Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

ЕУ УКИНУЛА САНКЦИЈЕ БЕЛОРУСИЈИ

ЛукашенкоЕвропска унија укинула је дванаест година дуге санкције Белорусији због, како је наведено, побољшања поштовања људских права у овој земљи и улоге коју је Минск имао у мировним преговорима за Украјину. „Савет (ЕУ) признаје кораке које је у последње две године предузела Белорусија како би се побољшали односи са ЕУ“, наводи се у саопштењу Савета ЕУ – Минск су похвалили за одржавање избора „у окружењу без насиља“ прошлог октобра и ослобађања „политичких затвореника“ прошлог августа. „Савет такође цени конструктивну улогу Белорусије у региону“, додаје се у саопштењу алудирајући на деловање Минска у посредовању између Русије и Украјине и постизању Споразума из Минска за окончање сукоба у овој бившој совјетској републици.

Косовска криза

Осму годишњицу крње независности Косова присталице тамошње опозиције прославиле су ове среде радно, масовним демонстрацијама у Приштини против актуелне владе Исе Мустафе и Хашима Тачија. Протесту су претходиле велике мере обезбеђења због склоности насиљу какве млада косовска демократија показује учестало; на крају, све је ипак прошло мирно, то јест без инцидената осим вербалних.
Приштинске демонстрације организовали су неосуђени ратни злочинац Рамуш Харадинај (Алијанса за будућност Косова), Висар Имери (Самоопредељење), Јакуп Краснићи и још један неосуђени ратни злочинац Фатмир Љимај (Иницијатива за Косово), поручујући да актуелни вицепремијер Хашим Тачи, и сам неосуђени ратни злочинац, неће постати нови председник Косова као што је намерио.
На демонстрацијама се клицало Ослободилачкој војсци Косова, уз поруке да ће споразуми о оснивању Заједнице српских општина и о демаркацији границе са Црном Гором бити поништени кад опозиција преузме власт у Приштини.
Наредни протест заказан је за 27. фебруар.

МОСКВА И РИЈАД ЗАМРЗАВАЈУ ПРОИЗВОДЊУ НАФТЕ

Два највећа произвођача сирове нафте на свету, Русија и Саудијска Арабија, договорила су се да не повећавају своју производњу црног злата, рекао је министар енергетике Катара агенцији „Блумберг“. Чланице ОПЕК-а попут Венецуеле и Нигерије позивале су већ дуже време на ванредан састанак ове организације како би се разговарало о ценама сирове нафте које су од 2014. пале за више од 70 одсто. После састанка са министром енергетике Русије Александром Новаком, саудијски министар за нафту Али ел Наими изјавио је да ће замрзавање производње на јануарском нивоу бити адекватно, али да његова земља и даље жели да задовољи потражњу својих купаца. Саудијска Арабија инсистирала је да неће смањити производњу осим ако велики произвођачи изван ОПЕК-а не буду сарађивали. Новак је рекао да је сарадња могућа уколико се томе придруже и други произвођачи. Међутим, генерални директор највећег руског произвођача нафте Росњефта Игор Сечин казао је прошле недеље да ће његова компанија бранити традиционална тржишта и изнео сумње у смањење производње. „Реците ми ко би требало да смањи (производњу)? Да ли ће Саудијска Арабија смањити производњу? Да ли ће Иран смањити производњу? Да ли ће Мексико смањити производњу? Да ли ће Бразил смањити производњу? Ко ће смањити производњу?“, упитао је Сечин. „Радимо на очувању свог традиционалног тржишта и снабдеваћемо их нафтом у тржишној борби“, додао је он.
Ипак, пад цена нафте довео је произвођаче неспремне да смање производњу за преговарачки сто. Док је Венецуела претрпела најтежи ударац, садашња цена нафте и Русији отежава да избалансира буџет. Буџет Ријада је, такође, доживео ударац са дефицитом од 98 милијарди долара у 2015. години. Процене Међународног монетарног фонда су још горе и буџетски губитак Саудијске Арабије повећавају на 140 милијарди долара.

Одликовање Миловану Данојлићу

Председник Србије Томислав Николић поводом Дана државности уручио је одликовања заслужним појединцима и институцијама. Николић је истакао да је необјашњиво равнодушје према успесима појединаца и институција о којима, у већини случајева, више зна јавност у иностранству неголи у сопственој земљи. Један од добитника признања је i Милован Данојлић, прозаиста и песник, ангажовани публициста и интелектуалац ретко бритког пера и снажне, самосвојне и убедљиве јавне речи. Уз набројано, Данојлић је и „Печатов“ редовни сарадник и аутор популарне „Грађе за речник“.
Данојлић је написао и објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Пише поезију, прозу, есејистику и књижевну критику. Приредио је и превео бројне књиге из књижевности за децу; превео је и препевао дела познатих писаца.
„Ви сте одликовали себе, а председник само није успео да свима који су се одликовали додели одликовања. Зато ћу све до краја мандата непрекидно морати да се суочавам са сопственом немоћи да свима који су се уздигли изнад нас и одликовали уручим одликовања“, рекао је Николић на свечаној церемонији.

Обележен Дан државности

Низом манифестација Србија је, у знак сећања на Сретење 1804. године када је почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. када је донет први модерни устав, обележила Дан државности. Председник Томислав Николић је тим поводом положио венце на споменик Незнаног јунака на Авали, подсећајући да је на Сретење 1804. Србија отворила врата слободе, док је на исти празник 1835. отворила врата демократије.
„На част, славу и хвалу нашим прецима, за наук нама и нашим потомцима. Вечита је Србија“, написао је Николић у спомен-књизи.
Истовремено, председник Владе Србије Александар Вучић присуствовао је Свечаној академији у Крагујевцу поводом Сретења, док је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин предводио државну церемонију у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу код Тополе.
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић у Звечану, на свечаној академији поводом Дана државности Србије, истакао је да без идеје српског Космета не би било ни Карађорђевог устанка, а вероватно ни васкрса државе српске. На Академији су били српски представници политичког, друштвеног и јавног живота на Косову и Метохији.
Српска револуција, како је то рекао немачки историчар Леополд Ранке, започета је Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, а завршена је деценијама касније, успешном дипломатијом књаза Милоша Обреновића. На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског пашалука, који се одржао у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић. Тој одлуци је претходила сеча кнезова, угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.
Београдски пашалук ослобођен је 1807, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.
На Сретење 1835. у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Текст је израдио Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник. Овакво уставно решење одмах је изазвало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

ПИСМО РЕДАКЦИЈИ

ЗДРАВО ВУЧЕЛА,
Да одмах пређем на ствар. Гледајући како се већ ево неколико година код нас прославља нови државни празник Сретење морам, чудио се ти не чудио, да кажем да нас је све у велику муку увалио нико други него велики Његош. Као што је свима познато он је онако несмотрено свој „Горски вијенац“ украсио „Посветом праху оца Србије“ и том приликом написао свима познате стихове:
Ал’ хероју тополскоме – Карађорђу бесмртноме,
Све препоне на пут бјеху, к циљу доспије великоме:
Диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
Из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души…
Не кажем да Карађорђе то није заслужио али гледајући данашња упињања да се у други или трећи план стави његов Први српски устанак подигнут у Орашцу на Сретење 1804. године могао је Његош уместо Карађорђу посветити свој „Горски вијенац“ Сретењском уставу па би нам данас било много лакше да то истакнемо у први план а да можда само онако узгред и реда ради тек поменемо Марићевића јаругу. Јес’ да је тај устав био на снази само 55 дана али устав је устав и то делује некако цивилизовано за разлику од буна, устанака и борби За крст часни и слободну златну! Да те буне и устанке против Турака мало скрајнемо. Лакше би нам данас било да нам је Његош тада изашао у сусрет. Имали бисмо и право упориште да докажемо да смо се на устанке дизали само да би нам устав личио на белгијске и француске „узоре свијетле“. Можда смо могли да прођемо и без тих устанака, можда бисмо тако још више личили на цивилизоване Белгијанце и не бисмо морали да се толико упињемо да сада забашурујемо улогу Карађорђа.
Друго, много је на себе узео овлашћења, онако самодржачки, наш Владика Раде. Као да је пресудио у корист Карађорђа и Карађорђевића и намерно запоставио реформски дух Обреновића.
Мога би ти још писат на ову тему, али доста ти је за овај пут. Што но кажу – паметном доста!
Машан Пуров

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *