Печат недеље

Мајке Донбаса пишу првој дами САД

Московљанка пореклом из Дањецка, која већ месец дана не зна да ли су јој живи брат и сестра („ нису успели да се на време извуку из пакла Донбаса”), проследила нам је Апел који су жене из источне Украјине упутиле супрузи Барака Обаме.
Драга Мишел Обама,
Ми, мајке из Донбаса у источној Украјини, упућујемо вам овај очајнички апел. Ви сте наша последња нада.
Ви сте такође мајка две ћерке а ваш супруг Барак Обама је најмоћнији човек на свету. Молимо вас да нам помогнете да спасемо своју децу од украјинске војске. Драга Мишел, молимо вас да искористите сав свој утицај и популарност не би ли прекинули бомбардовање наших градова и убијање мирољубивих становника Донбаса. Наша незаштићена деца, жене и стари гину од континуираног пуцања, експлозија бомби и испаљених ракета. Украјинска војска против нас користи чак и забрањено оружје (касетне и запаљиве бомбе). Ми смо недужни људи, а не терористи, како нас западни медији приказују.
Већ месецима нас нападају разне војне формације, укључујући и плаћенике из САД које Кијев шаље да убијају наше јадне људе.
Многи покушавају да побегну или да пошаљу своју децу преко руске границе, где је изникло пуно избегличких логора за хиљаде и хиљаде људи. Побећи од бомбардовања је врло рискантно јер кијевска војска не дозвољава прављење хуманитарног коридора за одлазак жена и деце. Грађани чије куће нису спаљене или уништене крију се у својим подрумима, вода и струја су им искључене и немају хране. Полууништене болнице више немају медицинских залиха потребних за лечење на стотине рањених.
Драга Мишел, ово је права хуманитарна катастрофа, коју свет игнорише. Украјинска влада мора одмах да прекине са агресијом на свој народ. Господин Порошенко ће једино послушати вашег супруга Барака и вас. Ви сте једна врло фина и племенита дама, коју пуно људи воли. Увек сте били разумни и ангажовани у вези са судбинама угрожених и оних којима је помоћ потребна. Дозволите нам да вас волимо јер покушавате да убедите свог супруга Барака Обаму да спаси становнике Донбаса. Не дозволите да озлојеђеност и мржња расту у нашим срцима. Молимо вас да нам помогнете! Нека вас Бог благослови.
Мајке Донбаса

Брука за Србију (2)

У прошлом броју „Печата“ писали смо о „јунаку“ књиге „Универзитетски професор Стеван Лилић као подли и прљави плагијатор“ др Војислава Шешеља. Будући да се Стеван Лилић самокандидовао за место у Савету Комисије за заштиту конкуренције и за плату од 350.000 динара, као нови прилог његовој научној биографији објављујемо још један пример буталног преписивања. А то је и ваљана препорука Народној скупштини Србије да га именује на поменуту функцију.
Професор др Лаза Костић у свом предратном раду посвећеном управном праву пише: „Што се тиче оцене законитости управних аката, сваки покушај поверавања те функције вишим управним органима остајао је без успеха. Истина је да уколико је управни орган виши, све већи број има функционера са правничким образовањем; ти правници треба да се солидније спреме и веће савесности да буду него они нижи. Али ни ови не могу никад остати на чистом терену права; правне моменте ће увек узимати у обзир и мешати заједно са моментима целисходности која им је била руководна идеја целог дотадашњег њиховог пословања. Опасност је велика да правне обзире не жртвује делимично или у потпуности обзирима политичким. Формирани менталитет управног чиновника не може се напречац и по потреби мењати. Идеја администратора-судије или министра-судије, како се то уже означује, није нигде с успехом могла бити реалисана.“
А онда ступа на сцену др Стеван Лилић и његов „оригинал“ из уџбеника који потписује: „Међутим, што се тиче оцене законитости управних аката, сваки покушај поверавања те функције искључиво вишим управним органима остао је без успеха. Истина је да уколико је управни орган виши, утолико има све већи број функционера са правничким образовањем. Али, ни они не могу никада остати на чистом терену права: правне моменте ће увек узимати у обзир и мешати са моментима целисходности која је била руководна идеја целог њиховог дотадашњег пословања. Формирани менталитет управног службеника не може се напречац и по потреби мењати. Идеја администратора-судије или министра-судије, како се то уже означава, нигде није с успехом могла бити реализована.“
Скупштина Србије одиста има велику прилику да именовањем др Стевана Лилића обезбеди себи истакнуто место у хрестоматији „Највеће бруке Србије“.
Наставиће се

Србија на мерама?

Нешто пре него ће амерички Одбор за надзор приватности и грађанских слобода саопштити да је програм Националне агенције за безбедност (НСА) за пресретање комуникација страних држављана „у највећој мери законито и корисно средство у борби против тероризма“, у нашим медијима појавили су се наводи да је под мерама НСА и државни врх Србије. Да ли се и Србија нашла у мрежи америчког глобалног шпијунирања, те јесу ли наши политичари обавештајно занимљиви субјекти? Иако је на први део питања изостао одговор надлежних служби, министар спољних послова Ивица Дачић је покушао да одговори на други, објаснивши да „када је реч о Србији, неће чути много више него што чују на конференцији за штампу“. Дачић је поручио НСА да не морају много да се труде, јер могу све то да добију као одговор на питања која буду постављали.
Наравоученије. Немачка је могла да избегне аферу прислушкивања да се њена канцеларка одлучила за транспарентност и кооперативност у комуникацији са странцима, а НСА, да је само лепо питала, а не прислушкивала, да уштеди 68 милиона долара колико је недавно уложила у такозвани програм „Феликс“.

Горица и Тасовац

Министар Иван Тасовац извршио је ових дана бројна именовања, смењивања и кадровања у институцијама културе. То је изазвало многобројне и различите реакције, које се још не стишавају. Овлашним увидом стекао се утисак да су решења половична и да нису довољно и сасвим жута. Због тог помало избледелог кадровског жутила и недоследног другосрбијанства указала се велика потреба да се министру помогне. И сам Тасовац као да осећа да му је само свесрдна помоћ Дејана Ристића на функцији државног секретара недовољна. Стога је, како се сазнаје из поверљивих а добро информисаних извора, одлучено да се за политичког комесара Министарства културе постави Горица Мојовић. Реч је о новој функцији, па влада Србије на челу са Александром Вучићем треба да одлучи да за ову прилику изврши нову систематизацију радних места и то не само у овом министарству. По истој овој одлуци, поред Горице Мојовић, политичког комесара, као део новог руководећег културно-политичког актива деловаће и комплетан политички савет Демократске странке, ојачан читавим низом активиста попут Весне Пешић, Латинке Перовић, Србијанке Турајлић, Теофила Панчића, Биљане Србљановић, Борке Павићевић…
Упућени кажу да се премијеру владе Тасовчев предлог толико допао да ће се извршити овакво кадровско жуто ојачавање и у другим министарствима. И не само жуто, јер ће ту бити места и за динкићевце, тадићевце… Основна девиза гласи – све нијансе жутог треба концентрисати у влади и око ње. Дачићевци уопште не сметају јер су они одавно без боје, мириса и укуса, па их зато нико и не помиње.

НИС шанса за 88 младих

Нова генерација полазника програма „НИС шанса“ потписала је уговоре о раду у пословној згради НИС-а у Новом Саду. У овој фази, уговоре је потписало 88 приправника који су се пријавили на НИС-ов конкурс, којим компанија запошљава кандидате са завршеним факултетом без радног искуства у струци и средњом техничком школом без радног искуства. Од 88 новозапослених, 69 их је са високом стручном спремом, а 19 са средњом. Њих су поздравили Наташа Стаменковић, ХР директор НИС-а и Мирослав Васин, покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова, и пожелели им успешан почетак и професионални развој у једној од највећих енергетских компанија у региону. У оквиру програма запошљавања младих започетог 2010. кроз програм „Прва шанса“, који је 2012. прерастао у програм „НИС шанса“, креиран у складу са потребама компаније, до сада је запослено више од 760 особа.