Pečat nedelje

(Bes)pomoćna policija

Zašto se odustalo od formiranja pomoćne policije?

Aktuelna vlast popustila je pod pritiskom (dela) javnosti i odustala od formiranja pomoćne policije, povukavši vladinu Uredbu (od 29. decembra prošle godine) o službi u pomoćnoj policiji.
Odluka o povlačenju ove uredbe, objasnio je ovo popuštanje ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, usledila je zbog negativne atmosfere koja je oko ove formacije stvorena u javnosti, misleći pri tom na optužbe opozicionih stranaka da je reč o stvaranju „partijske policije“ Srpske napredne stranke, o „zapošljavanju poslušničke stranačke vojske“, „naprednjačkim odredima batinaša u predizbornom periodu“, „legalizaciji ’fantomki’“…
Uprkos ovim ozbiljnim i bombastičnim optužbama, teško je odupreti se utisku da je ova afera kreirana veštački, uz mnogo buke ni oko čega. Sporna vladina uredba od 29. decembra, naime, ne predstavlja ništa novo niti inovativno, već su njome samo dodatno precizirana rešenja sadržana u uredbama o formiranju pomoćne policije od 29. marta 2006. i 17. decembra 2009. godine, poput onoga da „ukupan broj pripadnika pomoćne policije ne može prelaziti 15 odsto ukupnog broja sistematizovanih radnih mesta uniformisanih ovlašćenih službenih lica“ – prethodne uredbe nisu utvrđivale gornju granicu, što će reći da je povučena uredba zapravo restriktivnija – starosna granica spuštena je sa 60 na 50 godina života, navedeno je i da se pripadnici pomoćne policije „po pravilu angažuju (…) na teritoriji (na kojoj) imaju prebivalište“ a samo „izuzetno (…) i van (tog) područja“, opet, za razliku od prethodnih uredbi koje nisu sadržavale takvu vrstu pravila već su, u tom pogledu, bile sasvim neodređene.
U javnosti su se pojavile i kritike zbog toga što (povučena) uredba pruža mogućnost da pomoćni policajci postanu svi koji imaju završenu četvorogodišnju srednju školu, međutim, istina je da su i prethodne uredbe sadržavale istu takvu mogućnost, i sve su – i najnovija i prethodne – utvrđivale obavezu sprovođenja policijske obuke kandidata za pomoćne policajce.

[restrict]

„Ostavljena su nerazumna diskreciona ovlašćenja za zapošljavanje pomoćnih policajaca“, kritikovao je pak uredbu od 29. decembra 2016. Saša Janković, zaštitnik građana/predsednički kandidat opozicije, i izrekao pri tome, u najboljem slučaju, ne baš poštenu poluistinu. Povučena uredba, istina je, navodi da ministar policije „može, u skladu sa potrebama, i bez raspisivanja javnog konkursa“ da u pomoćnu policiju primi kandidate koji zadovoljavaju uslove propisane uredbom – po pravilu pak „pripadnici pomoćne policije se angažuju na osnovu javnog konkursa koji raspisuje Ministarstvo“, a „postupak izbora kandidata sprovodi Komisija“ koju „čini pet članova“ imenovanih od strane ministra „iz sastava Direkcije policije i Sektora za ljudske resurse“ – ali ključni podatak sastoji se u činjenici da je osporenom uredbom (bila) predviđena obaveza raspisivanja javnog konkursa, kakve u prethodnim verzijama nije bilo uopšte, što znači da su ovom uredbom, zapravo, ta sumnjiva diskreciona ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova zapravo sužena u odnosu na ranija rešenja.
Sve u svemu, kao što rekosmo, mnogo buke stvoreno je ni oko čega, iz politikantskih razloga koji s interesom javnosti i građana nemaju nikakve veze. A treba misliti i o tome da smo, posle godina sistematskog obrezivanja Vojske Srbije u skladu s NATO standardima, sad ostali i bez zakonske osnove da, kao država, u rezervi, za nedajbože, imamo obučenu formaciju koja bi mogla relativno brzo da bude angažovana u slučaju preke potrebe. Koliko sve to utiče na bezbednost naše zemlje i njenih građana?

PROTOKOLI MOSKOVSKIH MUDRACA

Svega desetak dana pred inauguraciju i zvanični ulazak u Belu kuću, hajka protiv Donalda Trampa prevazilazi sve do sada viđeno u progonu jednog političara u Americi. Jedino što preostaje je da Tramp posle izborne kampanje prođe kao Džon Kenedi dok je pripremao izbornu kampanju novembra 1963. u Dalasu

Dosije od 35 stranica koji se u javnosti pojavio desetak dana pred inauguraciju Donalda Trampa u kojem se demaskira navodna zavera Kremlja da dovođenjem svoje marionete u Belu kuću podjarmi „svetionik slobode i demokratije“ po svemu je sličan čuvenim „Protokolima sionskih mudraca“, falsifikatom koji se pojavio početkom 20. veka u Rusiji i koji opisuje navodnu jevrejsku i masonsku zaveru da se zavlada svetom. Dokument je sam po sebi sličan „Protokolima“, ali u ove dve afere postoji jedna bitna razlika. Dok je car Nikolaj II, reagujući na istragu koju je sproveo njegov predsednik Saveta ministara Petar Stolipin, navodno izjavio da „Protokole“ treba konfiskovati jer se ne može „pravedan cilj postići prljavim sredstvima“ kakvo je taj falsifikat, predsednik SAD Barak Obama je pojurio da svoje „Protokole“ doturi medijima. U sinhronizovanu akciju uključeni su i „ugledni“ mediji poput „Si-En-Ena“ i tabloidne liberalne internet stranice kakav je „Bazfid“.
„Si-En-En“ je u utorak 10. januara, deset dana pred inauguraciju, u udarnom terminu objavio priču o „tajnim dokumentima koji su prošle nedelje predstavljeni predsedniku Obami i izabranom predsedniku Trampu u kojim se navodi da ruski operativci tvrde da imaju kompromitujuće lične i finansijske podatke o Trampu“. „Si-En-En“ navodi da je Obami i Trampu predstavljen sažetak dokumenta na dve stranice. Pošto je malo verovatno da bi Tramp, ili neko iz njegovog tabora ovo doturio medijima, posebno „Si-En-Enu“, logična je pretpostavka da je to uradio Obama ili neko njegov. Dokument je navodno sastavio bivši britanski obaveštajac „čiji prethodni rad američki obaveštajni zvaničnici smatraju kredibilnim“, ali FBI još istražuje „kredibilnost i tačnost navoda“, javlja „Si-En-En“. Sat posle ekskluzivne emisije na ovoj televiziji liberalni tabloidni „Bazfid“ objavljuje kompletan dosije.
U dosijeu se tvrdi da je više visokopozicioniranih ličnosti iz Trampovog tima bilo u dosluhu sa ruskim vlastima tokom kampanje i da je Rusija sa njima kovala zaveru kako bi od Trampa napravila saveznika za „makar pet godina“. Tvrdi se i da je Tramp sa Kremljom razmenjivao informacije u najmanje osam proteklih godina. Kao ruski saradnici pominju se bivši Trampov savetnik Karter Pejdž, njegov advokat Majkl Koen i budući savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin. Nikakvi dokazi o toj saradnji, međutim, ne postoje.
U dosijeu se tvrdi da značajan deo kompromitujućeg materijala protiv Trampa u posedu Rusa predstavljaju snimci njegovih seksualnih ispada tokom posete Moskvi 2013. kada je iznajmio predsednički apartman u kojem je ranije boravio Obama sa porodicom u nameri da „oskrnavi“ krevet gde su spavali predsednik i prva dama, što su ruski obaveštajci, naravno, snimili. U dosijeu se tvrdi i da su brojne Trampove posete Moskvi i Sankt Peterburgu imale „više veze sa širokom upotrebom seksualnih usluga lokalnih prostitutki, nego sa poslovnim uspesima“. Potom se citira navodni bivši ruski obaveštajac koji tvrdi da je Trampovo ponašanje tokom godina i brojnih poseta Rusiji proizvelo više nego dovoljno prljavštine da se sadašnji izabrani predsednik ucenjuje.
U dosijeu se insistira da je Rusija u više navrata pokušavala da podmiti Trampa sočnim nekretninama, ali da je on iz nepoznatih razloga to odbio. Navodi se i da je Rusija za sada odlučila da ne objavljuje prljavštinu koju ima o Trampu ili da ga direktno ucenjuje, jer im je i ovako pružio odličnu saradnju.
Priča iz dosijea počela je, međutim, da se raspada odmah po objavljivanju. Videćemo šta će FBI ustanoviti tokom svoje istrage o „kredibilitetu“ dosijea, ali Majkl Koen je već izašao u javnost sa tvrdnjom da je netačna informacija da se sa ruskim zvaničnicima sastajao u Pragu rekavši da u tom gradu nikada u svom životu nije bio i kao dokaz ponudio svoj pasoš. Ostaje otvoreno pitanje šta će sve još američki establišment učiniti do 20. januara kako bi sprečio Trampa da stupi na dužnost iz čega ne treba isključiti ni najradikalnije poteze – od atentata na Trampa do započinjanja globalnog sukoba. A opravdano treba strahovati i od onoga što bi moglo da usledi posle tog 20. januara.

„REČNIK TEHNOLOGIJE“: POSTTITOVSKA ANTIUTOPIJA

Skup na temu „Rečnik tehnologije kao antiutopija“, posvećen čuvenom projektu časopisa „Vidici“ iz 1981. godine, jednom od najznačajnijih činova slobodnog mišljenja u Jugoslaviji posle Titove smrti, održan je u organizaciji Instituta za evropske studije i Balkankult fondacije.
Na skupu su učestvovali dr Aleksandar Petrović, istoričar nauke, glavni i odgovorni urednik „Vidika“ i idejni tvorac „Rečnika“, dr Miša Ćurković, direktor Instituta za evropske studije, Dimitrije Vujadinović iz „Balkankult fondacije“ i drugi. „Rečnik tehnologije“ je svojevremeno ustao na društvo podvlašćeno tehnici i pretvoreno u „mega mašinu“ (Luis Mamford) koja proizvodi nezrele „dečake“ na putu da budu tehnolozi, društvu koje umesto stvarnosti nudi ogledala prepuna privida. Da bi se iz tih privida izašlo, treba razbiti ogledala i okrenuti se ličnosti, volji i životu.
Poruka, u doba današnjih privida, aktuelna i danas.

Vučić: Indija protiv kosovske nezavisnosti

Tokom višednevnog boravka u Indiji, kao učesnik „Vibrant Gudžarat globalnog samita“ koji okuplja šefove država i vlada, korporacija, predstavnike privrednih komora i industrijskih asocijacija, premijer Aleksandar Vučić razgovarao je sa potpredsednikom Vlade RF Dmitrijem Rogozinom, te premijerom Indije Narendrom Modijem.
„Sve ruske kompanije koje prodaju naoružanje dolaze. Rogozin se time bavi i on je nama ponudio podršku da bismo mogli da učestvujemo u određenim poslovima, u remontima, gde mi dobijemo deo tog posla, neko bi rekao kolača, ja bih rekao veoma odgovornog posla, tako da možemo da zaposlimo više ljudi u Srbiji. Zahvalan sam mu na tome, pošto oni mnogo bolje poznaju Indiju nego mi“, rekao je Vučić. Premijer je istakao i da je u razgovoru sa Rogozionom bilo reči o političkim odnosima Srbije i Rusije koji su veoma dobri, te o ekonomskoj i vojnotehničkoj saradnji. Nakon razgovora sa Narendrom Modijem, Vučić je naveo da će Indija pružiti punu podršku teritorijalnom integritetu Srbije, odnosno ni na koji način neće priznati kosovsku nezavisnost što je važno imajući u vidu da se verovatno ponovo bliži glasanje o članstvu Kosova u Unesku.
„Zamolićemo ih da budu apsolutno protiv“, rekao je Vučić.

Kandidat i podrška

Prošla godina na srpskoj političkoj sceni završila se (ne)očekivanom objavom predsedničke kandidature Saše Jankovića, zaštitnika građana koga je „Pečat“ opisao kao Soroševog kandidata zbog mreže nevladinih organizacija povezanih s ovim milijarderom (i njemu sličnima) koji su Jankovićevoj kandidaturi pružili direktnu podršku. Ukazujući da je najavom svoje kandidature Janković prekršio sopstveno obećanje da se o tome neće izjašnjavati dok predsednički izbori ne budu raspisani, obećanje dato samo mesec dana ranije u intervjuu za „Dojče vele“, ocenili smo i da su „najavom predsedničke kandidature Saša Janković i sorošoidi koji stoje iza njega, zapravo, izvršili svojevrsni desant na ostatak opozicije, u pokušaju da joj nametnu Sašu Jankovića kao zajedničkog predsedničkog kandidata i pre nego što su se proevropski opozicionari dogovorili kojeg će zajedničkog kandidata podržati… S jedne strane, da žele da podrže Sašu Jankovića, do sada bi to već učinili, a sada im je pružena i odlična prilika da to učine pa ipak nisu, a opet, s druge strane, nikako se ne smeju potceniti moć i uticaj koje mreža podrške Jankovićevoj kandidaturi ima na taj deo naše, da ne kažemo srpske, političke scene… Sigurni smo da su raznorazna prijateljska ubeđivanja i ucene već uveliko u toku“.
Tek, nepune dve nedelje kasnije, posle najjavnijeg tajnog sastanka kakav na srpskoj političkoj sceni nije bio održan odavno (u beogradskoj „Maderi“, u objektivu paparaca), Demokratska stranka i njen lider Dragan Šutanovac obznanili su ovog utorka odluku da podrže predsedničku kandidaturu Saše Jankovića, pošto su naprasno shvatili da dele zajedničke – naravno, sasvim građanističke – vrednosti.
Podršku Jankoviću (još) nije izrazio pokret „Dosta je bilo“ Saše Radulovića, koji se inače s Šutanovčevim demokratama rve oko pozicije lidera tog, građanističkog dela srpske opozicije. O svojim konačnim namerama nije se još izjasnio ni Vuk Jeremić, a nije to učinio ni njegov bivši šef Boris Tadić. Tek, jedno je sve izvesnije – ko god iz ovog dela ovdašnjeg političkog spektra bude iskočio i ne bude podržao nametnutu Jankovićevu kandidaturu, biće proglašen za Trojanskog konja Aleksandra Vučića i aktuelne vlasti.

[/restrict]