Печат недеље

ЦРНА ГОРА

ХАПШЕЊЕ НЕПОТРЕБНО

Скупштина Црне Горе укинула је имунитет посланицима Демократског фронта (ДФ) Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу, осумњиченим за „кривична дела стварање криминалне организације и припремање дела против уставног уређења и безбедности Црне Горе, извршеног путем подстрекивања, са циљем вршења кривичних дела тероризма и других кривичних дела“. Прогон двојице посланика ујединио је пословично разједињену црногорску опозицију, тако да, иако је одлука о укидању њиховог имунитета на седници Административног одбора донета једногласно, седници није присуствовао ниједан представник било које опозиционе странке. Мандић и Кнежевић рекли су после гласања да их хапшење неће застрашити, наводећи да је добро што се опозиција коначно ујединила, и одлучили да хапшење сачекају у холу парламента. Страховања да би ова двојица опозиционара могла бити одмах ухапшена отклоњена су непосредно по укидању имунитета, пошто је врховни државни тужилац Црне Горе Ивица Станковић послао специјалном тужиоцу Миливоју Катнићу упутство да не приводи Мандића и Кнежевића, јер „имајући у виду претпоставку невиности и претпоставку у корист слободе, у конкретном случају не треба предлагати одређивање притвора против наведених лица, као изузетну меру за обезбеђење њиховог присуства“. Један од лидера ДФ-а Небојша Медојевић је рекао да је лидер ДПС-а Мило Ђукановић наредио специјалном тужиоцу Катнићу да упути захтев за скидање имунитета Кнежевићу и Мандићу и да Ђукановић „прети да увуче Црну Гору у грађански рат“. Медојевић је оценио и да је Ђукановић на овај начин прешао црвену линију и бацио рукавицу у лице Европској унији, САД и свим структурама које промовишу владавину права. Сада се поставља питање како ће Брисел и Вашингтон реаговати на процес који се води против Мандића и Кнежевића. Када се у сличној ситуацији после убиства премијера Зорана Ђинђића нашао лидер Демократске странке Србије Војислав Коштуница, и Брисел и Вашингтон су тадашњим српским властима јасно ставили до знања докле смеју да иду и да бившег председника СР Југославије никако не смеју ни да помисле да ставе у затворску ћелију. Поред овога, у случају Мандића и Кнежевића поставља се питање и како ће реаговати Београд, иако нема много маневарског простора с једне стране због тога што се ово дешава у тренутку када су и премијер и председник, али и шеф дипломатије, заузетији неким другим, унутрашњим питањима. Маневарског простора нема много ни због тога што је Вучић пре свега петнаестак дана примио Мандића у Београду који му је, како је рекао, захвалио на помоћи, али још више због тога што је почетком децембра прошле године приликом састанка Мандићу рекао да нико од опозиционих политичара из Црне Горе нема везе са „афером државни удар“.