Pečat nedelje

CRNA GORA

HAPŠENJE NEPOTREBNO

Skupština Crne Gore ukinula je imunitet poslanicima Demokratskog fronta (DF) Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću, osumnjičenim za „krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Crne Gore, izvršenog putem podstrekivanja, sa ciljem vršenja krivičnih dela terorizma i drugih krivičnih dela“. Progon dvojice poslanika ujedinio je poslovično razjedinjenu crnogorsku opoziciju, tako da, iako je odluka o ukidanju njihovog imuniteta na sednici Administrativnog odbora doneta jednoglasno, sednici nije prisustvovao nijedan predstavnik bilo koje opozicione stranke. Mandić i Knežević rekli su posle glasanja da ih hapšenje neće zastrašiti, navodeći da je dobro što se opozicija konačno ujedinila, i odlučili da hapšenje sačekaju u holu parlamenta. Strahovanja da bi ova dvojica opozicionara mogla biti odmah uhapšena otklonjena su neposredno po ukidanju imuniteta, pošto je vrhovni državni tužilac Crne Gore Ivica Stanković poslao specijalnom tužiocu Milivoju Katniću uputstvo da ne privodi Mandića i Kneževića, jer „imajući u vidu pretpostavku nevinosti i pretpostavku u korist slobode, u konkretnom slučaju ne treba predlagati određivanje pritvora protiv navedenih lica, kao izuzetnu meru za obezbeđenje njihovog prisustva“. Jedan od lidera DF-a Nebojša Medojević je rekao da je lider DPS-a Milo Đukanović naredio specijalnom tužiocu Katniću da uputi zahtev za skidanje imuniteta Kneževiću i Mandiću i da Đukanović „preti da uvuče Crnu Goru u građanski rat“. Medojević je ocenio i da je Đukanović na ovaj način prešao crvenu liniju i bacio rukavicu u lice Evropskoj uniji, SAD i svim strukturama koje promovišu vladavinu prava. Sada se postavlja pitanje kako će Brisel i Vašington reagovati na proces koji se vodi protiv Mandića i Kneževića. Kada se u sličnoj situaciji posle ubistva premijera Zorana Đinđića našao lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, i Brisel i Vašington su tadašnjim srpskim vlastima jasno stavili do znanja dokle smeju da idu i da bivšeg predsednika SR Jugoslavije nikako ne smeju ni da pomisle da stave u zatvorsku ćeliju. Pored ovoga, u slučaju Mandića i Kneževića postavlja se pitanje i kako će reagovati Beograd, iako nema mnogo manevarskog prostora s jedne strane zbog toga što se ovo dešava u trenutku kada su i premijer i predsednik, ali i šef diplomatije, zauzetiji nekim drugim, unutrašnjim pitanjima. Manevarskog prostora nema mnogo ni zbog toga što je Vučić pre svega petnaestak dana primio Mandića u Beogradu koji mu je, kako je rekao, zahvalio na pomoći, ali još više zbog toga što je početkom decembra prošle godine prilikom sastanka Mandiću rekao da niko od opozicionih političara iz Crne Gore nema veze sa „aferom državni udar“.