Pečat nedelje

Protesti i izbori

Nekoliko hiljada ljudi – procene broja okupljenih, naravno, variraju u odnosu na političke afinitete, pa se opredeljujemo za ovako neutralnu formulaciju – okupilo se u subotu u Beogradu na protestu pod sloganom „Stop krvavim košuljama“, inspirisanim nedavnim napadom na lidera Levice Srbije Borka Stefanovića u Kruševcu.
Iako nije bio formalni organizator i na skupu nije bilo stranačkih obeležja, bio je ovo pre svega protest opozicionog Saveza za Srbiju. O tome, uostalom, svedoči i prisustvo njegovih lidera Dragana Đilasa, Borka Stefanovića, Zorana Lutovca, Boška Obradovića, Nikole Jovanovića…
Skupu je trebalo da se obrate glumica Mirjana Karanović i košarkaški trener Duško Vujošević, ali umesto njih to je učinio glumac Branislav Trifunović. Vujošević je svoje odustajanje objasnio informacijama o ubačenim grupama koje su se navodno spremale da izazovu nerede ako bi se on obratio – premda ostaje nejasno, ako su već takve grupe i namere postojale, zašto ih je sprečilo Vujoševićevo odustajanje – dok je Mirjana Karanović, uz ovo objašnjenje, dodala i da je od obraćanja definitivno odustala kada je među okupljenima videla i „stranačke ljude“, već spomenute lidere Saveza za Srbiju.
Najavljeno pa otkazano učešće Mirjane Karanović na skupu, inače, već je skratilo spisak učesnika. Demokratska stranka Srbije, naime, usprotivila joj se jer je „često iznosila antisrpske stavove… To je kao da su iz Saveza za Srbiju pozvali Natašu Kandić da predvodi protest“, dok je Saša Janković, predsednik Pokreta slobodnih građana, od protesta odustao zbog odustajanja Mirjane Karanović.
Novi protest Saveza za Srbiju, ovog puta pod parolom „Hajde da se prebrojimo“, Dragan Đilas je najavio za narednu subotu 15. decembar, i biće zanimljivo da se vidi da li će biti masovniji od prethodnog, tim pre što je pisac Filip David, gostujući na TV N1, ocenio da „nema te energije da bi protesti mogli dugo trajati“ iako je „pozitivno da se bar protiv nečega protestovalo“.
„Moram sa žaljenjem da kažem i da je naša opozicija razbijena. Drugo, ovaj mali DOS, Savez za Srbiju, oni ne mogu da sastave nikakav zajednički program. Imaju različite poglede i na Kosovo i na unutrašnju situaciju… To još nije sazrelo u dovoljnoj meri, a mislim da nema ni dovoljno mladih ljudi“, rekao je David i dodao da smatra da „postoji strah opozicije da ulazi u ozbiljne političke bitke“.
Na tom tragu, možda, treba tumačiti i izjavu predsednika Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića koja je, svojom grubošću, mnogima zaparala uši: „Šetajte do mile volje, ja nijedan zahtev nikada neću da vam ispunim. Može i pet miliona da vas se skupi. Možete samo da dobijete izbore.“
Da bi odmah potom usledila i još jedna (medijska) pretnja raspisivanjem vanrednih izbora, u vidu „Blicovog“ nezvaničnog saznanja da je „Vučić blizu odluke o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora“: „Predsednik Srbije Aleksandar Vučić okupio je sinoć (nedelja 9. decembar, dan posle beogradskog protesta) vrh SNS-a i rekao da je spreman da odmah posle izbora u Lučanima (nedelja, 16. decembar) donese odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. On je dao nalog svim stranačkim organizacijama da se pripreme na tu mogućnost.“
Ovo, naravno, ne znači da će novih vanrednih izbora zaista i biti, uostalom, sličnih a neostvarenih pretnji bilo je u više navrata i ranije.

POVRATAK GADAFIJA

Poseta Sejfa el Islama Gadafija, sina bivšeg libijskog vođe Muamera Gadafija, Moskvi nije bez značaja. Posebno jer je poseta upriličena pred najavljene izbore u Libiji. Izbori će prema procenama analitičara odrediti ko će imati kontrolu nad 48 milijardi barela nafte, kolike su zalihe ove severnoafričke države. A upravo ti bareli nafte bili su razlog kaznene ekspedicije Imperije nakon koje je ova zemlja potonula u građanski rat i ekonomski haos, s rivalskim vladama od kojih svaka kontroliše po deo resursa. I drugi, strateški značajniji cilj operacije govori da bez ubistva Gadafija nije moglo da se otvori pitanje Damaska bez koga naravno ne bi bio zamisliv pohod na Teheran i posledično postizanje cilja – dolaska do vrata Podmoskovlja. Otuda ova poseta Moskvi sina pogubljenog libijskog vođe nosi veću poruku od one uobličene u saopštenje izdato nakon sastanka libijske delegacije sa ruskim zvaničnicima, među njima i sa zamenikom ministra spoljnih poslova Mihailom Bogdanovim.
Sejf je, kako je izvestila televizija „El Arabija“, pozvao Rusiju da podrži plan za razrešenje libijskog pitanja. Članovi delegacija razgovarali su o situaciji u Libiji, i načinima za razrešenje krize. Sin bivšeg lidera Libije veruje da je s obzirom na to da u njegovoj zemlji postoje dve vlade – Vlada nacionalnog jedinstva (GNA), na čijem čelu je Fajel el Saraj i čije sedište je u Tripoliju, i Vlada na istoku zemlje koja uživa podršku Nacionalne armije Libije, na čelu s generalom maršalom Halifom Haftarom – vreme za neophodni dijalog o nacionalnom pomirenju koji uključuje sve zaraćene strane, kao i za transparentne izbore. Gadafi će biti jedan od kandidata za predsednika na predstojećim izborima.
Nakon što je u jeku građanskog rata 2011. uhapšen i kasnije osuđen na smrt, posle dogovora o amnestiji 2016. pušten je iz zatvora.