Pečat nedelje

Majke Donbasa pišu prvoj dami SAD

Moskovljanka poreklom iz Danjecka, koja već mesec dana ne zna da li su joj živi brat i sestra („ nisu uspeli da se na vreme izvuku iz pakla Donbasa”), prosledila nam je Apel koji su žene iz istočne Ukrajine uputile supruzi Baraka Obame.
Draga Mišel Obama,
Mi, majke iz Donbasa u istočnoj Ukrajini, upućujemo vam ovaj očajnički apel. Vi ste naša poslednja nada.
Vi ste takođe majka dve ćerke a vaš suprug Barak Obama je najmoćniji čovek na svetu. Molimo vas da nam pomognete da spasemo svoju decu od ukrajinske vojske. Draga Mišel, molimo vas da iskoristite sav svoj uticaj i popularnost ne bi li prekinuli bombardovanje naših gradova i ubijanje miroljubivih stanovnika Donbasa. Naša nezaštićena deca, žene i stari ginu od kontinuiranog pucanja, eksplozija bombi i ispaljenih raketa. Ukrajinska vojska protiv nas koristi čak i zabranjeno oružje (kasetne i zapaljive bombe). Mi smo nedužni ljudi, a ne teroristi, kako nas zapadni mediji prikazuju.
Već mesecima nas napadaju razne vojne formacije, uključujući i plaćenike iz SAD koje Kijev šalje da ubijaju naše jadne ljude.
Mnogi pokušavaju da pobegnu ili da pošalju svoju decu preko ruske granice, gde je izniklo puno izbegličkih logora za hiljade i hiljade ljudi. Pobeći od bombardovanja je vrlo riskantno jer kijevska vojska ne dozvoljava pravljenje humanitarnog koridora za odlazak žena i dece. Građani čije kuće nisu spaljene ili uništene kriju se u svojim podrumima, voda i struja su im isključene i nemaju hrane. Poluuništene bolnice više nemaju medicinskih zaliha potrebnih za lečenje na stotine ranjenih.
Draga Mišel, ovo je prava humanitarna katastrofa, koju svet ignoriše. Ukrajinska vlada mora odmah da prekine sa agresijom na svoj narod. Gospodin Porošenko će jedino poslušati vašeg supruga Baraka i vas. Vi ste jedna vrlo fina i plemenita dama, koju puno ljudi voli. Uvek ste bili razumni i angažovani u vezi sa sudbinama ugroženih i onih kojima je pomoć potrebna. Dozvolite nam da vas volimo jer pokušavate da ubedite svog supruga Baraka Obamu da spasi stanovnike Donbasa. Ne dozvolite da ozlojeđenost i mržnja rastu u našim srcima. Molimo vas da nam pomognete! Neka vas Bog blagoslovi.
Majke Donbasa

Bruka za Srbiju (2)

U prošlom broju „Pečata“ pisali smo o „junaku“ knjige „Univerzitetski profesor Stevan Lilić kao podli i prljavi plagijator“ dr Vojislava Šešelja. Budući da se Stevan Lilić samokandidovao za mesto u Savetu Komisije za zaštitu konkurencije i za platu od 350.000 dinara, kao novi prilog njegovoj naučnoj biografiji objavljujemo još jedan primer butalnog prepisivanja. A to je i valjana preporuka Narodnoj skupštini Srbije da ga imenuje na pomenutu funkciju.
Profesor dr Laza Kostić u svom predratnom radu posvećenom upravnom pravu piše: „Što se tiče ocene zakonitosti upravnih akata, svaki pokušaj poveravanja te funkcije višim upravnim organima ostajao je bez uspeha. Istina je da ukoliko je upravni organ viši, sve veći broj ima funkcionera sa pravničkim obrazovanjem; ti pravnici treba da se solidnije spreme i veće savesnosti da budu nego oni niži. Ali ni ovi ne mogu nikad ostati na čistom terenu prava; pravne momente će uvek uzimati u obzir i mešati zajedno sa momentima celishodnosti koja im je bila rukovodna ideja celog dotadašnjeg njihovog poslovanja. Opasnost je velika da pravne obzire ne žrtvuje delimično ili u potpunosti obzirima političkim. Formirani mentalitet upravnog činovnika ne može se naprečac i po potrebi menjati. Ideja administratora-sudije ili ministra-sudije, kako se to uže označuje, nije nigde s uspehom mogla biti realisana.“
A onda stupa na scenu dr Stevan Lilić i njegov „original“ iz udžbenika koji potpisuje: „Međutim, što se tiče ocene zakonitosti upravnih akata, svaki pokušaj poveravanja te funkcije isključivo višim upravnim organima ostao je bez uspeha. Istina je da ukoliko je upravni organ viši, utoliko ima sve veći broj funkcionera sa pravničkim obrazovanjem. Ali, ni oni ne mogu nikada ostati na čistom terenu prava: pravne momente će uvek uzimati u obzir i mešati sa momentima celishodnosti koja je bila rukovodna ideja celog njihovog dotadašnjeg poslovanja. Formirani mentalitet upravnog službenika ne može se naprečac i po potrebi menjati. Ideja administratora-sudije ili ministra-sudije, kako se to uže označava, nigde nije s uspehom mogla biti realizovana.“
Skupština Srbije odista ima veliku priliku da imenovanjem dr Stevana Lilića obezbedi sebi istaknuto mesto u hrestomatiji „Najveće bruke Srbije“.
Nastaviće se

Srbija na merama?

Nešto pre nego će američki Odbor za nadzor privatnosti i građanskih sloboda saopštiti da je program Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) za presretanje komunikacija stranih državljana „u najvećoj meri zakonito i korisno sredstvo u borbi protiv terorizma“, u našim medijima pojavili su se navodi da je pod merama NSA i državni vrh Srbije. Da li se i Srbija našla u mreži američkog globalnog špijuniranja, te jesu li naši političari obaveštajno zanimljivi subjekti? Iako je na prvi deo pitanja izostao odgovor nadležnih službi, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je pokušao da odgovori na drugi, objasnivši da „kada je reč o Srbiji, neće čuti mnogo više nego što čuju na konferenciji za štampu“. Dačić je poručio NSA da ne moraju mnogo da se trude, jer mogu sve to da dobiju kao odgovor na pitanja koja budu postavljali.
Naravoučenije. Nemačka je mogla da izbegne aferu prisluškivanja da se njena kancelarka odlučila za transparentnost i kooperativnost u komunikaciji sa strancima, a NSA, da je samo lepo pitala, a ne prisluškivala, da uštedi 68 miliona dolara koliko je nedavno uložila u takozvani program „Feliks“.

Gorica i Tasovac

Ministar Ivan Tasovac izvršio je ovih dana brojna imenovanja, smenjivanja i kadrovanja u institucijama kulture. To je izazvalo mnogobrojne i različite reakcije, koje se još ne stišavaju. Ovlašnim uvidom stekao se utisak da su rešenja polovična i da nisu dovoljno i sasvim žuta. Zbog tog pomalo izbledelog kadrovskog žutila i nedoslednog drugosrbijanstva ukazala se velika potreba da se ministru pomogne. I sam Tasovac kao da oseća da mu je samo svesrdna pomoć Dejana Ristića na funkciji državnog sekretara nedovoljna. Stoga je, kako se saznaje iz poverljivih a dobro informisanih izvora, odlučeno da se za političkog komesara Ministarstva kulture postavi Gorica Mojović. Reč je o novoj funkciji, pa vlada Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem treba da odluči da za ovu priliku izvrši novu sistematizaciju radnih mesta i to ne samo u ovom ministarstvu. Po istoj ovoj odluci, pored Gorice Mojović, političkog komesara, kao deo novog rukovodećeg kulturno-političkog aktiva delovaće i kompletan politički savet Demokratske stranke, ojačan čitavim nizom aktivista poput Vesne Pešić, Latinke Perović, Srbijanke Turajlić, Teofila Pančića, Biljane Srbljanović, Borke Pavićević…
Upućeni kažu da se premijeru vlade Tasovčev predlog toliko dopao da će se izvršiti ovakvo kadrovsko žuto ojačavanje i u drugim ministarstvima. I ne samo žuto, jer će tu biti mesta i za dinkićevce, tadićevce… Osnovna deviza glasi – sve nijanse žutog treba koncentrisati u vladi i oko nje. Dačićevci uopšte ne smetaju jer su oni odavno bez boje, mirisa i ukusa, pa ih zato niko i ne pominje.

NIS šansa za 88 mladih

Nova generacija polaznika programa „NIS šansa“ potpisala je ugovore o radu u poslovnoj zgradi NIS-a u Novom Sadu. U ovoj fazi, ugovore je potpisalo 88 pripravnika koji su se prijavili na NIS-ov konkurs, kojim kompanija zapošljava kandidate sa završenim fakultetom bez radnog iskustva u struci i srednjom tehničkom školom bez radnog iskustva. Od 88 novozaposlenih, 69 ih je sa visokom stručnom spremom, a 19 sa srednjom. Njih su pozdravili Nataša Stamenković, HR direktor NIS-a i Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, i poželeli im uspešan početak i profesionalni razvoj u jednoj od najvećih energetskih kompanija u regionu. U okviru programa zapošljavanja mladih započetog 2010. kroz program „Prva šansa“, koji je 2012. prerastao u program „NIS šansa“, kreiran u skladu sa potrebama kompanije, do sada je zaposleno više od 760 osoba.