Почетна / БРОЈ 490 / Печат недеље

Печат недеље

Ненад Поповић: Сарадња са Русијом у области примене Нано и нуклеарних технологија

Министар за иновације и технолошки развој у Влади Републике Србије Ненад Поповић, приликом боравка у Москви, имао је значајне састанке са генералним директором руске Државне корпорације за атомску енергију „Росатом“ Алексејем Лихачовим и са директором руске државне корпорације за нанотехнологије „Роснано“ Анатолијем Чубајсом.
Поповић је током састанака изразио заинтересованост Србије да оствари ближу научну сарадњу између Нуклеарног института Винча и „Нуклеарних објеката Србије“ са руским „Росатомом“. Такође, он је указао и на могућност сарадње српских и руских научноистраживачких организација и високотехнолошких компанија у области развоја нанотехнологија. Поповић је оценио да су иновације у области нанотехнологија, наноматеријали, биоматеријали, материјали за информационе технологије и алтернативне изворе енергије носиоци будућег индустријског развоја.
Поповић и Лихачов су истакли да је један од могућих видова сарадње између Нуклеарног института Винча и „Росатома“ заједничко улагање у производњу циклотронских радиофармацеутика и примену протонске терапије у медицини.
„Реч је о развоју медицинских производа који би били намењени читавом региону Балкана. Разговори о томе већ су вођени у прошлости, а руска страна је показала спремност да ти разговори буду обновљени“, објаснио је Поповић.
На састанку са Чубајсом Поповић је истакао да ће наша будућа политика развоја у области нанонаука и нанотехнологија имати задатак да охрабри индустријске компаније, као и мала и средња предузећа, да остваре снажнију интеракцију са науком и научноистраживачким организацијама.
„Посебно велики потенцијал за сарадњу са ’Роснаном’ видим у развоју и примени иновација и нанотехнологија у конкретним секторима индустрије, узимајући у обзир интензиван развој концепта Индустрија 4.0 у свету“, рекао је Поповић и нагласио да је Србија заинтересована да започне разговоре са руским партнерима о могућности заједничке изградње модерног наноцентра у Србији.

Русија коју познајем

(Не)позната Русија – назив је дечјег и омладинског конкурса који у оквиру пројекта „Воз жеља“, а под покровитељством „РЖД интернешенела“, ћерке фирме Руских железница, организује српско одељење Међународног фонда јединства православних народа у сарадњи са часописом „Светосавско звонце“. Ове године задата тема је познавање културе и историје, традиције, обичаја, књижевности, те свакодневног живота у Русији које учесници, ђаци основних и средњих школа у Србији треба да преточе у укрштеницу која даље и сама постаје упитник за њихове пријатеље. Најбоља и највиспренија решења која буду одговорила на задате критеријуме у категорији Укрштеница или Укрштеница са визуелним дизајном, а буду до 15. новембра стигла на адресу konkurs@senica.ru, биће награђена вредним наградама.
Након завршетка конкурса учесницима ће бити уручена публикација са објављеним најбољим радовима, као и образложењима стручног жирија из Србије и Русије.

Вучић непожељан у Загребу

Кабинет председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић потврдио је да је одложена посета председника Србије Загребу с обзиром на то да „најновији развој догађаја ствара атмосферу која не доприноси изградњи међусобног поверења“. У саопштењу између осталог стоји и то да „циљ посете председника Републике Србије Хрватској, кад до ње дође, мора представљати позитиван искорак у решавању отворених питања и допринети побољшању односа две државе, које не морају бити пријатељске, али морају сарађивати ради властите будућности и стабилности југоисточне Европе“. Саопштењу је претходила размена неколико протестних нота због споменика мајору ЈНА Милану Тепићу у Београду, као и објашњења министра спољних послова Србије Ивица Дачић да се Хрвати буне због подизања споменика Тепићу, а дижу споменик Мири Барешићу, атентатору на југословенског амбасадора 1971. у Шведској.
Такође, хрватски званичници су осудили и изјаву српског министра одбране Александра Вулина да је у Хрватској вођен грађански рат и да у таквом рату има онолико истина колико има и страна. За њих је тај рат био израз великосрпске агресије, како је објаснио председник Сабора Хрватске и функционер Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Гордан Јандроковић, у коме је, зачудо, протерано више од 400.000 Срба чиме је коначно остварена стратегије хрватске политике.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *