Pečat nedelje

Istina za koju nije kasno

Koja je veza između prvaka Al Kaide Osame bin Ladena i masakra na Tuzlanskoj kapiji?

Narativ o Tuzlanskoj kapiji zbog koje je srpski general Novak Đukić, uprkos činjenicama do kojih su došli veštaci, osuđen na 25 a zatim na 20 godina zatvora, konačno, posle objavljivanja ekspertskog izveštaja ne samo da pokazuje svoju neutemljenost u činjenicama već baca novo zastrašujuće svetlo na masakr koji se desio 25. maja 1995. Naime, iza smrti 71 osobe usled eksplozije granate u Tuzli, navodno ispaljene sa srpskih položaja, stoji bošnjačka strana.
„Ekspertski tim tokom pet godina rada na ovom slučaju dobio je verodostojne podatke ko je od Bošnjaka učestvovao u ubijanju sopstvenog naroda zarad Alijinih medijskih manipulacija“, otkriva u razgovoru za „Novosti“ general Ilija Branković, šef tima odbrane generala Đukića.
Analiza pod nazivom „Diverzija na tuzlanskom Trgu kapija“, na kojoj je od 2014. godine radilo 400 stručnjaka iz Slovačke, Češke, BiH, Francuske i Iraela, pokazala je da ne postoji krivica generala Đukića za navodnu naredbu da se s planine Ozren granatira trg, ali postoji osnovana sumnja da su 27 žrtava ovog masakra bili potencijalni bombaši samoubice!

FRONT PREMA MAGLAJU Tokom rada na ovom slučaju na vojnom poligonu Nikinci u Srbiji izvedena su 32 eksperimenata koja dokazuju da eksplozija 25. maja 1995. na Tuzlanskoj kapiji nije prouzrokovana granatom sa srpskih položaja već je to bio teroristički akt u kojem je bilo postavljeno više minsko-eksplozivnih sredstava. Top od 130 milimetara iz koga je navodno granatirana Tuzla nije ni teoretski, ni praktično mogao da napravi ovako nešto. Kako se navodi u ekspertskom izveštaju, vrlo je moguće da je na trgu punom ljudi zapravo bilo sedam istovremeno koordinisanih detonacija. Samo na taj način moglo je da na ovom mestu pogine 71 osoba a da u detonacijama bude ranjeno više od 300 ljudi.
„Naši stručnjaci su tokom istrage analizirali sve terorističke napade u svetu od 1950. do 2016. iz američkih i ruskih izvora (oko 50.000 terorističkih napada). Događaj u Tuzli se najviše poklapa sa napadom koji je godinu dana kasnije, 1996, izveden na vojnu bazu SAD u Dahramu u Saudijskoj Arabiji.“
A ova dva slučaja vezuje ime jednog čoveka – Šejh Mahmuda Abu Abdul Aziza el Muntesiba, poznatijeg pod ratnim imenom Barbarosa ili Riđobradi.
Podsetimo da je general Đukić četiri godine držao front prema Maglaju i mudžahedinskim odredima na planini Ozren, na kojoj se srpski narod proteran iz Maglaja, Zavidovića, Gračanice, Lukavca, Tuzle, Banovića i Žepča najpre organizovao u odrede, a zatim u bataljone i brigade VRS. Na Ozrenu su se vodile teške i iscrpljujuće svakodnevne borbe. Srpske jedinice gađane su artiljerijom i avionima snaga UNPROFOR-a i NATO-a, ali je najveću strepnju među vojnicima izazivalo delovanja mudžahedina.
U razgovoru za „Pečat“ genaral Đukić se prisećao tih dana: „Gledao sam odsečene glave, nabijanje glava na kolac od strane mudžahedina i igranje kola oko njih. U sastavu neprijateljskih snaga nalazile su se i snage mudžahedina organizovane u odrede. Nakon borbi na Teslićkom ratištu, u džepovima poginulih neprijateljskih vojnika pronađena su lična dokumenta i fotografije na kojima se videlo kako oni, arapski državljani, u rukama drže odsečene glave vojnika. Prepoznali smo naše vojnike iz Teslićke brigade kojima su u Tešnju pred stanicom milicije, uz saglasnost komandira stanice milicije Šemsudina Mehmedovića, odsekli glave. Čuo sam da je posle Mehmedović nagradio mudžahedine…“

ALIJINI VOJNICI Ritualna ubistva počinjena na Ozrenu, odsečene glave, nabijanje glava na kolac i igranje kola oko njih nisu u vreme ratnih, ali ni potonjih godina izazvali zasluženu pažnju. Priča o Bosni kao najvećem centru svetskog terorizma otvorena je mnogo kasnije, posle serije terorističkih napada u svetu. Trebalo je užasnuti svetsku javnost Džihadi Džonom i odsečenim glavama na sirijskom ratištu da bi se postavilo pitanje zašto borbeni izveštaj s dešavanja na Brčanskoj Malti nikada nije publikovan? Ili gde su snimci akcije koju su mudžahedini izveli i (snimili) na Ozrenu kada je stradalo više desetina vojnika jedinice iz sastava TG Ozren? Konačno, kako objasniti da je mudžahedine na Ozrenu koji su bili u sastavu 3. zeničkog korpusa i u Vozući obilazio Alija Izetbegović u pratnji načelnika bezbednosti Zeničkog korpusa, nekadašnjeg načelnika Centra javne bezbednosti Zenica?
U vezi sa svim gorepostavljenim pitanjima je i ono zašto je Apelaciono veće BiH odbilo da pogleda nalaz Tehničkog opitnog centra iz Beograda koji je izveo istraživanje na poligonu u Nikincima a čiji su dobijeni rezultati iz temelja negirali nalaz veštaka tužilaštva?
Objašnjenje nudi konačna ekspertiza 400 domaćih i stranih stručnjaka. Iza masakra ne stoji srpska već bošnjačka strana. Opravdane su sumnje da je reč o Odredu mudžahedina koji je ritualno ubijao srpske vojnike a koje je posećivao Alija Izetbegović. Vođa ovog odreda kasnije je poslat na Kosovo, odatle u Saudijsku Arabiju. Za to vreme general Đukić je proveo tri godine u pritvoru, u samici, i četiri godine u kaznionici u Foči od čega jednu godinu u robijašnici na Tunjicama kod Banjaluke. Presuda iz 2008. kojom je osuđen na 25 godina zatvora preimenovana je kasnije na dvadesetogodišnju kaznu zatvora.
Berko Zečević, čije je lažno veštačenje sud uzeo kao osnov za presudu, unapređen je u savetnika bezbednosti i vojnog analitičara komentatora, a imao je i tu čast da bude predstavljen direktoru CIA kao vrhunski stručnjak. Isti ekspert veštačio je i za slučaj „Markale“.
Paranje lažnog narativa o srpskoj krivici ne zaustavlja se samo na slučaju Tuzla. Ono je tek paradigma jednog izopačenog vremena u kojem su muslimani ubijali muslimane ne bi li ceo jedan narod smestili na osuđeničku klupu. Sledi vreme raspleta…

SVEALBANSKA POBEDA

Ubedljiva pobeda koalicije „Albanski forum“ i debakl vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) nisu jedini rezultat prvih lokalnih izbora u najmlađoj crnogorskoj opštini Tuzi, u kojoj živi većinsko albansko stanovništvo. Osvajanje 16 od 32 mandata u Skupštini opštine Tuzi, svega desetak minuta vožnje od centra Podgorice, od strane albanske koalicije izazvalo je eksploziju radosti među Albancima, i to ne samo lokalnim. Dok su u Tuzima orgijali uz zastave i povike u slavu terorističke Oslobodilačke vojske Kosova i „velike Albanije“, pobedi su se radovali i premijer Albanije Edi Rama, lideri vlasti u Prištini, Hašim Tači, Ramuš Haradinaj i Kadri Veselji, koji su jedinstveno poručili da se radi o „svealbanskoj pobedi“.
Okolnost da su Tirana i Priština, kao i albanska dijaspora, prvi put na jednim izborima u Crnoj Gori otkazali podršku Milu Đukanoviću i podržali isključivo albanske nacionalne partije, dovela je do gubitka DPS-ove kontrole nad opštinom, a potencijalno može dovesti i do potpunog gubitka vlasti, pošto albanski blok najavljuje koaliciju sa opozicionim Demokratskim frontom. Ovo je opasan presedan za Mila Đukanovića jer jasno pokazuje da vlast koju ima u Crnoj Gori može lako da mu isklizne iz ruku kada za to stigne direktiva, pa mu manjinske stranke na koje se oslanja otkažu poslušnost.
Pobedu albanskog bloka u Tuzima i sve ono što ju je pratilo prokomentarisao je i prvi potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić, ocenivši da se radi o najboljoj potvrdi svealbanske politike koja ugrožava ne samo Srbiju nego ceo region. „Valjda je svima jasno da nije ugrožen samo teritorijalni integritet Srbije već i Crne Gore, Severne Makedonije i Grčke. Svako dalje zatvaranje očiju pred stvaranjem ’velike Albanije’ može dovesti do ugrožavanja mira i stabilnosti u regionu“, upozorio je Dačić u izjavi Tanjugu. On je naglasio da „brižni“ predstavnici međunarodne zajednice ne propuštaju priliku da svet plaše „velikom Srbijom“, a iza leđa stvaraju „veliku Albaniju“. „I onda se žale kad Srbija govori o dvostrukim standardima“, konstatovao je Dačić.

KLINTONOVA ODUSTALA OD BELE KUĆE

Bivša državna sekretarka SAD Hilari Klinton neće se kandidovati za mesto predsednika SAD 2020. godine, ali neće ni napustiti politiku. „Neću se kandidovati (za predsednicu), ali ću nastaviti da radim, govorim i zalažem se za ono u šta verujem. Neću nigde nestati“, rekla je Klintonova televiziji „Njuz 12“, koja je deo strukture Si-En-Ena. Ona sumnja da će uopšte tražiti neke druge izborne dužnosti, jer je zadovoljna životom u Njujorku, čiju državu predstavlja u američkom Senatu. Si-En-En je u januaru saopštio da Klintonova ne isključuje u potpunosti svoje učešće u izborima za mesto predsednika zemlje 2020. godine. Ona je na prošlim predsedničkim izborima 2016. izgubila od republikanca Donalda Trampa.

GVAIDO SE VRATIO U KARAKAS

Samoproglašeni predsednik Venecuele Huan Gvaido vratio se u Karakas posle desetodnevnog odsustva iz zemlje, prenela je televizija „TV Venecuela“. Gvaido je 22. februara došao u kolumbijsku Kukutu, uprkos zabrani napuštanja Venecuele koja je na snazi od januara. Opozicija Venecuele je 23. februara pokušala da u zemlju dostavi humanitarnu pomoć, koju vlasti kategorički odbijaju da prihvate. Tokom boravka u Kolumbiji, Gvaido se u Bogoti sastao sa američkim potpredsednikom Majkom Pensom od kojeg je zatražio da Vašington ostavi sve opcije na stolu u rešavanju krize u Venecueli, uključujući i vojnu intervenciju. Nakon posete Kolumbiji, Gvaido je posetio čitav niz latinoameričkih zemalja koje su ga podržale, a među kojima su i Paragvaj, Ekvador i Argentina. Na međunarodnom aerodromu u Karakasu Gvaidov dolazak očekivali su ambasadori Nemačke, Španije, Holandije i drugih zemalja.

UMRO JEDAN OD RAZBIJAČA JUGOSLAVIJE

Nemački političar, bivši vicekancelar i šef diplomatije Klaus Kinkel preminuo je u 82. godini, preneli su nemački mediji. Kinkel je više godina bio među najbližim saradnicima bivšeg ministra spoljnih poslova Hansa Ditriha Genšera. Bio je i šef zapadnonemačke obaveštajne službe (BND) od 1979. do 1982. godine. U vreme ratova na teritoriji bivše Jugoslavije Kinkel je prvo bio ministar pravosuđa, a potom i šef diplomatije. Zalagao se za formiranje Međunarodnog suda za zločine na teritoriji bivše Jugoslavije. Svojevremeno je u intervjuu za „Dojče vele“ izjavio da su u slučaju Srebrenica svi zakazali i da je odgovornost na UN, NATO-u, Evropskoj uniji i na njemu samom, pošto „nisu znali za strahote koje su se tamo dešavale“. Na početku ratova na Balkanu izjavio je da „Srbe treba baciti na kolena“.