Pečat nedelje

Nagrada „Pavle Marković Adamov“ Momiru Laziću

Književna nagrada „Pavle Marković Adamov“ (koja se dodeljuje za životno delo) uručena je nedavno u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu književniku i publicisti Momiru Laziću.

Kako je istakao Žarko Dimić, predsednik žirija koji su još činili Pero Zubac i Milovan Vitezović, Lazić je izuzetna stvaralačka ličnost.

„Momir Lazić je baš kao i Pavle Marković Adamov mnogo toga u životu uradio sam i o svojem trošku. Iza sebe je ostavio sjajne kulturne slojeve i brojna dela. Ova nagrada ne donosi bogatstvo, već počast. Časno je nositi ime Adamova“, kazao je Dimić.

Lazić je dosad objavio 30 knjiga poezije, proze, kritike i antologije. Prevođen je na 15 svetskih jezika. Dobitnik je 12 nagrada i priznanja, između ostalih Akademije „Ivo Andrić“ za životno delo, „Milice Stojadinović Srpkinje“ za poeziju, „Svetozara Miletića“ za životno delo u novinarstvu, „Zlatne značke“ Kulturno-prosvetne zajednice Srbije…

„Veoma sam srećan zbog nagrade. Kao nekada Adamov, radim na korenu našeg naroda i državnosti. Zbog toga sam često ostajao sam, bio hapšen. Tek kad nevolja prođe, neko prepozna vaš trud i uslede priznanja. Veoma sam ponosan na časopis ’Zbilja’ koji uređujem skoro 30 godina. U istoriji književnosti niko neće moći da je preskoči. Ona je sabrala najelitnije i najeminentnije naše kulturne stvaraoce“, rekao je Lazić.

Goce Delčev

Nakon što je Evropska unija prevarila Severnu Makedoniju tako što joj nije odobrila obećani datum početka pregovora o eventualnom učlanjenju – „EU je na putu da izgubi kredibilitet“, priznaje tim povodom i nemački „Dojče vele“ – proces evrointegracija zarad kojih se ova zemlja odrekla sopstvenog imena po ubrzanom tempu postaje sve apsurdniji.

Severna Makedonija, naime, dobila je novi uslov za svoje evrointegracije. Ime mu je Goce Delčev.

Kako prenosi N1, naime, „Goce Delčev je novi uslov pred Makedonijom za dobijanje datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom, a došao je od bugarskog premijera Bojka Borisova“.

„Nemojte da me shvatite pogrešno, ali sve dok se sporimo o tome da li je Goce Delčev bio Bugarin ili Makedonac… neka sazru“, poručio je Borisov, a N1 pojašnjava i da je „pitanje čiji je Goce Delčev nametnuto pre dve nedelje, kada se Komisija za istorijska pitanja nije složila oko zajedničke komemoracije makedonskog revolucionara. Tada je bugarski šef diplomatije zapretio da će Bugarska napustiti komisiju. Ranije je zamenik premijera Bugarske pripretio Makedoniji članstvom u EU ako ne prihvati da je Delčev – Bugarin“.

O govoru mrtvog kralja

Knjiga „Kad govori mrtav kralj – Politička pozadina atentata na kralja Aleksandra Karađorđevića“, u izdanju „Večernjih novosti“ i „Jasena“, biće predstavljena u utorak, 2. jula, u 19 sati, u Kripti Hrama Svetog Save.

O Marseljskom atentatu na kralja Aleksandra Karađorđevića pouzdano znamo samo izvršioce. O nalogodavcima se i danas nagađa. Ključna arhivska građa ostaje nedostupna. Varljive beleške savremenika nastajale su, uglavnom, u propagandnim sukobima 20. veka. Uprkos svemu, Marseljski atentat ne prestaje da privlači pažnju istraživača. Ivan Miladinović je u knjizi sakupio činjenice i ponudio interpretacije.

O knjizi „Kad govori mrtav kralj“ u Kripti Hrama Svetog Save govoriće akademik Matija Bećković, dr Miloš Ković, dr Mihajlo Šćepanović, dr Nikola Moravčević i glumac Ljubivoje Tadić.

Za sve, ali ne i njihove žrtve

Ideja da u Zagrebu na prometnoj Branimirovoj ulici kod Glavne železničke stanice osvane spomenik žrtvama Holokausta trebalo je da ovaj grad svrsta u red sa Berlinom, Bečom i Hamburgom bar kada je reč o zakasneloj, ali ipak odatoj pošti žrtvama sopstvenih istorijskih grešaka.

Delo autora Dalibora Stošića i Krešimira Rogine, zid od 300 kofera činilo se ima dodatnu potporu u činjenici da će se nalaziti u blizini stanice kuda prolaze vozovi, nalik onima koji su odvozili nevine Srbe, Jevreje i Rome u logore smrti, pa i one jedinstvene u Evropi, logore za decu. Međutim, posveta „u znak sećanja na šest miliona žrtava Holokausta“ sugeriše da se tragedija čovečanstva nije kovala tu, u srcu NDH, već u Evropi, te da Hrvati s tim nemaju mnogo veze, ali imaju mnogo empatije za žrtve nacizma.

Svetski jevrejski kongres osudio je pokušaj prikrivanja uloge NDH u zločinima i pozvao grad da odustane od ideje, a hrvatske vlasti optužio da opet ulažu napore da prikriju monstruozne zločine ustaša nad Jevrejima, Romima i etničkim Srbima.