Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

У БЕОГРАДУ ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА СМРТИ ФИДЕЛА КАСТРА

Ел Команданте у Пркосној песми

Скуп посвећен сећању на великог револуционара одржан је прошле недеље у организацији Друштва српско-кубанског пријатељства, и у сарадњи са Друштвом српско-венецуеланског пријатељства „Симон Боливар“ и Друштвом пријатеља латиноамеричких народа

Борба Фидела Кастра за слободу кубанског народа део је заједничке борбе за слободу и независност свих народа света, па и народа Србије, а наслеђе легендарног вође Кубанске револуције је за Србију данас можда и значајније него икад пре, речено је на скупу којим је у Београду обележена прва годишњица од смрти великог кубанског револуционара.

Скуп је одржан прошле недеље у организацији Друштва српско-кубанског пријатељства, у сарадњи са Друштвом српско-венецуеланског пријатељства „Симон Боливар“ и Друштвом пријатеља латиноамеричких народа.

У препуној свечаној сали Општине Звездара, у присуству новог амбасадора Републике Кубе у Београду, Његове екселенције Густава Триста дел Тода, као и отправнице послова Боливарске Републике Венецуеле у Београду, Њене екселенције Дие Надер де ел Андари, многобројни окупљени грађани имали су прилику да се упознају са битним чињеницама из Фиделовог живота и Кубанске револуције.

Богат културно-уметнички програм су отворили председник Друштва српско-кубанског пријатељства Свето Добријевић, и заменик председника Општине Звездара Предраг Веиновић, након чега је приказан кратак документарни филм – инспиративна ретроспектива најважнијих догађаја из живота Фидела Кастра. Окупљенима су се пригодним речима обратиле многе личности из јавног живота Србије: народни посланик Ђорђе Комленски, истакнути интелектуалци, професори, књижевници и уметници: Драгослава Копривица, Јелена и Ивана Жигон и проф. др Богоева Седлар, а програм је употпуњен музиком Петра Иљича Чајковског у извођењу наше прослављене виолинисткиње Татјане Олујић. Ивана Жигон је на скупу рецитовала „Пркосну песму“ Добрице Ерића, и то посебно прилагођену шпанско-српску верзију те песме, коју је пре неколико година рецитовала и пред самим Фиделом Кастром, приликом једне посете Куби.

Учесници трибине су говорили о успесима Фиделове борбе за независну државу и слободу свог народа, али и о вечним делима, врлини и универзалним вредностима којима је Кастро био посвећен до самог краја свог живота: истини, правди и општем добру. Говорници су, између осталог, подсетили на то да, захваљујући храбрости и генијалности свог вечног команданта, као и упорности читаве нације, Куба данас живи у систему социјалне једнакости у коме је потпуно бесплатан систем здравствене заштите (сваки кварт има свог лекара), као и бесплатан систем образовања за све Кубанце. Благодети тог система Куба, упркос америчкој суровој вишедеценијској блокади, несебично дели са другим народима, тако да на Кубу у континуитету на школовање долази на десетине хиљада деце из Африке.

Један од последњих великих револуционара савременог доба Фидел Кастро је уз помоћ латиноамеричких пријатеља заштитио свој народ од спољне агресије Сједињених Америчких Држава. Упркос бројним покушајима ликвидације у организацији америчких плаћеника (по неким изворима, било је више од стотину покушаја да се угрози његов живот), Кастро је сачувао суверенитет и слободу свог храброг и пркосног народа и доживео је дубоку старост – умро је у 90. години живота. Његовим одласком у легенду, поручено је са овог скупа, личност и дело Фидела Кастра ће и у будућности за цео свет представљати вечну инспирацију борбе за слободу и мотивацију појединаца, група и читавих народа на отпор империјалним тежњама светских суперсила, ма како се непријатељ чинио великим и моћним.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *