Како сам постао државни непријатељ

Разговарала Мара Кнежевић Керн

Шта је хрватској јавности предочио др Срећко Сладољев, имунолог и члан Надзорног одбора у Имунолошком заводу Хрватске, и какав је уследио одговор корпорација

Регионална антикорупцијска иницијатива (РАИ) продуцирала је документарни филм Давора Дубравице „Медаља за гласност“, својеврсни омаж људима који су се усудили да јавно изнесу своје неслагање са националном политиком своје земље, вођеном у интересу корпорација. Међу добитницима медаље за храброст је и др Срећко Сладољев, имунолог и члан Надзорног одбора у Имунолошком заводу Хрватске, који се 2009. успротивио увозу вакцина против свињског грипа, тврдећи да је проглашавање пандемије изнуђен потез у интересу фармацеутске индустрије. Др Сладољев се, након премијере филма, одазвао позиву Удружења грађана „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“ – НоВа, како би изнео своје искуство с корупцијом у хрватском здравству у вези с цепивима.

[restrict]

Како сте од угледног доктора преко ноћи постали државни непријатељ?

У року од два сата сам суспендован. Тражили су да напустим Имунолошки завод, који је иначе државни институт. Рекао сам им да управа не може да суспендује члана Надзорног одбора, већ евентуално Надзорни одбор може да суспендује управу. Затим сам добио тужбу – упућену Државном одвјетништву – јер сам „државни непријатељ“. У позадини хајке лежи одлука Хрватске да прода већински власнички удео у Имунолошком заводу. На тендер се јавило седам приватних понуђача из фармацеутске бранше, али се у међувремену догодило незамисливо: организовани путем командитног пословног субјекта Visia Croatica d.o.o. грађани су одлучили да откупе државни удео завода, који им је криминалним преименовањем (денационализацијом!) одузет почетком деведесетих! У десетак дана на рачун командитног друштва извршено је 20.000 уплата грађана, организација, општина и предузећа. И град Загреб је донео финансијску одлуку о уласку у командитно друштво са 100 милиона куна капитала (око 14 милиона евра). На тендеру је победио народ, испунивши правне и финансијске услове и развојне планове. Државно одвјетништво је градоначелника града Загреба неколико дана „хладило“ у истражном затвору, а Влада РХ је – без образложења – поништила тендер.

Шта је Visia Croatica d.o.o. понудила у приложеној конкурсној документацији?

Понудили смо да као стратешки партнер садашњем власнику (или самостални инвеститор са другим стратешким партнерима) покренемо развој неинвазивних цепива, због снажних и оправданих приговора неприродном начину уношења имунолошке информације у организам путем инјекције. Нефизиолошки начин вакцинисања и све више цепива у редовном календару, те с тим у вези бројне аберације (структурне промене хромозома) имунског одговора имају за последицу компромитовање и одустајање од ове генијалне методе превентивне заштите од заразних болести! Скренули смо пажњу на однос користи и штете од вакцинисања у данашњој ситуацији: с једне стране имамо практични нестанак заразних болести, а с друге стране пошаст аутоимуних болести, што је окренуло цепива на штету здравља људи. Visia Croatica d.o.o. је најавила жељу да, у сарадњи са ИЗ, постане лидер у развоју неинвазивних цепива, што би вратило поверење становништва у вакцине.

Ко стоји иза политичких одлука везаних за вакцинацију?

На нашој страни је лекарска струка. У борби против политичких одлука везаних за вакцинисање помогао нам је проф. др Жељко Пољак, универзитетски професор и клинички имунолог, члан Академије медицинских наука, некадашњи секретар Удружења клиничких имунолога Југославије. На његово инсистирање добили смо став Повјеренства за медицинску етику Хрватског лијечничког збора да „присилно вакцинисање није у складу с лекарском етиком“, те да лекари по савести „имају право да га одбију“. Ово мишљење је послато у јавност и није оспорено. Када се законодавац који уводи законску присилу вакцинисања позива на мишљење струке, с правом се питамо на коју то „струку“ мисли? На медицину очигледно – не!

За какве вакцине се залажете?

Традиционална вакцинација иглом производи све јачи отпор грађана према цепивима које се сада у Републици Хрватској остварује законском присилом. Мере присиле се крећу од обичног наговарања, преко претњи и казни, до идеје да се родитељима онемогући коришћење банкомата – што значи забрана располагања властитим новцем. Занимљиво је то што крокодилске сузе због здравља нације долазе из земље где се умире пред вратима болнице ако нисте платили здравствено осигурање. Није ми намера да оспоравам вредности стицања имунитета уметним начином, али тај начин мора бити сигуран, без ризика по здравље. Спадам у људе струке који се противе вакцинацији путем игле. Цепива у инјекцијама здравствено су дивљаштво, што ће медицинска наука кад-тад признати. Више се не поставља питање ризика од вакцинације – последице су тако евидентне да се може говорити само о њима. Хипократова заклетва „не науди“ допушта обављање лекарског позива тек након заклетве по завршеном школовању. Заклетва је у темељу сваког медицинског поступка, а вакцинисање иглом засигурно може наштетити. Томе у прилог говоре последице највећег клиничког испитивања цепива, започетог по завршетку Другог светског рата, кад су кренула масовна вакцинисања и – нажалост – не назире му се крај!

Које болести данашњице наводите као несумњиву последицу вакцинације?

Из палете здравствених тегоба хомо сапијенса све израженије израња група болести сложене етиологије у чијој се позадини налазе поремећаји рада имунолошког система. До почетка шездесетих година прошлог столећа аутоимуне болести су реткост, неке једва познате. А данас говоримо готово само о њима. Неизлечиве су, снижавају квалитет живота, прате нас до смрти. Савесни родитељи не желе ризике вакцинације да „приуште“ својој здравој деци. То не желе ни савремени Парацелзуси који храбро искачу из догматске медицине. Држава при том не преузима никакву одговорност у случају да се вакцинисаном детету озбиљно наруши здравље. Узмимо за пример налаз Америчког медицинског института ИОМ који је изнео доказ о узрочно-последичној повезаности између тетанусног токсоида и брахијалног неуритиса и Гијен–Бареовог синдрома. Иако су ови неуролошки поремећаји могући након примене вакцине трипацел (одобрио ју је ХАЛМЕД – Агенције за лекове и медицинск епроизводе), једино упозорење гласи да његова примена треба да је базирана „на пажљивој процени потенцијалних користи и могућих ризика“. Шта то значи? Ко је обавезан да процени ко ће имати „потенцијалне користи“ а ко „сноси ризик“. А „пажљива процена“ се препоручује тек након обољевања неког детета. Зар то није застрашујуће?

Они што негирају везу аутизма с вакцинама тврдећи да нема доказа, ништа не предузимају да изнесу доказе да та веза не постоји. Број аутистичне деце се у последње три године повећао за 70 одсто, што је праћено и повећањем броја обавезних вакцина.

Због својих изјава против агресивне кампање фармацеутске индустрије за вакцинацију против великих богиња били сте суспендовани.

И не само то – пријавили су ме полицији због „ширења гласина“ да је епидемија богиња измишљена… Да би се прогласила опасност од епидемије, потребно је да број оболелих пређе неки епидемијски праг. С обзиром на то да се кроз законе може свашта провући, епидемије би се технички могле прогласити и због два случаја заразе. О правцу у ком иде хрватско здравство може се видети на основу предлога новог Закона о здравственој заштити који неће решавати проблеме, али ће погодовати интересима капитала. По свему судећи он ће гурнути хрватску медицину у шарлатанство, где спадају застрашивање и принуда. Да се ради о прворазредној обмани говори и то да предлагачи закона позивају на јавну расправу иако је предлог закона недоступан.

Замерили сте се моћницима изјавом да је увоз вакцина за свињски грип непотребан и да је пандемија измишљена.

Због те изјаве сам суспендован, уз претњу затворском казном, све док европске институције нису покренуле истрагу. Европска комисија за здравство утврдила је да је пандемија била измишљена и да су чиновници СЗО били заиста корумпирани од великих фармацеутских компанија. На тај начин су исисана значајна средства из здравствених фондова земаља широм света.

Какав је ваш став о питању вакцинације новорођенчади против хепатитиса Б?

Хепатитис Б се преноси искључиво крвљу: или уношењем полним путем или зараженом иглом, а вакцина штити седам година. Лоби који заговара вакцинацију хтео би да нас убеди да ће се трогодишње дете понашати ризично. Нашу охолост плаћају деца. Уместо епидемија заразних болести имамо епидемију аутоимуних болести изазваних вакцинацијом, што је окидач за пораст случајева шећерне болести, мултипле склерозе, изненадне смрти новорођенчади… Најважније питање савремене медицине су сигурне вакцине. Овим се – осим одговорних родитеља – нико не бави. На ову трибиниу сам дошао да их охрабрим и подржим… Надам се да ће се ускоро и неко од лекара у Србији одважити на овакав корак. 

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *