Печат недеље

(Бес)помоћна полиција

Зашто се одустало од формирања помоћне полиције?

Актуелна власт попустила је под притиском (дела) јавности и одустала од формирања помоћне полиције, повукавши владину Уредбу (од 29. децембра прошле године) о служби у помоћној полицији.
Одлука о повлачењу ове уредбе, објаснио је ово попуштање министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, уследила је због негативне атмосфере која је око ове формације створена у јавности, мислећи при том на оптужбе опозиционих странака да је реч о стварању „партијске полиције“ Српске напредне странке, о „запошљавању послушничке страначке војске“, „напредњачким одредима батинаша у предизборном периоду“, „легализацији ’фантомки’“…
Упркос овим озбиљним и бомбастичним оптужбама, тешко је одупрети се утиску да је ова афера креирана вештачки, уз много буке ни око чега. Спорна владина уредба од 29. децембра, наиме, не представља ништа ново нити иновативно, већ су њоме само додатно прецизирана решења садржана у уредбама о формирању помоћне полиције од 29. марта 2006. и 17. децембра 2009. године, попут онога да „укупан број припадника помоћне полиције не може прелазити 15 одсто укупног броја систематизованих радних места униформисаних овлашћених службених лица“ – претходне уредбе нису утврђивале горњу границу, што ће рећи да је повучена уредба заправо рестриктивнија – старосна граница спуштена је са 60 на 50 година живота, наведено је и да се припадници помоћне полиције „по правилу ангажују (…) на територији (на којој) имају пребивалиште“ а само „изузетно (…) и ван (тог) подручја“, опет, за разлику од претходних уредби које нису садржавале такву врсту правила већ су, у том погледу, биле сасвим неодређене.
У јавности су се појавиле и критике због тога што (повучена) уредба пружа могућност да помоћни полицајци постану сви који имају завршену четворогодишњу средњу школу, међутим, истина је да су и претходне уредбе садржавале исту такву могућност, и све су – и најновија и претходне – утврђивале обавезу спровођења полицијске обуке кандидата за помоћне полицајце.

[restrict]

„Остављена су неразумна дискрециона овлашћења за запошљавање помоћних полицајаца“, критиковао је пак уредбу од 29. децембра 2016. Саша Јанковић, заштитник грађана/председнички кандидат опозиције, и изрекао при томе, у најбољем случају, не баш поштену полуистину. Повучена уредба, истина је, наводи да министар полиције „може, у складу са потребама, и без расписивања јавног конкурса“ да у помоћну полицију прими кандидате који задовољавају услове прописане уредбом – по правилу пак „припадници помоћне полиције се ангажују на основу јавног конкурса који расписује Министарство“, а „поступак избора кандидата спроводи Комисија“ коју „чини пет чланова“ именованих од стране министра „из састава Дирекције полиције и Сектора за људске ресурсе“ – али кључни податак састоји се у чињеници да је оспореном уредбом (била) предвиђена обавеза расписивања јавног конкурса, какве у претходним верзијама није било уопште, што значи да су овом уредбом, заправо, та сумњива дискрециона овлашћења министра унутрашњих послова заправо сужена у односу на ранија решења.
Све у свему, као што рекосмо, много буке створено је ни око чега, из политикантских разлога који с интересом јавности и грађана немају никакве везе. А треба мислити и о томе да смо, после година систематског обрезивања Војске Србије у складу с НАТО стандардима, сад остали и без законске основе да, као држава, у резерви, за недајбоже, имамо обучену формацију која би могла релативно брзо да буде ангажована у случају преке потребе. Колико све то утиче на безбедност наше земље и њених грађана?

ПРОТОКОЛИ МОСКОВСКИХ МУДРАЦА

Свега десетак дана пред инаугурацију и званични улазак у Белу кућу, хајка против Доналда Трампа превазилази све до сада виђено у прогону једног политичара у Америци. Једино што преостаје је да Трамп после изборне кампање прође као Џон Кенеди док је припремао изборну кампању новембра 1963. у Даласу

Досије од 35 страница који се у јавности појавио десетак дана пред инаугурацију Доналда Трампа у којем се демаскира наводна завера Кремља да довођењем своје марионете у Белу кућу подјарми „светионик слободе и демократије“ по свему је сличан чувеним „Протоколима сионских мудраца“, фалсификатом који се појавио почетком 20. века у Русији и који описује наводну јеврејску и масонску заверу да се завлада светом. Документ је сам по себи сличан „Протоколима“, али у ове две афере постоји једна битна разлика. Док је цар Николај II, реагујући на истрагу коју је спровео његов председник Савета министара Петар Столипин, наводно изјавио да „Протоколе“ треба конфисковати јер се не може „праведан циљ постићи прљавим средствима“ какво је тај фалсификат, председник САД Барак Обама је појурио да своје „Протоколе“ дотури медијима. У синхронизовану акцију укључени су и „угледни“ медији попут „Си-Ен-Ена“ и таблоидне либералне интернет странице какав је „Базфид“.
„Си-Ен-Ен“ је у уторак 10. јануара, десет дана пред инаугурацију, у ударном термину објавио причу о „тајним документима који су прошле недеље представљени председнику Обами и изабраном председнику Трампу у којим се наводи да руски оперативци тврде да имају компромитујуће личне и финансијске податке о Трампу“. „Си-Ен-Ен“ наводи да је Обами и Трампу представљен сажетак документа на две странице. Пошто је мало вероватно да би Трамп, или неко из његовог табора ово дотурио медијима, посебно „Си-Ен-Ену“, логична је претпоставка да је то урадио Обама или неко његов. Документ је наводно саставио бивши британски обавештајац „чији претходни рад амерички обавештајни званичници сматрају кредибилним“, али ФБИ још истражује „кредибилност и тачност навода“, јавља „Си-Ен-Ен“. Сат после ексклузивне емисије на овој телевизији либерални таблоидни „Базфид“ објављује комплетан досије.
У досијеу се тврди да је више високопозиционираних личности из Трамповог тима било у дослуху са руским властима током кампање и да је Русија са њима ковала заверу како би од Трампа направила савезника за „макар пет година“. Тврди се и да је Трамп са Кремљом размењивао информације у најмање осам протеклих година. Као руски сарадници помињу се бивши Трампов саветник Картер Пејџ, његов адвокат Мајкл Коен и будући саветник за националну безбедност Мајкл Флин. Никакви докази о тој сарадњи, међутим, не постоје.
У досијеу се тврди да значајан део компромитујућег материјала против Трампа у поседу Руса представљају снимци његових сексуалних испада током посете Москви 2013. када је изнајмио председнички апартман у којем је раније боравио Обама са породицом у намери да „оскрнави“ кревет где су спавали председник и прва дама, што су руски обавештајци, наравно, снимили. У досијеу се тврди и да су бројне Трампове посете Москви и Санкт Петербургу имале „више везе са широком употребом сексуалних услуга локалних проститутки, него са пословним успесима“. Потом се цитира наводни бивши руски обавештајац који тврди да је Трампово понашање током година и бројних посета Русији произвело више него довољно прљавштине да се садашњи изабрани председник уцењује.
У досијеу се инсистира да је Русија у више наврата покушавала да подмити Трампа сочним некретнинама, али да је он из непознатих разлога то одбио. Наводи се и да је Русија за сада одлучила да не објављује прљавштину коју има о Трампу или да га директно уцењује, јер им је и овако пружио одличну сарадњу.
Прича из досијеа почела је, међутим, да се распада одмах по објављивању. Видећемо шта ће ФБИ установити током своје истраге о „кредибилитету“ досијеа, али Мајкл Коен је већ изашао у јавност са тврдњом да је нетачна информација да се са руским званичницима састајао у Прагу рекавши да у том граду никада у свом животу није био и као доказ понудио свој пасош. Остаје отворено питање шта ће све још амерички естаблишмент учинити до 20. јануара како би спречио Трампа да ступи на дужност из чега не треба искључити ни најрадикалније потезе – од атентата на Трампа до започињања глобалног сукоба. А оправдано треба страховати и од онога што би могло да уследи после тог 20. јануара.

„РЕЧНИК ТЕХНОЛОГИЈЕ“: ПОСТТИТОВСКА АНТИУТОПИЈА

Скуп на тему „Речник технологије као антиутопија“, посвећен чувеном пројекту часописа „Видици“ из 1981. године, једном од најзначајнијих чинова слободног мишљења у Југославији после Титове смрти, одржан је у организацији Института за европске студије и Балканкулт фондације.
На скупу су учествовали др Александар Петровић, историчар науке, главни и одговорни уредник „Видика“ и идејни творац „Речника“, др Миша Ћурковић, директор Института за европске студије, Димитрије Вујадиновић из „Балканкулт фондације“ и други. „Речник технологије“ је својевремено устао на друштво подвлашћено техници и претворено у „мега машину“ (Луис Мамфорд) која производи незреле „дечаке“ на путу да буду технолози, друштву које уместо стварности нуди огледала препуна привида. Да би се из тих привида изашло, треба разбити огледала и окренути се личности, вољи и животу.
Порука, у доба данашњих привида, актуелна и данас.

Вучић: Индија против косовске независности

Током вишедневног боравка у Индији, као учесник „Вибрант Гуџарат глобалног самита“ који окупља шефове држава и влада, корпорација, представнике привредних комора и индустријских асоцијација, премијер Александар Вучић разговарао је са потпредседником Владе РФ Дмитријем Рогозином, те премијером Индије Нарендром Модијем.
„Све руске компаније које продају наоружање долазе. Рогозин се тиме бави и он је нама понудио подршку да бисмо могли да учествујемо у одређеним пословима, у ремонтима, где ми добијемо део тог посла, неко би рекао колача, ја бих рекао веома одговорног посла, тако да можемо да запослимо више људи у Србији. Захвалан сам му на томе, пошто они много боље познају Индију него ми“, рекао је Вучић. Премијер је истакао и да је у разговору са Рогозионом било речи о политичким односима Србије и Русије који су веома добри, те о економској и војнотехничкој сарадњи. Након разговора са Нарендром Модијем, Вучић је навео да ће Индија пружити пуну подршку територијалном интегритету Србије, односно ни на који начин неће признати косовску независност што је важно имајући у виду да се вероватно поново ближи гласање о чланству Косова у Унеску.
„Замолићемо их да буду апсолутно против“, рекао је Вучић.

Кандидат и подршка

Прошла година на српској политичкој сцени завршила се (не)очекиваном објавом председничке кандидатуре Саше Јанковића, заштитника грађана кога је „Печат“ описао као Сорошевог кандидата због мреже невладиних организација повезаних с овим милијардером (и њему сличнима) који су Јанковићевој кандидатури пружили директну подршку. Указујући да је најавом своје кандидатуре Јанковић прекршио сопствено обећање да се о томе неће изјашњавати док председнички избори не буду расписани, обећање дато само месец дана раније у интервјуу за „Дојче веле“, оценили смо и да су „најавом председничке кандидатуре Саша Јанковић и сорошоиди који стоје иза њега, заправо, извршили својеврсни десант на остатак опозиције, у покушају да јој наметну Сашу Јанковића као заједничког председничког кандидата и пре него што су се проевропски опозиционари договорили којег ће заједничког кандидата подржати… С једне стране, да желе да подрже Сашу Јанковића, до сада би то већ учинили, а сада им је пружена и одлична прилика да то учине па ипак нису, а опет, с друге стране, никако се не смеју потценити моћ и утицај које мрежа подршке Јанковићевој кандидатури има на тај део наше, да не кажемо српске, политичке сцене… Сигурни смо да су разноразна пријатељска убеђивања и уцене већ увелико у току“.
Тек, непуне две недеље касније, после најјавнијег тајног састанка какав на српској политичкој сцени није био одржан одавно (у београдској „Мадери“, у објективу папараца), Демократска странка и њен лидер Драган Шутановац обзнанили су овог уторка одлуку да подрже председничку кандидатуру Саше Јанковића, пошто су напрасно схватили да деле заједничке – наравно, сасвим грађанистичке – вредности.
Подршку Јанковићу (још) није изразио покрет „Доста је било“ Саше Радуловића, који се иначе с Шутановчевим демократама рве око позиције лидера тог, грађанистичког дела српске опозиције. О својим коначним намерама није се још изјаснио ни Вук Јеремић, а није то учинио ни његов бивши шеф Борис Тадић. Тек, једно је све извесније – ко год из овог дела овдашњег политичког спектра буде искочио и не буде подржао наметнуту Јанковићеву кандидатуру, биће проглашен за Тројанског коња Александра Вучића и актуелне власти.

[/restrict]