ШТА ДА СЕ РАДИ?

Николај Чернишевски, писац романа Шта да се ради, веровао је да ће људска бића моћи да се уздигну тек кад дотакну дно, убеђен у истинитост изреке „што горе то боље“. Чини се да смо у 21. век ушли с једнаким осећањем безнађа и потребе да се нешто учини. Промениле су се само околности и методе експлоатације: број робова – „галиота“ – премашује потребе „флоте“, па је и у потпалубљу постало тесно. Елиминација прекобројних одвија се уз помоћ Јеванђеља за одрживи развој, којим се паства приводи у нову реалност

Током робијања у Петропавловској тврђави (1862) Чернишевски је написао роман Шта да се ради. Из његове вере у моћ пробуђеног човека, кадрог да се избори с аветима 19. века, родио се јунак романа Рахметов. Чернишевски је веровао да ће људска бића моћи да се уздигну тек кад дотакну дно, убеђен у истинитост изреке „што горе то боље“. Чини се да смо у 21. век ушли с једнаким осећањем безнађа и потребе да се нешто учини. Промениле су се само околности и методе експлоатације: број робова – „галиота“ – премашује потребе „флоте“, па је и у потпалубљу постало тесно. Елиминација прекобројних одвија се уз помоћ Јеванђеља за одрживи развој, којим се паства приводи у нову реалност. Потопљени у melting pot људи – куване жабе не примећују да температура у лонцу расте, тако да ће до 2050. карбонски отисак преживелих бити занемарљив.
Један од најутицајнијих бораца против еко-фашиста, амерички хришћански теолог Алберт Молер објавио је књигу Не смемо да ћутимо: „Редуковање људских бића на карбонски легат не сме постати део наше цивилизације“ – упозорава Молер, подсећајући на агресивно наметане промене након климатског самита у Рију 1992: „Почело је објављивањем документа еуфемистичког наслова Наша заједничка будућност, којим је 1983. дефинисана доктрина за модификацију 21. века. На челу агендаша је Морис Стронг, незванични God Father глобалног зеленог пројекта. Стронг је наступио као генерални секретар УНЕП-а (United Nations Environment Programme), представивши предлог стратегије којом би се ’припремиле масе да прихвате стварање глобалне владе за 21. век’.“

[restrict]

ПЛАН О ПРИСИЛНОЈ СТЕРИЛИЗАЦИЈИ Председавајућа конференцији у Рију, тадашња норвешка премијерка Гро Харлем Брунтланд, подсетила је присутне на доктрину из кључног документа објављеног 1983. под насловом Наша заједничка будућност, којим се дефинишу све активности људских бића у 21. веку. Агенда 21 је монструозни план којим „заштитници Планете“ планирају протеривање човека из природног окружења, зарад преузимања потпуне контроле над обрадивим земљиштем, водом, пашњацима, шумама, природним богатством… Ова „заштићена“ подручја, резервисана за угрожене врсте биљака и животиња, биће доступна само одабраној елити трговаца „услугама природе“, док ће човек бити истеран из Раја под оптужбом да дисањем ремети природни склад.
За овај обрачун с људским бићима гласало је 170 држава, које су прихватиле пакет споразума о климатским променама, биодиверзитету, управљању шумама и одговорности и правима народа. Стронг је том приликом упозорио на опасност од „експлозивног раста популације“, тврдећи да се ова људска „активност“ мора ставити под контролу. С обзиром на то да је код Земљана још увек снажно изражен нагон за репродукцијом, Стронг предлаже присилну стерилизацију – за почетак генетски сумњивих, сиромашних и оних склоних побуни против поретка: „Право на рађање као морално право мора бити лимитирано, а веродостојно је само уколико се узму у обзир бројни фактори – као што је економска моћ родитеља и утицај овог избора на околину. У сваком случају држава би морала да узме ствар у своје руке.“ Стронг најављује стављање под контролу исхране, уз забрану коришћења меса, ограничено коришћење фосилних горива, кућних апарата, станова, контролу коришћења клима-уређаја и градње кућа у предграђу. Свет ће бити непрепознатљив, кажу борци за одрживи опстанак најављујући Велики ресет:
1. Пројекат Wildland’s Фондације Била и Хилари Клинтон (представљен 1972) обухваћен је програмом УНЕП (UN Environment Programme). Овим пројектом се предвиђа подела читавог света у биорегионе, с намером да се – уместо граница држава – формирају нове мапе региона. На тим мапама, овереним печатом УН, већ се налазе означене зоне у које је забрањен приступ, зоне за војне полигоне, резервати за староседеоце, као и мапа путева под ограничавањем коришћења.
2. Људску популацију потребно је „прегруписати“ у самоодрживе насеобине „ради минимизирања утицаја на биодиверзитет“. Ово би се постигло ограничавањем кретања становништва сатераног у паметне градове – из чега следи контрола потрошње, дужине живота и планирање смрти.
3. Религија Новог светског поретка обучава људе „Геа етици“ – обожавању природе и жртвовању за Геу као творца живота који је њен део и над којим има моћ.
4. Смањена улога државе огледа се у новом систему управљања базираног на одлукама локалне заједнице. (Ово значи да конгрес губи улогу у држави, препуштеној одлукама малих расцепканих заједница, неспособних да се одупру међународним споразумима и локалним моћницима.)
5. Редукцијом популације смањиће се употреба природних ресурса.

„ЕПОХАЛНИ ПРОНАЛАЗАК“: ШНИЦЛА ИЗ ЛАБОРАТОРИЈЕ Тим експерата за технологију, финансије и трговину, окупљених око удружења RethinkX, најављује да ће човечанство морати да принесе жртву злим боговима климатских промена како бисмо до 2030. године избацили месо из људске исхране. Они предвиђају да ће дотле узгајивачи стоке и месна индустрија банкротирати, па им сугеришу да се окрену новим профитабилним технологијама. Мотивациони говорник Тони Себа најављује „епохални проналазак“ – Impossible Burger – шницлу из лабораторије „којом ћемо, сем промењених навика у исхрани, променити и наше мисли“. Више се не говори о покрету против индустријског, нехуманог и нездравог узгоја животиња на корпоративним фармама, већ о намери да се краве протерају с пашњака, из сеоских домаћинстава, што значи и с лица земље. Нестанак стоке довео би до нестајања стајњака, а то подразумева и прекид органске производње хране и прелазак на „самоодрживу“ ГМО храну. Тонија Себу не занимају природне науке, нити хаје за способност природе за саморегулацију и самоизлечење. У књизи Clean Disruption of Energy and Transportation најављује „епохално откриће“ за спас човечанства под називом Eкосистем Силицијумске долине (Silicon Valley Ecosystem). Ради се о бизнис моделима везаним за нове „супериорне bit and electron based технологије“, уз тврдњу да ће класични извори енергије и индустрија заснована на атомима отићи на сметлиште историје. Узгред признаје да ће трансфер на нове технологије бити болан за земље Трећег света, али за сиромашне има утешну награду – „до 2030. биће усавршена технологија за лабораторијски произведене протеине, који ће бити пет пута јефтинији од скупих животињских“.

КАКО УНОВЧИТИ ПРИРОДУ У игри је још један термин – „чисти поремећај“, који ће „преокренути архитектуру енергије и донети обилну, јефтину и партиципативну енергију“. Ма шта то значило, лоше нам се пише. Кад „бит-технологија замени индустрију засновану на атомима“, човек, па чак и природа могу бити проглашени сувишним. А дотле: самопроглашени заштитници Природе започеће експлоатацију њених „услуга“ одредивши им цену уз образложење да је недопустиво да и даље буду бесплатне.
У филму Banking Nature (Уновчити природу) аутори Денис Делестрак и Сандрин Фејдел разоткривају намере растућег предузетничког лобија да угрожене врсте и подручја претворе у извор прихода. У тај посао су се укључили и банкари, увођењем нових кредитних линија за инвеститоре који купују огромне површине земље где обитавају угрожене врсте. Власницима земљишта је на тај начин омогућено да тргују „услугама природе“ преко nature credits. Ова трансакција се обавља тако што су компаније загађивачи дужне да купују ове кредите преко финансијских центара, специјализованих за ову трговину.
„Природа се најбоље може заштитити ако јој се одреди цена“, каже Паван Сухдев, личност године 2010. по мишљењу онлајн-медија Environmental Finance. Сухдев је добитник почасне медаље Institute of Ecology and Environmental Management (IEEM), па је тако овенчан славом имао част да председава Светском економском форуму (2009–2011). Приликом излагања на Форуму објавио је анализу цена за услуге пчела на разношењу полена. Ова активност, по ђавољем рачуновођи, вреди 200 милијарди долара, што је Форум с разумевањем узео на даље разматрање. Овакве калкулације подржава и Паскал Санфен, бивши француски министар за развој, тврдећи да се ствари вреднују само кад им се одреди цена, тако да нема више бесплатног рада ветра, кише, сунца, мрава… Подржао га је и Рикардо Бајон, подсећајући да „систем функционише према принципу понуде и тражње – о чему ће се тек разговарати, кад се направи коначан списак услуга Природе“. С обзиром на то да Природа још нема отворен рачун, новац ће ићи на рачуне корпоративних паразита, а намет ћемо плаћати у виду зелене еколошке таксе.
Заштитари најављују да ће нам – након реализације планова из Агенде 2030 – ставити још чвршћу омчу око врата: Агенду 2050, што би по њиховим прорачунима заокружило план: Ein Volk, ein Reich, ein Führer.

СПАС ЈЕ МОГУЋ С друге стране Природа узвраћа ударац. Новинар и истраживач Џудит Шварц објавила је књигу Краве ће спасти Планету. Она износи сазнања стечена током вишегодишњег ходочашћа диљем америчког континента, у потрази за истином о CO2. Разговарала је с људима који своје академско знање допуњавају практичним радом на сопственим имањима. Ови истраживачи, посвећени откривању тајне везе између CO2, семена, тла и космоса, користе знања старих цивилизација у настојању да сачувају здраву земљу. Равнотежу између количине примљеног CO2 и оног који се на крају ослободи из биљке може да успостави само природа, синхронизована с Месечевим менама и ритмом годишњих доба, уз коришћење семена предака усклађеног с локалном климом. Холистичким менаџментом у пољопривреди људи су искористили мудрост Природе, која самостално решава проблеме као што су самоисцељење, толеранција и отпорност на природно окружење, хидрофобност, рационално коришћење соларне енергије… Питање је дана кад ће рачуновођа Паван Сухдев испоставити човечанству ценовник за ове „саветодавне“ услуге Природе, све до непроцењиве услуге фотосинтезе. Надајмо се да ће бог плодности Кокопели, који је старим народима пре 1.300 година решавао све еколошке проблеме, на време преузети бригу о нама да нас до 2050. не би заменили киборзима.

[/restrict]

Један коментар

  1. Капитализам на куб-изам, „Герника“, Музеј краљице Софије (има ли иђе више софије) може гледати дубине људске несреће коју идијоти кроз време само продубљују. Шта рећи а не заплакати на следеће реченице које ни Пикасова рука није могла да ослика:

    ,,Чернишевски је веровао да ће људска бића моћи да се уздигну тек кад дотакну дно, убеђен у истинитост изреке „што горе то боље“. Чини се да смо у 21. век ушли с једнаким осећањем безнађа и потребе да се нешто учини. Промениле су се само околности и методе експлоатације: број робова – „галиота“ – премашује потребе „флоте“, па је и у потпалубљу постало тесно. Елиминација прекобројних одвија се уз помоћ Јеванђеља за одрживи развој, којим се паства приводи у нову реалност. Потопљени у melting pot људи – куване жабе не примећују да температура у лонцу расте, тако да ће до 2050. карбонски отисак преживелих бити занемарљив….”
    Фан-таст-тично.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *