Климатске вештице

Klima prognozaПише  Мара Кнежевић Керн

Ко контролише радионицу за производњу временске прогнозе? 

Лидери већине земаља присутних на Конференцији о климатским променама COP21 потписали су акт издаје сопствених народа, пристајући на пакт са паразитском финансијском интернационалом. У потрази за одговором на питање о чему се ради, аналитичар Рик Велс из Climate Change Global скреће пажњу на говор „УН климатске вештице“ Кристијане Фигерс у Паризу, одржан пре затварања конференције, којим је отворила карте изјавивши да је „дошао тренутак да се изговори истина“.

МАХАЊЕ КЛИМАТСКИМ МАЧЕВИМА Иза новог курса „истина на видело“ крије се новац – о томе је отворено проговорила, анализирајући феномен да су 183 земље потписале споразум. „Искрено речено, ниједна од њих није то учинила за спас Планете. Будимо искрени – они су то учинили да задрже политичку моћ која ће им омогућити да поправе економски положај својих земаља…“

Ово је темељно другачије од реторике која је пратила конференцију COP21, уз вишемесечно спиновање медијских порука о алтруистичким поривима организатора и доброчинитеља окупљених у Паризу, који су махали климатским мачевима захтевајући економску (и сваку другу) жртву зарад спаса Мајке Земље. Сад је коначно изговорено да се ради о бизнису и енормним зарадама оних који се први прикључе ланцу среће. Остали ће проћи као наивне жртве Дафине и Језде.

Као што се могло очекивати, после самита COP21 из позадине су почели да израњају познати ликови, „филантропи“ попут пара Евелин и Лин Ротшилд, који су обзнанили да ће преко своје компаније E. L. Rothchild LCD преузети већински пакет деоница компаније за временску прогнозу Weather Central. Потписали су споразум о преузимању 70 одсто деоница највећег светског провајдера интерактивним графиконима и информативним центрима за ТВ, веб и мобилне уређаје, обезбедивши потпуну контролу над радионицом за производњу временске прогнозе. Њихова продајна мрежа тренутно испоручује прогнозу за 46 одсто тржишта Северне Америке, укључујући Канаду и Мексико, опслужујући преко 400 клијената у 21 земљи, којима свакодневно испоручују пакет на адресу. Њихове регионалне канцеларије налазе се у Хонгконгу, Пекингу и Берлину, и омогућавају клијентима у УК, Канади, Шпанији, Бразилу, Мексику… „политички коректну“ прогнозу.

На конференцији за новинаре Ротшилди су најавили „сјајну будућност“ компаније, обавестивши јавност о намерама да освоје тржишта Латинске Америке и Индије. Посебно је занимљива Ротшилдова опаска о спремности да сарађује „са свима који деле њихове вредности“.

С обзиром на то да произвођачи – у капитализму који познајемо – нису бирали купце према „заједничким вредностима које деле“, читава кампања наговештава почетак формирања глобалног „политички коректног“ мелтинг пота, који би „теоретичари завере“ назвали Светска влада.

[restrictedarea]

ЗАКАЗАНЕ ПРОГНОЗЕ Оснивач Weather Central Тери Кели наглашава да се много тога изменило током 35 година рада компаније, и да ће им, захваљујући сарадњи са Ротшилдима, „само небо бити граница“.

Метеоролог и истраживач Дејн Вигинтон открива детаље везане за преузимање ланца метеоролошких „услужних делатности“: „Све моделе за временску прогнозу креира Rautheon за рачун Националног сервиса за временску прогнозу и NОАА (National Oceanic and Atmospheric Administration). Lokid Martin израђује моделе за FАА (Federal Aviation Administration) а оба приватна извођача радова су до гуше уплетена у бизнис с патентима за модификацију климе, због чега су и њихове прогнозе мање-више заказане…“

Контрола подразумева и селекцију метеоролога задужених да за ТВ „предсказују“ време, с посебним задатком наметања нормализације ненормалног

„Кад се ноћна временска анимација поклапа са оним што људи виде на небу, све до горњег нивоа измаглице или облачности насталих константним запрашивањем, све је у привидној корелацији, па не изазива сумњу. А кад се уместо предвиђеног урагана догоди заокрет за 90 одсто, они прелазе преко тога претварајући се да је све у реду.“

У пројекат под лажном заставом „заштитимо Планету“ укључио се и Бил Гејтс, који је са 30 иноватора потписао подршку Коалицији за енергетски помак како би „попунио празнину у комерцијализацији чисте енергије“. Свеприсутни Бил овом приликом изјављује: „Сад кад смо схватили како да применимо енергију сунца и ветра, надамо се да ће коначно доћи тренутак да стотине других патентираних технологија буде примењено у далеко већем обиму.“

Bil GejtsПРОГОН ЈЕРЕТИКА Овај гигантски пљачкашки подухват није могао да се изведе без предузетничких гуруа као што је Џигар Шах. У књизи Creating Climate Wealth (Oбогатити се на клими) овај предузетник у области „чисте енергије“ предлаже решења подржана уклањањем маркетиншких препрека у вези са климатским променама. Шах се фокусирао на иновативне бизнис моделе, те покренуо пропагандну кампању за привлачење капитала, предвиђајући да ће до 2020. у овом послу бити 100.000 компанија од којих би свака партиципирала са 100 милиона долара. У есеју о „зеленој енергији“ Џигар Шах у чисте енергетске изворе убраја нуклеарну енергију и природни гас?!

Захваљујући новцу и прецизној стратегији успоставља се потпуна планетарна контрола, укључујући и контролу ума. За оне који нису подлегли еуфорији CO2, осмишљава се стратегија достојна метода средњовековне инквизиције.

Арон Клајн указује на улогу Обаминог кључног човека за контролу ума Кеса Санстејна, који предлаже влади забрану ширења „теорија завере“, најављујући прогон јеретика што тврде да је глобално загревање превара. Заверенике би – према Санстејновој замисли – ловили владини агенти уз помоћ денунцијаната инфилтрираних међу екстремисте који пропагирају забрањене теорије.

Овај инквизитор је 2008. започео припремање терена за будуће догађаје, објавивши са Адријаном Вермелом текст, својеврсно упутство за одговор државе на пошаст скептицизма. Превагнула је идеја да се приступи „когнитивној инфилтрацији у екстремистичке групе у циљу сламања тврдог екстремистичког језгра“. То подразумева укључивање федералних агената, с правом упада у просторије уз могућност хапшења. Санстејнова дефиниција теорије завере гласи: „То је покушај да се објасни неки догађај или пракса позивањем на махинације моћника, који су такође успели да прикрију своју улогу.“ Значи – забрањено вербално узнемиравање моћника.

Предложена је забрана следећих теорија: тврдња да је глобално отопљење завера; тврдње да иза Кенедијевог убиства стоји ЦИА; оптуживање америчке армије да је одговорна за рушење авиона 1996. на лету ТWА-800; оптуживање Трилатералне комисије за стање економије у САД; сумњичење федералних агената за убиство Мартина Лутера Кинга; изношење сумњи да се искрцавање на Месец није догодило.

РУСКИ ОДГОВОР Санстејн додуше признаје да се за неке владине активности – сврставане у теорију завере – показало да су се заиста одиграле, као што је пројекат МК-Ултра за контролу ума, а није у стању ни да демантује чињенице у вези са новембарским климатским скандалом, кад су објављени снимци хаковани од стране Јединице за климатска истраживања из УК Англиа универзитета, из којих се види да су се најугледнији климатолози договорили да манипулишу подацима како супротна мишљења не би допрла до јавности.

У књизи Гласине из 2009. Санстејн заговара увођење прописа којим се веб-сајтови обавезују да уклоне „лажне гласине“, уз промену закона о клевети не би ли се лакше кажњавали они који такве гласине шире. Санстејн је сачинио „Њу дил првог амандмана“ промовишући нову „доктрину праведности“, коју би спроводили „непристрасни експерти“, од чије одлуке би зависило чија гледишта је дозвољено емитовати. Иако је ове радикалне предлоге Санстејн објавио 1993. у својој књизи Парцијални Устав, медији се на њу нису критички осврнули.

Председник Путин је на COP21 дошао спреман за нову тржишну утакмицу. Руски одговор на климатске промене је компанија Руснано, посвећена развоју нанотехнологије. Влада је стала иза рада овог научноистраживачког центра, пружајући му велику финансијску подршку, што их је учинило водећим тимом на пољу примене нанотехнологије. Руски научник Анатолиј Кубаис збунио је јавност изјавом да Руснано ради на развоју технологије која би – уз коришћење угљених наноцеви – успела да ојача алуминијум, претвори пластику у проводник и да продужи век литијум-јонских батерија. Кубаис је том приликом изјавио: „Претпостављамо да ће и то допринети смањењу емисије CO2.“

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *