Печат недеље

Истина за коју није касно

Генерал Новак Ђукић

Која је веза између првaка Ал Каиде Осаме бин Ладена и масакра на Тузланској капији?

Наратив о Тузланској капији због које је српски генерал Новак Ђукић, упркос чињеницама до којих су дошли вештаци, осуђен на 25 а затим на 20 година затвора, коначно, после објављивања експертског извештаја не само да показује своју неутемљеност у чињеницама већ баца ново застрашујуће светло на масакр који се десио 25. маја 1995. Наиме, иза смрти 71 особе услед експлозије гранате у Тузли, наводно испаљене са српских положаја, стоји бошњачка страна.
„Експертски тим током пет година рада на овом случају добио је веродостојне податке ко је од Бошњака учествовао у убијању сопственог народа зарад Алијиних медијских манипулација“, открива у разговору за „Новости“ генерал Илија Бранковић, шеф тима одбране генерала Ђукића.
Анализа под називом „Диверзија на тузланском Тргу капија“, на којој је од 2014. године радило 400 стручњака из Словачке, Чешке, БиХ, Француске и Ираела, показала је да не постоји кривица генерала Ђукића за наводну наредбу да се с планине Озрен гранатира трг, али постоји основана сумња да су 27 жртава овог масакра били потенцијални бомбаши самоубице!

ФРОНТ ПРЕМА МАГЛАЈУ Током рада на овом случају на војном полигону Никинци у Србији изведена су 32 експеримената која доказују да експлозија 25. маја 1995. на Тузланској капији није проузрокована гранатом са српских положаја већ је то био терористички акт у којем је било постављено више минско-експлозивних средстава. Топ од 130 милиметара из кога је наводно гранатирана Тузла није ни теоретски, ни практично могао да направи овако нешто. Како се наводи у експертском извештају, врло је могуће да је на тргу пуном људи заправо било седам истовремено координисаних детонација. Само на тај начин могло је да на овом месту погине 71 особа а да у детонацијама буде рањено више од 300 људи.
„Наши стручњаци су током истраге анализирали све терористичке нападе у свету од 1950. до 2016. из америчких и руских извора (око 50.000 терористичких напада). Догађај у Тузли се највише поклапа са нападом који је годину дана касније, 1996, изведен на војну базу САД у Дахраму у Саудијској Арабији.“
А ова два случаја везује име једног човека – Шејх Махмуда Абу Абдул Азиза ел Мунтесиба, познатијег под ратним именом Барбароса или Риђобради.
Подсетимо да је генерал Ђукић четири године држао фронт према Маглају и муџахединским одредима на планини Озрен, на којој се српски народ протеран из Маглаја, Завидовића, Грачанице, Лукавца, Тузле, Бановића и Жепча најпре организовао у одреде, а затим у батаљоне и бригаде ВРС. На Озрену су се водиле тешке и исцрпљујуће свакодневне борбе. Српске јединице гађане су артиљеријом и авионима снага УНПРОФОР-а и НАТО-а, али је највећу стрепњу међу војницима изазивало деловања муџахедина.
У разговору за „Печат“ генарал Ђукић се присећао тих дана: „Гледао сам одсечене главе, набијање глава на колац од стране муџахедина и играње кола око њих. У саставу непријатељских снага налазиле су се и снаге муџахедина организоване у одреде. Након борби на Теслићком ратишту, у џеповима погинулих непријатељских војника пронађена су лична документа и фотографије на којима се видело како они, арапски држављани, у рукама држе одсечене главе војника. Препознали смо наше војнике из Теслићке бригаде којима су у Тешњу пред станицом милиције, уз сагласност командира станице милиције Шемсудина Мехмедовића, одсекли главе. Чуо сам да је после Мехмедовић наградио муџахедине…“

Одсечене главе српских мученика

АЛИЈИНИ ВОЈНИЦИ Ритуална убиства почињена на Озрену, одсечене главе, набијање глава на колац и играње кола око њих нису у време ратних, али ни потоњих година изазвали заслужену пажњу. Прича о Босни као највећем центру светског тероризма отворена је много касније, после серије терористичких напада у свету. Требало је ужаснути светску јавност Џихади Џоном и одсеченим главама на сиријском ратишту да би се поставило питање зашто борбени извештај с дешавања на Брчанској Малти никада није публикован? Или где су снимци акције коју су муџахедини извели и (снимили) на Озрену када је страдало више десетина војника јединице из састава ТГ Озрен? Коначно, како објаснити да је муџахедине на Озрену који су били у саставу 3. зеничког корпуса и у Возући обилазио Алија Изетбеговић у пратњи начелника безбедности Зеничког корпуса, некадашњег начелника Центра јавне безбедности Зеница?
У вези са свим горепостављеним питањима је и оно зашто је Апелационо веће БиХ одбило да погледа налаз Техничког опитног центра из Београда који је извео истраживање на полигону у Никинцима а чији су добијени резултати из темеља негирали налаз вештака тужилаштва?
Објашњење нуди коначна експертиза 400 домаћих и страних стручњака. Иза масакра не стоји српска већ бошњачка страна. Оправдане су сумње да је реч о Одреду муџахедина који је ритуално убијао српске војнике а које је посећивао Алија Изетбеговић. Вођа овог одреда касније је послат на Косово, одатле у Саудијску Арабију. За то време генерал Ђукић је провео три године у притвору, у самици, и четири године у казнионици у Фочи од чега једну годину у робијашници на Туњицама код Бањалуке. Пресуда из 2008. којом је осуђен на 25 година затвора преименована је касније на двадесетогодишњу казну затвора.
Берко Зечевић, чије је лажно вештачење суд узео као основ за пресуду, унапређен је у саветника безбедности и војног аналитичара коментатора, а имао је и ту част да буде представљен директору ЦИА као врхунски стручњак. Исти експерт вештачио је и за случај „Маркале“.
Парање лажног наратива о српској кривици не зауставља се само на случају Тузла. Оно је тек парадигма једног изопаченог времена у којем су муслимани убијали муслимане не би ли цео један народ сместили на осуђеничку клупу. Следи време расплета…

СВЕАЛБАНСКА ПОБЕДА

Убедљива победа коалиције „Албански форум“ и дебакл владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС) нису једини резултат првих локалних избора у најмлађој црногорској општини Тузи, у којој живи већинскo албанско становништво. Освајање 16 од 32 мандата у Скупштини општине Тузи, свега десетак минута вожње од центра Подгорице, од стране албанске коалиције изазвало је експлозију радости међу Албанцима, и то не само локалним. Док су у Тузима оргијали уз заставе и повике у славу терористичке Ослободилачке војске Косова и „велике Албаније“, победи су се радовали и премијер Албаније Еди Рама, лидери власти у Приштини, Хашим Тачи, Рамуш Харадинај и Кадри Весељи, који су јединствено поручили да се ради о „свеалбанској победи“.
Околност да су Тирана и Приштина, као и албанска дијаспора, први пут на једним изборима у Црној Гори отказали подршку Милу Ђукановићу и подржали искључиво албанске националне партије, довела је до губитка ДПС-ове контроле над општином, а потенцијално може довести и до потпуног губитка власти, пошто албански блок најављује коалицију са опозиционим Демократским фронтом. Ово је опасан преседан за Мила Ђукановића јер јасно показује да власт коју има у Црној Гори може лако да му исклизне из руку када за то стигне директива, па му мањинске странке на које се ослања откажу послушност.
Победу албанског блока у Тузима и све оно што ју је пратило прокоментарисао је и први потпредседник Владе и министар иностраних послова Србије Ивица Дачић, оценивши да се ради о најбољој потврди свеалбанске политике која угрожава не само Србију него цео регион. „Ваљда је свима јасно да није угрожен само територијални интегритет Србије већ и Црне Горе, Северне Македоније и Грчке. Свако даље затварање очију пред стварањем ’велике Албаније’ може довести до угрожавања мира и стабилности у региону“, упозорио је Дачић у изјави Танјугу. Он је нагласио да „брижни“ представници међународне заједнице не пропуштају прилику да свет плаше „великом Србијом“, а иза леђа стварају „велику Албанију“. „И онда се жале кад Србија говори о двоструким стандардима“, констатовао је Дачић.

КЛИНТОНОВА ОДУСТАЛА ОД БЕЛЕ КУЋЕ

Бивша државна секретарка САД Хилари Клинтон неће се кандидовати за место председника САД 2020. године, али неће ни напустити политику. „Нећу се кандидовати (за председницу), али ћу наставити да радим, говорим и залажем се за оно у шта верујем. Нећу нигде нестати“, рекла је Клинтонова телевизији „Њуз 12“, која је део структуре Си-Ен-Ена. Она сумња да ће уопште тражити неке друге изборне дужности, јер је задовољна животом у Њујорку, чију државу представља у америчком Сенату. Си-Ен-Ен је у јануару саопштио да Клинтонова не искључује у потпуности своје учешће у изборима за место председника земље 2020. године. Она је на прошлим председничким изборима 2016. изгубила од републиканца Доналда Трампа.

ГВАИДО СЕ ВРАТИО У КАРАКАС

Самопроглашени председник Венецуеле Хуан Гваидо вратио се у Каракас после десетодневног одсуства из земље, пренела је телевизија „ТВ Венецуела“. Гваидо је 22. фебруара дошао у колумбијску Кукуту, упркос забрани напуштања Венецуеле која је на снази од јануара. Опозиција Венецуеле је 23. фебруара покушала да у земљу достави хуманитарну помоћ, коју власти категорички одбијају да прихвате. Током боравка у Колумбији, Гваидо се у Боготи састао са америчким потпредседником Мајком Пенсом од којег је затражио да Вашингтон остави све опције на столу у решавању кризе у Венецуели, укључујући и војну интервенцију. Након посете Колумбији, Гваидо је посетио читав низ латиноамеричких земаља које су га подржале, а међу којима су и Парагвај, Еквадор и Аргентина. На међународном аеродрому у Каракасу Гваидов долазак очекивали су амбасадори Немачке, Шпаније, Холандије и других земаља.

УМРО ЈЕДАН ОД РАЗБИЈАЧА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Немачки политичар, бивши вицеканцелар и шеф дипломатије Клаус Кинкел преминуо је у 82. години, пренели су немачки медији. Кинкел је више година био међу најближим сарадницима бившег министра спољних послова Ханса Дитриха Геншера. Био је и шеф западнонемачке обавештајне службе (БНД) од 1979. до 1982. године. У време ратова на територији бивше Југославије Кинкел је прво био министар правосуђа, а потом и шеф дипломатије. Залагао се за формирање Међународног суда за злочине на територији бивше Југославије. Својевремено је у интервјуу за „Дојче веле“ изјавио да су у случају Сребреница сви заказали и да је одговорност на УН, НАТО-у, Европској унији и на њему самом, пошто „нису знали за страхоте које су се тамо дешавале“. На почетку ратова на Балкану изјавио је да „Србе треба бацити на колена“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *