Печат недеље

СЕВЕРНА КОРЕЈА ПОНОВО ПУЦА

Пјонгјанг је у уторак лансирао пројектил који је прелетео преко северног Јапана, што је, како наводи Токио, претња на коју ће оштро реаговати. Портпарол Владе Јапана Јошихиде Суга рекао је да је ракета пролетела изнад северног јапанског острва Хокаидо и пала 1.180 километара источно од острва у Тихи океан. „То је, без преседана, озбиљна и тешка претња по нашу нацију“, изјавио је Суга. Према извештајима јужнокорејских медија, који као изворе наводе војне званичнике, балистички пројектил Северне Кореје летео је 2.700 километара и достигао је максималну висину од 550 километара. Због овог лансирања јапанске власти активирале су систем за узбуњивање, али војска није покушала да је обори. Пентагон је потврдио да је Северна Кореја испалила ракету која је прелетела Јапан, али и нагласио да она није представљала претњу по Северну Америку. „Можемо да потврдимо да је ракета, коју је испалила Северна Кореја, прелетела Јапан“, рекао је новинарима портпарол Пентагона, пуковник Роберт Менинг, додајући да америчка војска прикупља додатне информације.

[restrict]

Муџахедини и Јасеновац

Ако је веровати синовима Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића, Мирославу и Бакиру, а ваљало би и Хашком трибуналу да их послуша, нису Срби били једини злочинци током рата у Босни и Херцеговини.
„Ово што се сада догађа по Европи, то се догађало у БиХ деведесетих година. Био је то зачетак данашњег исламског тероризма, а почињено је чак педесетак ритуалних одсецања главе. Бригаде Армије БиХ које су носиле назив ’муслиманске’ имале су арапске ознаке, а у битке су ишле са покличем ’Алаху акбар’. Чињеница је да су од раних деведесетих, и пре него што је избио рат, у БиХ почели да долазе муџахедини и то на позив самог Алије Изетбеговића“, отворио је полемику Мирослав Туђман.
„Било је злочина на свим странама, али злочини муџахедина се не могу упоредити с удруженим злочиначким подухватом који је фактички предводио Фрањо Туђман“, узвратио је Бакир Изетбеговић, уз тврдњу да оваквим изјавама Туђман заправо скреће пажњу с тема које му не одговарају: „Једна је питање концентрацијског логора Јасеновац који је био једини такав логор којег нису држали Немци. Друга је прича његова улога у стварању Херцег Босне. Очекујемо пресуде у Хагу за удружени злочиначки подухват. Ту ће бити споменут и Фрањо Туђман, а ту има прстију и Туђмана Млађег јер је био шеф обавештајне службе у то време, тако да мислим да скреће пажњу с тема које не одговарају њему и Хрватској.“
Што се муџахедина тиче, навео је Изетбеговић, „сви су прешли преко територија Хрватске и територија Херцег Босне кад је Мирослав Туђман био шеф обавештајне службе. Зашто се нисмо одрекли услуга муџахедина? Кад сте нападнути од комшије и сусједа и имате ембарго на оружје, нећете никоме рећи да није добродошао с пушком на вашој страни. Нисмо мислили да ће радити злочине. Мислили смо да ће јако добро пазити како ратују и да неће начинити злочине“.

Лондон уцењује породице жртава

Апелациони суд у Лондону који је прихватио да суди британским војницима КФОР-а што 1999. нису спречили убиство Срба, сада тражи од породица жртава 15.000 фунти за трошкове суђења. Државни фонд „Легал ејд“, из кога се иначе издвајају средства за сличне процесе, одбио је да финансијски покрије случај, а српској страни коју заступа канцеларија адвоката Јованке Савић препоручена је „Крауд џастис“, институција која функционише по принципу донација. За сада је прикупљено тек 270 фунти, а услов да би страшан злочин почињен над српским породицама, уз прећутну сагласност међународне заједнице, био кажњен је да се до 5. септембра на рачуну овог фонда сакупи још 14.730 фунти. Упркос очевицима који су у то време страдања Срба у Приштини 1999. обављали високе функције у КФОР-у и УНМИК-у, а чија сведочења су ишла у прилог чињеници да КФОР ништа није урадио на тему заштите Србa од припадника ОВК, енглески Високи суд, такође у Лондону, 2016. је устврдио да Британци јесу били надлежни да бране Србе у региону Приштине, али да нису одговорни за погром. Прихватање случаја од стране Апелационог суда у Лондону била је нова шанса за породице страдалих Срба. Но одлука „Легал ејд“ фонда у великој мери сведочи колико се у Лондону уважава чињеница да су системска и масовна кршења људских права на Косову и Метохији почела доласком КФОР-а и УНМИК-а, иако је део њиховог мандата био управо поштовање људских права.

Ефраим Зуроф: ЕУ затвара очи на извртање истине о Холокаусту

Споменицима са усташким обележјима није место у близини Јасеновца, као ни широм Хрватске, ни било где у свету, упозорио је директор Центра „Симон Визентал“ у Јерусалиму Ефраим Зуроф и позвао ЕУ да не затвара очи на извртање истине о Холокаусту. Зуроф је за „Спутњик“ рекао да неуклањањем спомен-обележја са усташким покличом „За дом спремни“ у Јасеновцу, хрватске власти наносе штету целокупној ситуацији на Балкану.
„Хрватске власти на тај начин исказују непоштовање према европским вредностима. Крајње је време да званични Загреб престане да се прави да не види оно што је толико очигледно. У крајњој линији, одговорност у овом случају лежи на Хрватској, али приступивши ЕУ, хрватске власти су преузеле све њене вредности. Ово нису европске вредности – то су фашистичке вредности које штете односима, и тако нешто није требало уопште да се догоди“, истакао је Зуроф.

Куповина може да почне

Да ли ће измене Закона о пољопривредном земљишту спречити потпуну либерализацију тржишта?

Без претходно расписаног референдума, и по хитном поступку, Србија је усвојила измене Закона о пољопривредном земљишту, чиме је по ССП, тачка 2 члан 63 ускладила своје законодавство о стицању својине над непокретностима са европским тековинама. Закон за који је гласало 132 посланика владајуће коалиције, спречава, како је објаснио министар Бранислав Недимовић, потпуну либерализацију тржишта пољопривредним земљиштем.
Услови за стицање својине над пољопривредним земљиштем у Србији овим законом би требало да буду знатно пооштрени. Јесу ли?
Обавеза коју је Србија прихватила потписивањем ССП је да од 1. септембра мора да обезбеди једнак третман страних и домаћих физичких и правних лица код стицања својине и осталих права над пољопривредним земљиштем, што би у перспективи могло да значи да сваки странац куповином пољопривредног земљишта, одредба која је у Мађарској и већини европских земаља решена мониторингом на продају земље, постаје власник не само српске оранице већ и дела српског суверенитета. Као одговор на то, министар Недимовић је предложио, а све је преточено у измене закона, да грађани ЕУ могу да купе највише два хектара пољопривредног земљиште под условом да најмање деценију живе у локалним самоуправама у којима желе да купе земљу, да најмање три године обрађују земљиште које је предмет куповине и да у свом власништву имају потребну опрему и механизацију. Утврђено је, такође, да држављани ЕУ неће моћи да купују пољопривредно земљиште у зони од десет километара од државне границе, као и да измене закона ступају на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику“, те да закон почиње да се примењује од 1. септембра.
Измене су, објаснио је Недимовић, неопходне како би се „поправиле проблематичне одредбе ССП, и ствари у интересу Србије“.
Измењени услови се, што није речено, све док је на снази ССП, не могу односити само на страна лица нити се њима, будући да ССП инсистира на правној једнакости, може обезбедити бољи третман домаћих физичких и правних лица. Ако су измене рестриктивне, рестриктивне су у истој мери и за српског сељака са Златибора и за компанију из ЕУ која има подршку тамошњих банака. У овој неравноправној утакмици није тешко претпоставити ко ће извући дебљи крај, јер привидна слободна конкуренција свакако неће ићи наруку нашим осиромашеним сељацима, већ страним држављанима, дакле, економских користи од измена закона Србија неће имати.
Друго, измене се не односе на забрану куповине пољопривредног земљишта од стране компанија које су у већинском страном власништву, што значи да мере нису пооштрене у мери у којој се пољопривредно земљиште третира као један од најважнијих националних ресурса. На крају, уколико држава одлучи да пољопривредно земљиште прода или да у дугорочан закуп у складу са Законом о јавној својини, вероватно је да ће купац, држављанин друге државе, моћи да конкурише.
Изменама закона о пољопривредном земљишту Србија је усагласила прописе са правним тековинама ЕУ. Да није, на снази би остао члан 1 који прописује да страна физичка и правна лица не могу бити власници пољопривредног земљишта у Србији. Да је остао на снази стари закон, можда не бисмо морали да се довијамо како да пооштримо услове и онемогућимо потпуну либерализацију тржишта пољопривредним земљиштем. Ствари би биле далеко једноставније. Да није ССП, наравно…

[/restrict]