Pečat nedelje

SEVERNA KOREJA PONOVO PUCA

Pjongjang je u utorak lansirao projektil koji je preleteo preko severnog Japana, što je, kako navodi Tokio, pretnja na koju će oštro reagovati. Portparol Vlade Japana Jošihide Suga rekao je da je raketa proletela iznad severnog japanskog ostrva Hokaido i pala 1.180 kilometara istočno od ostrva u Tihi okean. „To je, bez presedana, ozbiljna i teška pretnja po našu naciju“, izjavio je Suga. Prema izveštajima južnokorejskih medija, koji kao izvore navode vojne zvaničnike, balistički projektil Severne Koreje leteo je 2.700 kilometara i dostigao je maksimalnu visinu od 550 kilometara. Zbog ovog lansiranja japanske vlasti aktivirale su sistem za uzbunjivanje, ali vojska nije pokušala da je obori. Pentagon je potvrdio da je Severna Koreja ispalila raketu koja je preletela Japan, ali i naglasio da ona nije predstavljala pretnju po Severnu Ameriku. „Možemo da potvrdimo da je raketa, koju je ispalila Severna Koreja, preletela Japan“, rekao je novinarima portparol Pentagona, pukovnik Robert Mening, dodajući da američka vojska prikuplja dodatne informacije.

[restrict]

Mudžahedini i Jasenovac

Ako je verovati sinovima Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića, Miroslavu i Bakiru, a valjalo bi i Haškom tribunalu da ih posluša, nisu Srbi bili jedini zločinci tokom rata u Bosni i Hercegovini.
„Ovo što se sada događa po Evropi, to se događalo u BiH devedesetih godina. Bio je to začetak današnjeg islamskog terorizma, a počinjeno je čak pedesetak ritualnih odsecanja glave. Brigade Armije BiH koje su nosile naziv ’muslimanske’ imale su arapske oznake, a u bitke su išle sa pokličem ’Alahu akbar’. Činjenica je da su od ranih devedesetih, i pre nego što je izbio rat, u BiH počeli da dolaze mudžahedini i to na poziv samog Alije Izetbegovića“, otvorio je polemiku Miroslav Tuđman.
„Bilo je zločina na svim stranama, ali zločini mudžahedina se ne mogu uporediti s udruženim zločinačkim poduhvatom koji je faktički predvodio Franjo Tuđman“, uzvratio je Bakir Izetbegović, uz tvrdnju da ovakvim izjavama Tuđman zapravo skreće pažnju s tema koje mu ne odgovaraju: „Jedna je pitanje koncentracijskog logora Jasenovac koji je bio jedini takav logor kojeg nisu držali Nemci. Druga je priča njegova uloga u stvaranju Herceg Bosne. Očekujemo presude u Hagu za udruženi zločinački poduhvat. Tu će biti spomenut i Franjo Tuđman, a tu ima prstiju i Tuđmana Mlađeg jer je bio šef obaveštajne službe u to vreme, tako da mislim da skreće pažnju s tema koje ne odgovaraju njemu i Hrvatskoj.“
Što se mudžahedina tiče, naveo je Izetbegović, „svi su prešli preko teritorija Hrvatske i teritorija Herceg Bosne kad je Miroslav Tuđman bio šef obaveštajne službe. Zašto se nismo odrekli usluga mudžahedina? Kad ste napadnuti od komšije i susjeda i imate embargo na oružje, nećete nikome reći da nije dobrodošao s puškom na vašoj strani. Nismo mislili da će raditi zločine. Mislili smo da će jako dobro paziti kako ratuju i da neće načiniti zločine“.

London ucenjuje porodice žrtava

Apelacioni sud u Londonu koji je prihvatio da sudi britanskim vojnicima KFOR-a što 1999. nisu sprečili ubistvo Srba, sada traži od porodica žrtava 15.000 funti za troškove suđenja. Državni fond „Legal ejd“, iz koga se inače izdvajaju sredstva za slične procese, odbio je da finansijski pokrije slučaj, a srpskoj strani koju zastupa kancelarija advokata Jovanke Savić preporučena je „Kraud džastis“, institucija koja funkcioniše po principu donacija. Za sada je prikupljeno tek 270 funti, a uslov da bi strašan zločin počinjen nad srpskim porodicama, uz prećutnu saglasnost međunarodne zajednice, bio kažnjen je da se do 5. septembra na računu ovog fonda sakupi još 14.730 funti. Uprkos očevicima koji su u to vreme stradanja Srba u Prištini 1999. obavljali visoke funkcije u KFOR-u i UNMIK-u, a čija svedočenja su išla u prilog činjenici da KFOR ništa nije uradio na temu zaštite Srba od pripadnika OVK, engleski Visoki sud, takođe u Londonu, 2016. je ustvrdio da Britanci jesu bili nadležni da brane Srbe u regionu Prištine, ali da nisu odgovorni za pogrom. Prihvatanje slučaja od strane Apelacionog suda u Londonu bila je nova šansa za porodice stradalih Srba. No odluka „Legal ejd“ fonda u velikoj meri svedoči koliko se u Londonu uvažava činjenica da su sistemska i masovna kršenja ljudskih prava na Kosovu i Metohiji počela dolaskom KFOR-a i UNMIK-a, iako je deo njihovog mandata bio upravo poštovanje ljudskih prava.

Efraim Zurof: EU zatvara oči na izvrtanje istine o Holokaustu

Spomenicima sa ustaškim obeležjima nije mesto u blizini Jasenovca, kao ni širom Hrvatske, ni bilo gde u svetu, upozorio je direktor Centra „Simon Vizental“ u Jerusalimu Efraim Zurof i pozvao EU da ne zatvara oči na izvrtanje istine o Holokaustu. Zurof je za „Sputnjik“ rekao da neuklanjanjem spomen-obeležja sa ustaškim pokličom „Za dom spremni“ u Jasenovcu, hrvatske vlasti nanose štetu celokupnoj situaciji na Balkanu.
„Hrvatske vlasti na taj način iskazuju nepoštovanje prema evropskim vrednostima. Krajnje je vreme da zvanični Zagreb prestane da se pravi da ne vidi ono što je toliko očigledno. U krajnjoj liniji, odgovornost u ovom slučaju leži na Hrvatskoj, ali pristupivši EU, hrvatske vlasti su preuzele sve njene vrednosti. Ovo nisu evropske vrednosti – to su fašističke vrednosti koje štete odnosima, i tako nešto nije trebalo uopšte da se dogodi“, istakao je Zurof.

Kupovina može da počne

Da li će izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu sprečiti potpunu liberalizaciju tržišta?

Bez prethodno raspisanog referenduma, i po hitnom postupku, Srbija je usvojila izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, čime je po SSP, tačka 2 član 63 uskladila svoje zakonodavstvo o sticanju svojine nad nepokretnostima sa evropskim tekovinama. Zakon za koji je glasalo 132 poslanika vladajuće koalicije, sprečava, kako je objasnio ministar Branislav Nedimović, potpunu liberalizaciju tržišta poljoprivrednim zemljištem.
Uslovi za sticanje svojine nad poljoprivrednim zemljištem u Srbiji ovim zakonom bi trebalo da budu znatno pooštreni. Jesu li?
Obaveza koju je Srbija prihvatila potpisivanjem SSP je da od 1. septembra mora da obezbedi jednak tretman stranih i domaćih fizičkih i pravnih lica kod sticanja svojine i ostalih prava nad poljoprivrednim zemljištem, što bi u perspektivi moglo da znači da svaki stranac kupovinom poljoprivrednog zemljišta, odredba koja je u Mađarskoj i većini evropskih zemalja rešena monitoringom na prodaju zemlje, postaje vlasnik ne samo srpske oranice već i dela srpskog suvereniteta. Kao odgovor na to, ministar Nedimović je predložio, a sve je pretočeno u izmene zakona, da građani EU mogu da kupe najviše dva hektara poljoprivrednog zemljište pod uslovom da najmanje deceniju žive u lokalnim samoupravama u kojima žele da kupe zemlju, da najmanje tri godine obrađuju zemljište koje je predmet kupovine i da u svom vlasništvu imaju potrebnu opremu i mehanizaciju. Utvrđeno je, takođe, da državljani EU neće moći da kupuju poljoprivredno zemljište u zoni od deset kilometara od državne granice, kao i da izmene zakona stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, te da zakon počinje da se primenjuje od 1. septembra.
Izmene su, objasnio je Nedimović, neophodne kako bi se „popravile problematične odredbe SSP, i stvari u interesu Srbije“.
Izmenjeni uslovi se, što nije rečeno, sve dok je na snazi SSP, ne mogu odnositi samo na strana lica niti se njima, budući da SSP insistira na pravnoj jednakosti, može obezbediti bolji tretman domaćih fizičkih i pravnih lica. Ako su izmene restriktivne, restriktivne su u istoj meri i za srpskog seljaka sa Zlatibora i za kompaniju iz EU koja ima podršku tamošnjih banaka. U ovoj neravnopravnoj utakmici nije teško pretpostaviti ko će izvući deblji kraj, jer prividna slobodna konkurencija svakako neće ići naruku našim osiromašenim seljacima, već stranim državljanima, dakle, ekonomskih koristi od izmena zakona Srbija neće imati.
Drugo, izmene se ne odnose na zabranu kupovine poljoprivrednog zemljišta od strane kompanija koje su u većinskom stranom vlasništvu, što znači da mere nisu pooštrene u meri u kojoj se poljoprivredno zemljište tretira kao jedan od najvažnijih nacionalnih resursa. Na kraju, ukoliko država odluči da poljoprivredno zemljište proda ili da u dugoročan zakup u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, verovatno je da će kupac, državljanin druge države, moći da konkuriše.
Izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu Srbija je usaglasila propise sa pravnim tekovinama EU. Da nije, na snazi bi ostao član 1 koji propisuje da strana fizička i pravna lica ne mogu biti vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Da je ostao na snazi stari zakon, možda ne bismo morali da se dovijamo kako da pooštrimo uslove i onemogućimo potpunu liberalizaciju tržišta poljoprivrednim zemljištem. Stvari bi bile daleko jednostavnije. Da nije SSP, naravno…

[/restrict]