Смета им митрополит
Поводом освећења Храма Васкрсења Христовог, патријарх српски Иринеј у пратњи митрополита црногорско-приморског Амфилохија и неколико свештенослужитеља боравио је у званичној посети Албанској православној цркви. Ова посета пропраћена је протестима активиста албанске Црвено-црне алијансе, који су узвикивали да Српска црква негира историју Албаније и да се противи уједињењу свих балканских Албанаца у једну албанску државу. Демонстранти су највише негодовали због присуства митрополита црногорско-приморског Амфилохија. За њих, разумљиво, он је живо подсећање на све злочине њихове сабраће на Космету. И црквени великодостојник који неуморно опомиње нашу заборављену дијаспору у Скадру да чува свој светосавски и православни идентитет. Коначно, замерају му што чува сећање на наше корене и наше земље. А ко ће да га чува ако не митрополит Скендерије, Црне Горе и приморја и егзарх пећки за оба света?
У славу кољачког заната
На простору Спомен-подручја Јасеновац, највећег српског стратишта у 20. веку, посађено је, како је објавио један хрватски портал, цвеће у бојама шаховнице. Бели и црвени цветни квадрати уредно обликовани у слово „У“, никли на месту где је на врхунцу усташког лудила у време Другог светског рата убијено, заклано, отровано и уморено више стотина хиљада Срба, Јевреја и Рома.
Ова цветна провокација никла је након што су пре неколико година уклоњени реквизити за мучење из поставке музеја и изостављена навођења ранијег места живљења жртава одакле се могло закључити да је постојање овог логора имало основу у националним и верским законима НДХ. Аутентичан логорски амбијент је трајно нарушен, а историчари су упозорили да овај покушај релативизовања историје иде под руку са публицистичким и историографским покушајима који су монструозне злочине правдали некаквом великосрпском идејом.
Данас на месту, јединственом на свету, где је страдало 19 432 деце, никло је цветно „У“, ваљда у славу кољачког заната, оног због којега бисмо, ако бисмо желели да одамо пошту минутом ћутања над овим дечјим градом, требало да ћутимо 13,5 сати! У име те деце, свака реплика усташтва требало би да буде најстроже санкционисана. И она на улици, а камоли на месту спомен- подручја.
Дан „Д“
Обележавање седамдесетогодишњице искрцавања савезничких снага у Нормандији, шестог јуна, дуго и брижљиво је припремано, а местом на којем је започет „најдужи дан у историји“ продефиловаће најважније светске политичке фигуре. Отуда није без значаја питање које се ових дана најчешће поставља: да ли овај догађај има довољно јаку поруку да подсети бивше Савезнике на најкрвавији сукоб у 20. веку и баци ново светло на сукобе који у овом тренутку најозбиљније прете да се претворе у нови светски конфликт? Овогодишња церемонија окупиће двадесетак шефова држава и влада, међу којима руског председника Владимира Питина, председника САД Барака Обаму, британску краљицу Елизабету, немачку канцеларку Ангелу Меркел… Искрцавање у Нормандији, популарно именовано као Дан „Д“ или операција „Оверолд“, највећа је поморска инвазија у историји ратовања. Била је то једна од најпажљивије планираних војних акција која је потпуно изненадила Немачку. Битка за Нормандију водила се између снага нацистичке Немачке, које су окупирале западну Европу и савезничких снага у Другом светском рату. Седамдесет година касније ова инвазија остаје највећи поморски и ваздушни десант у историји, која је укључивала више од три милиона војника превезених преко канала Ламанш из Енглеске у Нормандију у окупираној Француској. Шести јун се обележава и као дан када је највећи број војника прешао са једне територије на другу.
Из српског језика је избачена једна ријеч-СЕДАМ! Сад се каже ВИШЕ, а неки користе и НЕКОЛИКО. Ваљда је тако политички коректније.
Прочитала сам у новинама “Правда” чланак о боравку Патријарха српског Иринеја у Карловцу, у Хрватској, где је освештао обновљену цркву Светог Николаја.
На питање новинара о евентуалном доласку папе у Србију, рекао је да је проблем то што у Србији данас има 250 хиљада људи, за које, како је рекао, не зна да ли су протерани из Хрватске или су је напустили.
Изјава патријарха српског Иринеја:
“Да је проблем то што у Србији данас има 250 хиљада људи за које, како је рекао, не зна да ли су протерани из Хрватске или су је напустили”,
представља провокацију, упућену Српском народу који је живео и који живи у Р.Хрватској.
Да на чело СПЦ, може доћи човек који нема појма што се дешавало на делу територије, на коме је живео део Српског – православног народа и да незна, колики је број протјераних Срба из Хрватске, немам речи!
Ако патријарх српски Иринеј, незна што се дешавало у Р.Хрватској од 1990.г. до данас, требао је само обићи српска села и градове Славоније, Лике, Кордуна, Баније и осталих крајева Хрватске, где је живело 90% и више Српског народа, па би видео, да велики део српских села више не постоји, остале су само хрпе материјала минираних и запаљених кућа.
Поводом овог чланка у ” Правди”, свој коментар је дао и ” извесни
Братислав Стошић, (оргинал изјаве ):
Pazi “tzv. ljute krajišnike” što su se uzdigli. Što niste branili Krajinu, nego ste se širili po Srbiji, a mi odavde treba vas da branimo. Šta mene vezuje za Krajinu? Osim toga pljujete Patrijarha, a prvi ste uzeli hrvatsko državljanstvo i serete po Srbiji. Kako vas nije sramota? Govna dvolična!
на чије изјаве сам упутила свој коментар и надам се да ће га прочитати:
Братиславе Стошићу, који радиш у Војсци Србије, треба да те буде за све изјављено срам, јер би ми требало много, много папира да напишем све о нашим страдањима у Хрватској а када смо дошли у Србију, ваши припадници служби су навелико сарађивали са хрватским злочинцима и заједнички сте наставили наше прогоне и у Србији.
За свој опстанак, избегли Срби су се свакако сналазили и борили, завршавали су као подстанари, без посла, без пензија, многи су били више гладни, него сити, голи и боси, они несретни – сретници, којима куће нису биле срушене, успели су спратнице и виле на мору, мењати за набијаче и страћаре по војвођанским селима или продати за далекоо ниже цене, него што је имовина вредела, да не буду на улици.
Од чега сте мислили да ће тако страдали народ живети, од чега сте мислили да ће живети људи који су стекли услове за пензије и који више нису били радно способни, ако не узму оно што је само њихово, њихов радни стаж и услове за пензије?
Да ли господин Братислав Стошић зна, да избеглице које су стекле половину радног стажа у Србији ( око 18 – так година ), колике имају пензије? ( око 8 000 динара)!
Зна ли господин Братислав, да један дипломирани инжењер…жена, за
15 година радног стажа у Србији, која је радила на пословима всс, прима пензију од 11 000 динара?
Да ли то добивају социјалну помоћ, за одрађени радни стаж?
Да ли господин Братислав Стошић зна, да је Хрватска црква, на нашим улазима у станове, дубоко урезивала крстове, обиљежавајући породице које су биле предвиђене за ликвидацију, уништење и прогон.
Братиславе Стошићу, треба да те буде срам, пошто си војник а незнаш да је 100 000 хрватских војника, наоружаних до зуба, уз америчку навигацију, јурнуло на Крајину, чије оружје је било под контролом УН.
Своју децу, да их спасим страдања, била сам довела родбини Србима у Ниш, нису прихватили да нам помогну и након пар дана децу сам вратила у Београд, где су били нешто дуже, али сам добро платила за њихов боравак, а знали су у мирна времена, сваког лета долазити у Хрватску и по месец дана, на одмор.
Живот нас тјера, да напишемо књигу истине о страдањима Срба избеглица, пореклом из Хрватске, да демантујемо Кандићке, Стошиће и сличне!
Да само подсетим Братислава Стошића и све оне који нису знали, да је Радмила платила и набавила Паји брод и да није ничији СТРАНИ агент.
Издржала сам сва зла, али је сада онима који су лагали на тоне, тешко Србији рећи и признати истину, па користе своје лажове и даље у службама, да и даље шире лажи и лажима покушавају демантовати истину.
Објавите ове коментаре ако се не бојите истине?