Kineska ruka spasa

Ima li alternative Evropskoj uniji? / Privatizacija RTB „Bor“

Najava da je jedan od najvećih kineskih proizvođača bakra i zlata ozbiljno zainteresovan za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ otvara mogućnost da se u Srbiji zatvori još jedna privredna rupa bez dna

Ambicija velike Kine da postane globalni lider u ekonomiji, što u velikoj meri već jeste, doprineće i razvoju i malih zemalja koje će s njom sarađivati. To nagoveštava i najnoviji samit 16 zemalja centralne i istočne Evrope i Kine u Sofiji. Teme razgovora su industrijsko partnerstvo, infrastruktura, poljoprivreda, turizam i visoke tehnologije. „Pojas i put“, poznatiji kao „Novi put svile“, podrazumeva izgradnju trgovinskog i ekonomskog koridora koji obuhvata 65 zemalja i više od trećine svetske ekonomske proizvodnje, što ga čini najambicioznijim razvojnim projektom u istoriji.

[restrict]

STRATEŠKO PARTNERSTVO Da strateško partnerstvo između jedne male zemlje, kao što je Srbija, i ekonomskog giganta kao što je Kina, nije puka kurtoazna fraza, jasno se videlo i na prošlogodišnjem međunarodnom forumu „Pojas i put, međunarodna saradnja“, koji je organizovan pod pokroviteljstvom kineskog predsednika Si Đinpinga u Pekingu. Među 28 šefova država i vlada i šefova tri međunarodne organizacije – Ujedinjenih nacija, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke – tada premijer i tek izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić predvodio je delegaciju naše zemlje, jedine države iz bivše Jugoslavije koja je učestvovala na ovom forumu.

TENDER ZA RTB „BOR“ Upravo obilazeći ovih dana smederevsku železaru „HBIS grup Srbija“, jedan od već ostvarenih kineskih projekata iz programa „Novog puta svile“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je jedna kineska kompanija zainteresovana za učešće na tenderu za Rudarsko-topioničarski basen „Bor“ (RTB), koji će biti raspisan u narednih desetak dana.
Zbog neophodnih velikih investicija, za koje država očigledno nema sredstva, i u proteklim godinama je raspisivan tender za tenderom kako bi se prodao RTB – uglavnom neuspešno. Posle osme i poslednje revizije aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom, najnoviji tender trebalo je da bude raspisan do kraja marta.
Iz kabineta premijerke Ane Brnabić tada je saopšteno da „imajući u vidu veliki strateški značaj RTB ’Bor’, koji se trenutno formalno nalazi u UPPR-u (Unapred pripremljeni plan reorganizacije), kao i veoma kompleksnu strukturu te transakcije, odnosno privatizacije, svaka brzopletost bi samo mogla da naškodi“.

GUBITAŠ U PLUSU Rudarsko-topioničarski basen „Bor“ jedini je proizvođač bakra, zlata i srebra u Srbiji. Gigant koji je 80-ih godina donosio milione SFRJ i koji je u svom proizvodnom lancu imao desetine povezanih fabrika i zapošljavao više od 20.000 ljudi, danas je jedan od najvećih dužnika u zemlji.
Kako pokazuju najnoviji podaci iz finansijskog izveštaja ove kompanije, prvenstveno zahvaljujući ceni bakra na svetskom tržištu, RTB će privatizaciju dočekati plusom na računu. Skupština Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ nedavno je odlučila da se zavisna preduzeća, Rudnici bakra „Bor“, Rudnik bakra „Majdanpek“ i „Topionica i rafinacija“, pripoje matičnom preduzeću. Ova statusna promena bila je predviđena i Unapred pripremljenim planom reorganizacije RTB-a, koji je u primeni godinu i po dana. Promena znači da se kapital i imovina prebacuju u jednu firmu. Ništa se ne gubi i ništa ne otpisuje, već se samo anuliraju međusobna potraživanja, saopštili su tada iz RTB-a.
Prema analizi Fiskalnog saveta (FS) iz juna prošle godine („Fiskalna kretanja u 2016. godini, konsolidacija i reforme 2016–2020“), Unapred pripremljeni plan reorganizacije je veoma ranjiv. Grubo govoreći, Fiskalni savet smatra sledeće: UPPR-om se samo odlažu i reprogramiraju dugovi, a od cele stvari nema ništa ukoliko se ne promeni način poslovanja, što UPPR-om nije predviđeno.
Problem je, izgleda, što i kada se povuku neki dobri potezi, oni ne budu urađeni kako treba, pa kritički nastrojeni posmatrači navode da se ništa ne bi dogodilo i da država otpiše sve dugove RTB-u (već je otpisana milijarda evra pre dve godine u procesu rekonstrukcije, i to nije mnogo pomoglo) i da se još nekako i nađe novac u budžetu za ulaganje, ti dugovi će se opet stvoriti jer jednostavno ne znamo da vodimo sistem. Očigledan primer je Železara Smederevo i bezuspešni pokušaji države da nešto uradi posle odlaska „US Stila“. Kinezi su u manje-više istim uslovima za samo nekoliko meseci Železaru doveli u plus.

ZI ĐIN U javnosti se do sada spekulisalo da je nekoliko investitora zainteresovano za borski gigant. Uglavnom su se spominjali ruski i kineski ulagači, a nedavno je zainteresovanost iskazao i jedan turski investitor.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je nakon sastanka sa premijerom Kine Li Kećijangom da je kineska kompanija „Zi Đin“ zainteresovana da učestvuje na tenderu za strateškog partnera za RTB „Bor“. Uoči Samita u Sofiji rekla je da se nada da će ta kompanija dati dobru ponudu i najavila nove projekte u kojima će učestvovati kineske kompanije. „Dve kineske kompanije su zainteresovane za strateško partnerstvo u ’Ikarbusu’. Mi bismo voleli da krenemo u proizvodnju električnih automobila i autobusa u Srbiji“, rekla je Brnabićeva.
Proletos su upravo predstavnici kineske kompanije „Zi Đin majning grupa“ sa ambasadorom Narodne Republike Kine Li Mančangom posetili predsednika Aleksandra Vučića. Vučić je poručio da je kompanija „Zi Đin“ dobrodošla na budućem tenderu, s obzirom na tradicionalno prijateljstvo dve zemlje. Kako je tada saopšteno iz kabineta predsednika republike, Vučić je izrazio zahvalnost predstavnicima kompanije koji su iskazali interesovanje za strateško partnerstvo u RTB „Bor“, što samo potvrđuje veliku zainteresovanost kineskih kompanija za ulaganja u Srbiji.
Na sastanku sa predsednikom Vučićem predstavnici ove kineske firme istakli su da imaju ozbiljne razvojne planove za borski kombinat, ali i za ceo region. Zanimljivo je i da su, sudeći prema saopštenju iz kabineta predsednika, najavili i da su spremni da u RTB „Bor“ ulože više stotina miliona dolara, što se poklapa sa zahtevom koji je pred potencijalne ulagače postavio ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić (obavezna investiciona ulaganja od oko 300 miliona dolara).
Najavili su i da planiraju da taj novac ulože u modernizaciju proizvodnje i restrukturiranje kompanije, koja bi bila organizovana u skladu sa najvišim svetskim standardima
„Zi Đin“ je jedan od najvećih kineskih proizvođača zlata, a kompanija je druga po veličini u proizvodnji bakarne rude. Čini se, ipak, da je teren za ovaj sastanak pripremio bivši predsednik Tomislav Nikolić, kad je krajem januara, kao prvi čovek Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, boravio u Kini. Tom prilikom razgovarao je sa rukovodstvom te kompanije, čiji godišnji poslovni prihod iznosi 10 milijardi evra (oko 78 milijardi juana), dok čista dobit grupacije dostiže više od 230 miliona evra (oko 1,8 milijardi juana). O kolikim je parama reč, možda najbolje govori podatak da su poslovni prihodi ove kompanije jednaki četvrtini srpskog bruto domaćeg proizvoda.
Nedoumice oko razgovora sa investitorima pre zvaničnog raspisivanja tendera otklonio je Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. „Kada je o RTB-u reč, Srbija je dva puta bila na korak do završetka privatizacije, pa su ti pokušaji prodaje propali. Dakle, ništa nije gotovo dok ne bude gotovo, i zato su ovakvi razgovori u našem slučaju normalni. Imamo veoma loša iskustva sa prodajom drugih kompanija, pa se događalo da raspisujemo tendere, a da se na njih niko ne javi. Zato su važni razgovori sa zainteresovanim investitorima, jer moramo ići na sigurno. Naravno, mora se voditi računa i o tome da se ne favorizuje nijedan ulagač. A ako tokom procesa izbora strateškog partnera dobijemo i bolju ponudu, onda utoliko bolje za nas“, svojevremeno je u „Politici“ ocenio Savić.
Srbija inače, u poslednjih nekoliko godina, od svih svojih spoljnih partnera najdinamičniju saradnju ima s Kinom. Kineska kompanija „Hestil“, drugi proizvođač čelika u svetu, kupila je smederevsku železaru, čime je rešena rak-rana srpske privrede. Tu je i projekat termoelektrane „Kolubara B“, za koju Kina treba da izgradi 18 kilometara pruge od Kostolca do Dunava i luku na Dunavu, kako bi dopremala opremu za elektranu. RTB „Bor“ bi bio još jedan veliki projekat na kineskom „Novom putu svile“, a za Srbiju rešeno još jedno rasipanje budžeta u vidu subvencija. U suprotnom, s gašenjem RTB „Bor“ ugasio bi se i jedan grad i čitav region Srbije. I to već govori koliko je strateški značajno za našu zemlju da sudbina borske kompanije bude rešena onako kako to nalažu državni i nacionalni interesi, a ne samo surova ekonomska logika i međunarodne finansijske institucije.

[/restrict]