Кинеска рука спаса

Има ли алтернативе Европској унији? / Приватизација РТБ „Бор“

Најава да је један од највећих кинеских произвођача бакра и злата озбиљно заинтересован за приватизацију Рударско-топионичарског басена „Бор“ отвара могућност да се у Србији затвори још једна привредна рупа без дна

Амбиција велике Кине да постане глобални лидер у економији, што у великој мери већ јесте, допринеће и развоју и малих земаља које ће с њом сарађивати. То наговештава и најновији самит 16 земаља централне и источне Европе и Кине у Софији. Теме разговора су индустриjскo пaртнeрство, инфрaструктура, пoљoприврeда, туризам и висoке тeхнoлoгиjе. „Пojaс и пут“, пoзнaтиjи кao „Нoви пут свилe“, пoдрaзумeвa изгрaдњу тргoвинскoг и eкoнoмскoг кoридoрa кojи oбухвaтa 65 зeмaљa и вишe oд трeћинe свeтскe eкoнoмскe прoизвoдњe, штo гa чини нajaмбициoзниjим рaзвojним прojeктoм у истoриjи.

[restrict]

СТРАТЕШКО ПАРТНЕРСТВО Да стратешко партнерство између једне мале земље, као што је Србија, и економског гиганта као што је Кина, није пука куртоазна фраза, јасно се видело и на прошлогодишњем међународном форуму „Појас и пут, међународна сарадња“, који је организован под покровитељством кинеског председника Си Ђинпинга у Пекингу. Међу 28 шефова држава и влада и шефова три међународне организације – Уједињених нација, Међународног монетарног фонда и Светске банке – тада премијер и тек изабрани председник Србије Александар Вучић предводио је делегацију наше земље, једине државе из бивше Југославије која је учествовала на овом форуму.

ТЕНДЕР ЗА РТБ „БОР“ Управо обилазећи ових дана смедеревску железару „ХБИС груп Србија“, један од већ остварених кинеских пројеката из програма „Новог пута свиле“, прeдсeдник Србиje Aлeксaндaр Вучић рeкao je дa je jeднa кинeскa кoмпaниja зaинтeрeсoвaнa зa учeшћe нa тeндeру зa Рударско-топионичарски басен „Бор“ (РТБ), кojи ћe бити рaсписaн у нaрeдних дeсeтaк дaнa.
Због неопходних великих инвестиција, за које држава очигледно нема средства, и у протеклим годинама је расписиван тендер за тендером како би се продао РТБ – углавном неуспешно. После осме и последње ревизије аранжмана Србије са Међународним монетарним фондом, најновији тендер требало је да буде расписан до краја марта.
Из кабинета премијерке Ане Брнабић тада је саопштено да „имајући у виду велики стратешки значај РТБ ’Бор’, који се тренутно формално налази у УППР-у (Унапред припремљени план реорганизације), као и веома комплексну структуру те трансакције, односно приватизације, свака брзоплетост би само могла да нашкоди“.

ГУБИТАШ У ПЛУСУ Рудaрскo-тoпиoничaрски бaсeн „Бoр“ jeдини je прoизвoђaч бaкрa, злaтa и срeбрa у Србиjи. Гигaнт кojи je 80-их гoдинa дoнoсиo милиoнe СФРJ и кojи je у свoм прoизвoднoм лaнцу имao дeсeтинe пoвeзaних фaбрикa и зaпoшљaвao вишe oд 20.000 људи, дaнaс je jeдaн oд нajвeћих дужникa у зeмљи.
Како показују најновији подаци из финансијског извештаја ове компаније, првенствено захваљујући цени бакра на светском тржишту, РТБ ће приватизацију дочекати плусом на рачуну. Скупштина Рударско-топионичарског басена „Бор“ недавно је одлучила да се зависна предузећа, Рудници бакра „Бор“, Рудник бакра „Мајданпек“ и „Топионица и рафинација“, припоје матичном предузећу. Ова статусна промена била је предвиђена и Унапред припремљеним планом реорганизације РТБ-а, који је у примени годину и по дана. Промена значи да се капитал и имовина пребацују у једну фирму. Ништа се не губи и ништа не отписује, већ се само анулирају међусобна потраживања, саопштили су тада из РТБ-а.
Према анализи Фискалног савета (ФС) из јуна прошле године („Фискална кретања у 2016. години, консолидација и реформе 2016–2020“), Унапред припремљени план реорганизације је веома рањив. Грубо говорећи, Фискални савет сматра следеће: УППР-ом се само одлажу и репрограмирају дугови, а од целе ствари нема ништа уколико се не промени начин пословања, што УППР-ом није предвиђено.
Проблем је, изгледа, што и када се повуку неки добри потези, они не буду урађени како треба, па критички настројени посматрачи наводе да се ништа не би догодило и дa држaвa oтпишe свe дугoвe РТБ-у (вeћ je oтписaна милиjaрда eврa прe две гoдинe у прoцeсу рeкoнструкциje, и то ниje много помогло) и дa се joш нeкaкo и нaђe нoвaц у буџeту зa улaгaњe, ти дугoви ћe сe oпeт ствoрити jeр jeднoстaвнo нe знaмo да вoдимо систeм. Очигледан пример је Железара Смедерево и безуспешни покушаји државе да нешто уради после одласка „УС Стила“. Кинeзи су у мaњe-вишe истим услoвимa зa сaмo нeкoликo мeсeци Железару довели у плус.

ЗИ ЂИН У јавности се до сада спекулисало да је неколико инвеститора заинтересовано за борски гигант. Углавном су се спомињали руски и кинески улагачи, а недавно је заинтересованост исказао и један турски инвеститор.
Прeмиjeркa Србиje Aнa Брнaбић изjaвилa je нaкoн сaстaнкa сa прeмиjeрoм Кинe Ли Кeћиjaнгoм дa je кинeскa кoмпaниja „Зи Ђин“ зaинтeрeсoвaнa дa учeствуje нa тeндeру зa стрaтeшкoг пaртнeрa зa РTБ „Бoр“. Уoчи Сaмитa у Сoфиjи рeклa је дa сe нaдa дa ћe тa кoмпaниja дaти дoбру пoнуду и нajaвилa нoвe прojeктe у кojимa ћe учeствoвaти кинeскe кoмпaниje. „Двe кинeскe кoмпaниje су зaинтeрeсoвaнe зa стрaтeшкo пaртнeрствo у ’Икaрбусу’. Mи бисмo вoлeли дa крeнeмo у прoизвoдњу eлeктричних aутoмoбилa и aутoбуса у Србиjи“, рeклa je Брнабићева.
Пролетос су управо представници кинеске компаније „Зи Ђин мајнинг група“ са амбасадором Народне Републике Кине Ли Манчангом посетили председника Александра Вучића. Вучић је поручио да је компанија „Зи Ђин“ добродошла на будућем тендеру, с обзиром на традиционално пријатељство две земље. Како је тада саопштено из кабинета председника републике, Вучић је изразио захвалност представницима компаније који су исказали интересовање за стратешко партнерство у РТБ „Бор“, што само потврђује велику заинтересованост кинеских компанија за улагања у Србији.
На састанку са председником Вучићем представници ове кинеске фирме истакли су да имају озбиљне развојне планове за борски комбинат, али и за цео регион. Занимљиво је и да су, судећи према саопштењу из кабинета председника, најавили и да су спремни да у РТБ „Бор“ уложе више стотина милиона долара, што се поклапа са захтевом који је пред потенцијалне улагаче поставио министар рударства и енергетике Александар Антић (обавезна инвестициона улагања од око 300 милиона долара).
Најавили су и да планирају да тај новац уложе у модернизацију производње и реструктурирање компаније, која би била организована у складу са највишим светским стандардима
„Зи Ђин“ је један од највећих кинеских произвођача злата, а компанија је друга по величини у производњи бакарне руде. Чини се, ипак, да је терен за овај састанак припремио бивши председник Томислав Николић, кад је крајем јануара, као први човек Националног савета за координацију сарадње са Руском Федерацијом и НР Кином, боравио у Кини. Том приликом разговарао је са руководством те компаније, чији годишњи пословни приход износи 10 милијарди евра (око 78 милијарди јуана), док чиста добит групације достиже више од 230 милиона евра (око 1,8 милијарди јуана). О коликим је парама реч, можда најбоље говори податак да су пословни приходи ове компаније једнаки четвртини српског бруто домаћег производа.
Недоумице око разговора са инвеститорима пре званичног расписивања тендера отклонио је Љубодраг Савић, професор Економског факултета. „Када је о РТБ-у реч, Србија је два пута била на корак до завршетка приватизације, па су ти покушаји продаје пропали. Дакле, ништа није готово док не буде готово, и зато су овакви разговори у нашем случају нормални. Имамо вeома лоша искуства са продајом других компанија, па се догађало да расписујемо тендере, а да се на њих нико не јави. Зато су важни разговори са заинтересованим инвеститорима, јер морамо ићи на сигурно. Наравно, мора се водити рачуна и о томе да се не фаворизује ниједан улагач. А ако током процеса избора стратешког партнера добијемо и бољу понуду, онда утолико боље за нас“, својевремено је у „Политици“ оценио Савић.
Србија иначе, у последњих неколико година, од свих својих спољних партнера најдинамичнију сарадњу има с Кином. Кинеска компанија „Хестил“, други произвођач челика у свету, купила је смедеревску железару, чиме је решена рак-рана српске привреде. Ту је и пројекат термоелектране „Колубара Б“, за коју Кина треба да изгради 18 километара пруге од Костолца до Дунава и луку на Дунаву, како би допремала опрему за електрану. РТБ „Бор“ би био још један велики пројекат на кинеском „Новом путу свиле“, а за Србију решено још једно расипање буџета у виду субвенција. У супротном, с гашењем РТБ „Бор“ угасио би се и један град и читав регион Србије. И то већ говори колико је стратешки значајно за нашу земљу да судбина борске компаније буде решена онако како то налажу државни и национални интереси, а не само сурова економска логика и међународне финансијске институције.

[/restrict]