Печат недеље

Награда „Павле Марковић Адамов“ Момиру Лазићу

Књижевна награда „Павле Марковић Адамов“ (која се додељује за животно дело) уручена је недавно у Градској библиотеци у Новом Саду књижевнику и публицисти Момиру Лазићу.

Како је истакао Жарко Димић, председник жирија који су још чинили Перо Зубац и Милован Витезовић, Лазић је изузетна стваралачка личност.

„Момир Лазић је баш као и Павле Марковић Адамов много тога у животу урадио сам и о својем трошку. Иза себе је оставио сјајне културне слојеве и бројна дела. Ова награда не доноси богатство, већ почаст. Часно је носити име Адамова“, казао је Димић.

Лазић је досад објавио 30 књига поезије, прозе, критике и антологије. Превођен је на 15 светских језика. Добитник је 12 награда и признања, између осталих Академије „Иво Андрић“ за животно дело, „Милице Стојадиновић Српкиње“ за поезију, „Светозара Милетића“ за животно дело у новинарству, „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије…

„Веома сам срећан због награде. Као некада Адамов, радим на корену нашег народа и државности. Због тога сам често остајао сам, био хапшен. Тек кад невоља прође, неко препозна ваш труд и уследе признања. Веома сам поносан на часопис ’Збиља’ који уређујем скоро 30 година. У историји књижевности нико неће моћи да је прескочи. Она је сабрала најелитније и најеминентније наше културне ствараоце“, рекао је Лазић.

Гоце Делчев

Након што је Европска унија преварила Северну Македонију тако што јој није одобрила обећани датум почетка преговора о евентуалном учлањењу – „ЕУ је на путу да изгуби кредибилитет“, признаје тим поводом и немачки „Дојче веле“ – процес евроинтеграција зарад којих се ова земља одрекла сопственог имена по убрзаном темпу постаје све апсурднији.

Северна Македонија, наиме, добила је нови услов за своје евроинтеграције. Име му је Гоце Делчев.

Како преноси Н1, наиме, „Гоце Делчев је нови услов пред Македонијом за добијање датума за почетак преговора са Европском унијом, а дошао је од бугарског премијера Бојка Борисова“.

„Немојте да ме схватите погрешно, али све док се споримо о томе да ли је Гоце Делчев био Бугарин или Македонац… нека сазру“, поручио је Борисов, а Н1 појашњава и да је „питање чији је Гоце Делчев наметнуто пре две недеље, када се Комисија за историјска питања није сложила око заједничке комеморације македонског револуционара. Тада је бугарски шеф дипломатије запретио да ће Бугарска напустити комисију. Раније је заменик премијера Бугарске припретио Македонији чланством у ЕУ ако не прихвати да је Делчев – Бугарин“.

О говору мртвог краља

Књига „Кад говори мртав краљ – Политичка позадина атентата на краља Александра Карађорђевића“, у издању „Вечерњих новости“ и „Јасена“, биће представљена у уторак, 2. јула, у 19 сати, у Крипти Храма Светог Саве.

О Марсељском атентату на краља Александра Карађорђевића поуздано знамо само извршиоце. О налогодавцима се и данас нагађа. Кључна архивска грађа остаје недоступна. Варљиве белешке савременика настајале су, углавном, у пропагандним сукобима 20. века. Упркос свему, Марсељски атентат не престаје да привлачи пажњу истраживача. Иван Миладиновић је у књизи сакупио чињенице и понудио интерпретације.

О књизи „Кад говори мртав краљ“ у Крипти Храма Светог Саве говориће академик Матија Бећковић, др Милош Ковић, др Михајло Шћепановић, др Никола Моравчевић и глумац Љубивоје Тадић.

За све, али не и њихове жртве

Идеја да у Загребу на прометној Бранимировој улици код Главне железничке станице осване споменик жртвама Холокауста требало је да овај град сврста у ред са Берлином, Бечом и Хамбургом бар када је реч о закаснелој, али ипак одатој пошти жртвама сопствених историјских грешака.

Дело аутора Далибора Стошића и Крешимира Рогине, зид од 300 кофера чинило се има додатну потпору у чињеници да ће се налазити у близини станице куда пролазе возови, налик онима који су одвозили невине Србе, Јевреје и Роме у логоре смрти, па и оне јединствене у Европи, логоре за децу. Међутим, посвета „у знак сећања на шест милиона жртава Холокауста“ сугерише да се трагедија човечанства није ковала ту, у срцу НДХ, већ у Европи, те да Хрвати с тим немају много везе, али имају много емпатије за жртве нацизма.

Светски јеврејски конгрес осудио је покушај прикривања улоге НДХ у злочинима и позвао град да одустане од идеје, а хрватске власти оптужио да опет улажу напоре да прикрију монструозне злочине усташа над Јеврејима, Ромима и етничким Србима.