Pečat nedelje

U BEOGRADU OBELEŽENA GODIŠNJICA SMRTI FIDELA KASTRA

El Komandante u Prkosnoj pesmi

Skup posvećen sećanju na velikog revolucionara održan je prošle nedelje u organizaciji Društva srpsko-kubanskog prijateljstva, i u saradnji sa Društvom srpsko-venecuelanskog prijateljstva „Simon Bolivar“ i Društvom prijatelja latinoameričkih naroda

Borba Fidela Kastra za slobodu kubanskog naroda deo je zajedničke borbe za slobodu i nezavisnost svih naroda sveta, pa i naroda Srbije, a nasleđe legendarnog vođe Kubanske revolucije je za Srbiju danas možda i značajnije nego ikad pre, rečeno je na skupu kojim je u Beogradu obeležena prva godišnjica od smrti velikog kubanskog revolucionara.

Skup je održan prošle nedelje u organizaciji Društva srpsko-kubanskog prijateljstva, u saradnji sa Društvom srpsko-venecuelanskog prijateljstva „Simon Bolivar“ i Društvom prijatelja latinoameričkih naroda.

U prepunoj svečanoj sali Opštine Zvezdara, u prisustvu novog ambasadora Republike Kube u Beogradu, Njegove ekselencije Gustava Trista del Toda, kao i otpravnice poslova Bolivarske Republike Venecuele u Beogradu, Njene ekselencije Die Nader de el Andari, mnogobrojni okupljeni građani imali su priliku da se upoznaju sa bitnim činjenicama iz Fidelovog života i Kubanske revolucije.

Bogat kulturno-umetnički program su otvorili predsednik Društva srpsko-kubanskog prijateljstva Sveto Dobrijević, i zamenik predsednika Opštine Zvezdara Predrag Veinović, nakon čega je prikazan kratak dokumentarni film – inspirativna retrospektiva najvažnijih događaja iz života Fidela Kastra. Okupljenima su se prigodnim rečima obratile mnoge ličnosti iz javnog života Srbije: narodni poslanik Đorđe Komlenski, istaknuti intelektualci, profesori, književnici i umetnici: Dragoslava Koprivica, Jelena i Ivana Žigon i prof. dr Bogoeva Sedlar, a program je upotpunjen muzikom Petra Iljiča Čajkovskog u izvođenju naše proslavljene violinistkinje Tatjane Olujić. Ivana Žigon je na skupu recitovala „Prkosnu pesmu“ Dobrice Erića, i to posebno prilagođenu špansko-srpsku verziju te pesme, koju je pre nekoliko godina recitovala i pred samim Fidelom Kastrom, prilikom jedne posete Kubi.

Učesnici tribine su govorili o uspesima Fidelove borbe za nezavisnu državu i slobodu svog naroda, ali i o večnim delima, vrlini i univerzalnim vrednostima kojima je Kastro bio posvećen do samog kraja svog života: istini, pravdi i opštem dobru. Govornici su, između ostalog, podsetili na to da, zahvaljujući hrabrosti i genijalnosti svog večnog komandanta, kao i upornosti čitave nacije, Kuba danas živi u sistemu socijalne jednakosti u kome je potpuno besplatan sistem zdravstvene zaštite (svaki kvart ima svog lekara), kao i besplatan sistem obrazovanja za sve Kubance. Blagodeti tog sistema Kuba, uprkos američkoj surovoj višedecenijskoj blokadi, nesebično deli sa drugim narodima, tako da na Kubu u kontinuitetu na školovanje dolazi na desetine hiljada dece iz Afrike.

Jedan od poslednjih velikih revolucionara savremenog doba Fidel Kastro je uz pomoć latinoameričkih prijatelja zaštitio svoj narod od spoljne agresije Sjedinjenih Američkih Država. Uprkos brojnim pokušajima likvidacije u organizaciji američkih plaćenika (po nekim izvorima, bilo je više od stotinu pokušaja da se ugrozi njegov život), Kastro je sačuvao suverenitet i slobodu svog hrabrog i prkosnog naroda i doživeo je duboku starost – umro je u 90. godini života. Njegovim odlaskom u legendu, poručeno je sa ovog skupa, ličnost i delo Fidela Kastra će i u budućnosti za ceo svet predstavljati večnu inspiraciju borbe za slobodu i motivaciju pojedinaca, grupa i čitavih naroda na otpor imperijalnim težnjama svetskih supersila, ma kako se neprijatelj činio velikim i moćnim.