Pečat nedelje

Nenad Popović: Saradnja sa Rusijom u oblasti primene Nano i nuklearnih tehnologija

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj u Vladi Republike Srbije Nenad Popović, prilikom boravka u Moskvi, imao je značajne sastanke sa generalnim direktorom ruske Državne korporacije za atomsku energiju „Rosatom“ Aleksejem Lihačovim i sa direktorom ruske državne korporacije za nanotehnologije „Rosnano“ Anatolijem Čubajsom.
Popović je tokom sastanaka izrazio zainteresovanost Srbije da ostvari bližu naučnu saradnju između Nuklearnog instituta Vinča i „Nuklearnih objekata Srbije“ sa ruskim „Rosatomom“. Takođe, on je ukazao i na mogućnost saradnje srpskih i ruskih naučnoistraživačkih organizacija i visokotehnoloških kompanija u oblasti razvoja nanotehnologija. Popović je ocenio da su inovacije u oblasti nanotehnologija, nanomaterijali, biomaterijali, materijali za informacione tehnologije i alternativne izvore energije nosioci budućeg industrijskog razvoja.
Popović i Lihačov su istakli da je jedan od mogućih vidova saradnje između Nuklearnog instituta Vinča i „Rosatoma“ zajedničko ulaganje u proizvodnju ciklotronskih radiofarmaceutika i primenu protonske terapije u medicini.
„Reč je o razvoju medicinskih proizvoda koji bi bili namenjeni čitavom regionu Balkana. Razgovori o tome već su vođeni u prošlosti, a ruska strana je pokazala spremnost da ti razgovori budu obnovljeni“, objasnio je Popović.
Na sastanku sa Čubajsom Popović je istakao da će naša buduća politika razvoja u oblasti nanonauka i nanotehnologija imati zadatak da ohrabri industrijske kompanije, kao i mala i srednja preduzeća, da ostvare snažniju interakciju sa naukom i naučnoistraživačkim organizacijama.
„Posebno veliki potencijal za saradnju sa ’Rosnanom’ vidim u razvoju i primeni inovacija i nanotehnologija u konkretnim sektorima industrije, uzimajući u obzir intenzivan razvoj koncepta Industrija 4.0 u svetu“, rekao je Popović i naglasio da je Srbija zainteresovana da započne razgovore sa ruskim partnerima o mogućnosti zajedničke izgradnje modernog nanocentra u Srbiji.

Rusija koju poznajem

(Ne)poznata Rusija – naziv je dečjeg i omladinskog konkursa koji u okviru projekta „Voz želja“, a pod pokroviteljstvom „RŽD internešenela“, ćerke firme Ruskih železnica, organizuje srpsko odeljenje Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda u saradnji sa časopisom „Svetosavsko zvonce“. Ove godine zadata tema je poznavanje kulture i istorije, tradicije, običaja, književnosti, te svakodnevnog života u Rusiji koje učesnici, đaci osnovnih i srednjih škola u Srbiji treba da pretoče u ukrštenicu koja dalje i sama postaje upitnik za njihove prijatelje. Najbolja i najvisprenija rešenja koja budu odgovorila na zadate kriterijume u kategoriji Ukrštenica ili Ukrštenica sa vizuelnim dizajnom, a budu do 15. novembra stigla na adresu [email protected], biće nagrađena vrednim nagradama.
Nakon završetka konkursa učesnicima će biti uručena publikacija sa objavljenim najboljim radovima, kao i obrazloženjima stručnog žirija iz Srbije i Rusije.

Vučić nepoželjan u Zagrebu

Kabinet predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović potvrdio je da je odložena poseta predsednika Srbije Zagrebu s obzirom na to da „najnoviji razvoj događaja stvara atmosferu koja ne doprinosi izgradnji međusobnog poverenja“. U saopštenju između ostalog stoji i to da „cilj posete predsednika Republike Srbije Hrvatskoj, kad do nje dođe, mora predstavljati pozitivan iskorak u rešavanju otvorenih pitanja i doprineti poboljšanju odnosa dve države, koje ne moraju biti prijateljske, ali moraju sarađivati radi vlastite budućnosti i stabilnosti jugoistočne Evrope“. Saopštenju je prethodila razmena nekoliko protestnih nota zbog spomenika majoru JNA Milanu Tepiću u Beogradu, kao i objašnjenja ministra spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić da se Hrvati bune zbog podizanja spomenika Tepiću, a dižu spomenik Miri Barešiću, atentatoru na jugoslovenskog ambasadora 1971. u Švedskoj.
Takođe, hrvatski zvaničnici su osudili i izjavu srpskog ministra odbrane Aleksandra Vulina da je u Hrvatskoj vođen građanski rat i da u takvom ratu ima onoliko istina koliko ima i strana. Za njih je taj rat bio izraz velikosrpske agresije, kako je objasnio predsednik Sabora Hrvatske i funkcioner Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Gordan Jandroković, u kome je, začudo, proterano više od 400.000 Srba čime je konačno ostvarena strategije hrvatske politike.