Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

Протести и избори

Неколико хиљада људи – процене броја окупљених, наравно, варирају у односу на политичке афинитете, па се опредељујемо за овако неутралну формулацију – окупило се у суботу у Београду на протесту под слоганом „Стоп крвавим кошуљама“, инспирисаним недавним нападом на лидера Левице Србије Борка Стефановића у Крушевцу.
Иако није био формални организатор и на скупу није било страначких обележја, био је ово пре свега протест опозиционог Савеза за Србију. О томе, уосталом, сведочи и присуство његових лидера Драгана Ђиласа, Борка Стефановића, Зорана Лутовца, Бошка Обрадовића, Николе Јовановића…
Скупу је требало да се обрате глумица Мирјана Карановић и кошаркашки тренер Душко Вујошевић, али уместо њих то је учинио глумац Бранислав Трифуновић. Вујошевић је своје одустајање објаснио информацијама о убаченим групама које су се наводно спремале да изазову нереде ако би се он обратио – премда остаје нејасно, ако су већ такве групе и намере постојале, зашто их је спречило Вујошевићево одустајање – док је Мирјана Карановић, уз ово објашњење, додала и да је од обраћања дефинитивно одустала када је међу окупљенима видела и „страначке људе“, већ споменуте лидере Савеза за Србију.
Најављено па отказано учешће Мирјане Карановић на скупу, иначе, већ је скратило списак учесника. Демократска странка Србије, наиме, успротивила јој се јер је „често износила антисрпске ставове… То је као да су из Савеза за Србију позвали Наташу Кандић да предводи протест“, док је Саша Јанковић, председник Покрета слободних грађана, од протеста одустао због одустајања Мирјане Карановић.
Нови протест Савеза за Србију, овог пута под паролом „Хајде да се пребројимо“, Драган Ђилас је најавио за наредну суботу 15. децембар, и биће занимљиво да се види да ли ће бити масовнији од претходног, тим пре што је писац Филип Давид, гостујући на ТВ Н1, оценио да „нема те енергије да би протести могли дуго трајати“ иако је „позитивно да се бар против нечега протестовало“.
„Морам са жаљењем да кажем и да је наша опозиција разбијена. Друго, овај мали ДОС, Савез за Србију, они не могу да саставе никакав заједнички програм. Имају различите погледе и на Косово и на унутрашњу ситуацију… То још није сазрело у довољној мери, а мислим да нема ни довољно младих људи“, рекао је Давид и додао да сматра да „постоји страх опозиције да улази у озбиљне политичке битке“.
На том трагу, можда, треба тумачити и изјаву председника Србије и владајуће Српске напредне странке Александра Вучића која је, својом грубошћу, многима запарала уши: „Шетајте до миле воље, ја ниједан захтев никада нећу да вам испуним. Може и пет милиона да вас се скупи. Можете само да добијете изборе.“
Да би одмах потом уследила и још једна (медијска) претња расписивањем ванредних избора, у виду „Блицовог“ незваничног сазнања да је „Вучић близу одлуке о расписивању ванредних парламентарних избора“: „Председник Србије Александар Вучић окупио је синоћ (недеља 9. децембар, дан после београдског протеста) врх СНС-а и рекао да је спреман да одмах после избора у Лучанима (недеља, 16. децембар) донесе одлуку о расписивању ванредних парламентарних избора. Он је дао налог свим страначким организацијама да се припреме на ту могућност.“
Ово, наравно, не значи да ће нових ванредних избора заиста и бити, уосталом, сличних а неостварених претњи било је у више наврата и раније.

ПОВРАТАК ГАДАФИЈА

Посета Сејфа ел Ислама Гадафија, сина бившег либијског вође Муамера Гадафија, Москви није без значаја. Посебно јер је посета уприличена пред најављене изборе у Либији. Избори ће према проценама аналитичара одредити ко ће имати контролу над 48 милијарди барела нафте, колике су залихе ове северноафричке државе. А управо ти барели нафте били су разлог казнене експедиције Империје након које је ова земља потонула у грађански рат и економски хаос, с ривалским владама од којих свака контролише по део ресурса. И други, стратешки значајнији циљ операције говори да без убиства Гадафија није могло да се отвори питање Дамаска без кога наравно не би био замислив поход на Техеран и последично постизање циља – доласка до врата Подмосковља. Отуда ова посета Москви сина погубљеног либијског вође носи већу поруку од оне уобличене у саопштење издато након састанка либијске делегације са руским званичницима, међу њима и са замеником министра спољних послова Михаилом Богдановим.
Сејф је, како је известила телевизија „Ел Арабија“, позвао Русију да подржи план за разрешење либијског питања. Чланови делегација разговарали су о ситуацији у Либији, и начинима за разрешење кризе. Син бившег лидера Либије верује да је с обзиром на то да у његовој земљи постоје две владе – Влада националног јединства (ГНА), на чијем челу је Фајел ел Сарај и чије седиште је у Триполију, и Влада на истоку земље која ужива подршку Националне армије Либије, на челу с генералом маршалом Халифом Хафтаром – време за неопходни дијалог о националном помирењу који укључује све зараћене стране, као и за транспарентне изборе. Гадафи ће бити један од кандидата за председника на предстојећим изборима.
Након што је у јеку грађанског рата 2011. ухапшен и касније осуђен на смрт, после договора о амнестији 2016. пуштен је из затвора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *