sada najedanput razočaran predizbornom saradnjom Dveri sa DJB na gradskim izborima u Beogradu. Jer, da bi neko bio razočaran – prvo je morao biti očaran. To bi imalo smisla da je Rodić godinama pisao o Dverima, verovao Dverima kao političkoj opciji sa patriotskim političkim kursom, pa je sada doživeo nekakvo neprijatno iznenađenje. A istina je potpuno drugačija: od ulaska Dveri u politiku 2011. godine niti jedno slovo izrečeno od strane Dveri nije moglo da se pročita na njegovim stranicama. Kao da smo nekome pokvarili šeme i kombinacije što smo se politički angažovali.
Međutim, bez obzira na ovu neobičnu i naglu zainteresovanost za politiku Dveri posle šest godina, kolumna Filipa Rodića je – po našem mišljenju – promašila suštinu, jer je izbegla da čitavu srpsku političku scenu sagleda iz hiperborejskog ugla. Gospodin Rodić je očito pogrešno shvatio Hiperborejce, pa je gledajući stalno u Sunce ostao zaslepljen za sve ono što se u Srbiji dešava. A Beograd i Srbiju već toliko godina uništavaju ljudi koji nikad nisu čuli za priču o Hiperboreji i Atlantidi i koje baš briga šta su principi. I dok god oni koji sebe smatraju tradicionalno, državotvorno i patriotski opredeljenim budu koristili svaku priliku da upravo predstavnike državotvornih i patriotskih politika gađaju strelama s leđa, kao što je Atlantiđanin Paris gađao Ahila, to uništavanje našeg naroda i države će se nesmetano nastaviti.
Suština Hiperborejaca je da grade politiku na etosu opšteg dobra, i ja ne vidim da su Dveri od toga odstupile predizbornom tehničkom koalicijom sa DJB na jednim lokalnim izborima. Dveri neće odstupiti od svojih stavova, ali će ovom koalicijom imati šansu više i saveznika više u iskrenoj opozicionoj borbi protiv ove i prethodne vlasti koje ništa nisu uradile u Beogradu, a u ovom trenutku to je verovatno najveći opšti doprinos – da ovi odu, a da se oni ne vrate.
Slučajno ili zlonamerno, gospodin Rodić je propustio da pomene da sporazum sa DJB predviđa da oba pokreta ostaju pri svojim programima i političkim stavovima. Dveri nikada neće odstupiti od svoje porodične politike i od borbe protiv priznanja nezavisnosti Kosova ka kojoj hrli aktuelni režim. I to pokazujemo svakim danom svojim radom, a naročito predajom deklaracija o zaštiti porodice lokalnim skupštinama opština i gradova širom Srbije i organizacijom tribina o Kosovu i Metohiji, zajedno sa svima koji su protiv Vučićevog lažnog dijaloga o KiM.
Na kraju, Hiperborejci smatraju da ništa u životu nije bez smisla i razloga. Smatram da nije bez smisla i razloga naša iskrena opoziciona borba da Skupština grada Beograda dobije nepotkupljive odbornike kojima je na prvom mestu porodična politika. A isto tako nisu bez smisla i razloga svi ovi napadi na Dveri. Oni pokazuju da nekome ozbiljno smetamo, a tog nekog treba tražiti upravo u onima koji bi najviše izgubili našim jačanjem i ulaskom u skupštinu grada – lopovima i iz ove i iz prethodnih vlasti.
A zašto g. Rodić oštri pero na Dverima, a ćuti o najvećim Atlantiđanima (materijalistima, ateistima i izdajnicima) srpske političke scene – Aleksandru Vučiću Atlantiđaninu i drugovima iz SNS – pravo je pitanje za njega.