Почетна / Зелене стране / Невидљиви метан

Невидљиви метан

БушотинеПише Мара Кнежевић Керн

Какве су последице примене фракинг технологије?   

У региону Сан Фернандо (Лос Анђелес) крајем октобра 2015. дошло је до хаварије на једном од бунара у којима се складишти природни гас, намењен за потребе привреде и домаћинстава Калифорније. Поља са подземним складиштима гаса представљају ослонац за функционисање дистрибутивног система природног гаса у САД, а за складишта се најчешће користе напуштена нафтна поља, на којима су оригинални бунари за вађење нафте претворени у бунаре за убризгавање гаса.

 

НЕВИДЉИВИ ВУЛКАН Мрежа подземних складишта Aliso Canyon – једно од највећих стоваришта природног гаса у САД – захвата површину од 3.600 ари. У непосредној близини овог „невидљивог вулкана“ што избацује гас као лаву налази се насеље Портер Ранч удаљено 48 км од Лос Анђелеса. Гас је почео да избија неколико месеци раније, али се проблем игнорисао док није дошло до ерупције метана због које је евакуисано на неодређено време преко 13.000 становника. Компанија „SoCalGas“ у обавези је да овим људима обезбеди привремен смештај, али се огорчени  становници не задовољавају оваквим решењем: они траже затварање свих 115 бунара, како би се вратио миран и безбедан живот у затровану област.

[restrictedarea]

У тренутку неконтролисаног избијања гаса у бунарима се налазила рекордна количина гаса, која је задовољила рекордну потражњу, па су се низали „рекорди за рекордима“. Стручњаци упозоравају да у случајевима овако повећане понуде и потражње долази до ерозије система цевовода што подразумева ремонт, који је зарад уштеде годинама избегаван.

Метан је основни састојак природног гаса и не може се приметити голим оком. Само инфрацрвене камере могу да открију његово постојање, па то објашњава због чега су становници месецима били изложени тровању. Фонд за одбрану околине (Environmental Defense Fund) објавио je фотографије метана како куља из оштећеног бунара, као и фотосе оштећених делова облоге бунара одакле је до сада испуштено 70.000 метричких тона метана, што је еквивалентно годишњем загађењу од стране свих калифорнијских рафинерија.

Председник компаније „SoCalGas“ признаје да никада до сада нису имали хаварију таквих размера, као и да још увек нису у стању да зауставе истицање гаса. Посао санирања препустили су експертима из Кувајта, ангажованим на гашењу пожара на нафтним пољима. Једно од предложених решења је копање резервних бунара за прихват гаса. То је изазвало вибрације од којих се тресе читава област.

 

ЗАСТРАШУЈУЋА МРЕЖА БУШОТИНА У међувремену је почетком јануара 2016. дошло до „цурења“ гаса из различитих извора, што се одвија уз застрашујућу буку. Пилотима су дате инструкције да не надлећу ову област, због могућности да у додиру с гасом настану експлозије, а постоји опасност да метан дође у контакт са контролним лампицама на шпорету или бојлеру у домаћинствима – у том случају дошло би до ланчане експлозије огромне разорне моћи.

Иако метан спада међу гасове изазиваче ефекта стаклене баште (знатно више задржава топлоту од CО2), технологије које могу да изазову његово ослобађање у атмосферу нису на црној листи преговарача окупљених на CОP21, што указује на спрегу нафташа и  заштитара природе, задужених да опасне технологије – као што су фракинг и нуклеарке – прогласе за „чисту“ и „безопасну“ алтернативу угљу.

Еколошки активиста Ерин Броковић тврди да се ради о екокатастрофи несагледивих размера, упоредивој са изливањем нафте у Мексичком заливу, и да је, и у овом случају, главни кривац нафтна компанија која није водила рачуна о стању комплетне инфраструктуре. Сем нафташа, заинтересованих искључиво за увећавање профита, велики део кривице сноси и званична институција за бригу о природном окружењу California Public Utilities Commission – CPUC. Они су учествовали у изради прописа прилагођених потребама нафтних компанија, којима је „све било дозвољено“, па и коришћење напуштених нафтних бушотина за депоновање гаса. Ерин је дошла до података о хаварисаном бунару, изграђеном 1953, који је у почетку био опремљен сигурносним вентилима за спречавање неконтролисаног избијања гаса из резервоара. Овај вентил је уклоњен 1979. и никада више није враћен, што би морало да одведе на оптуженичку клупу све саучеснике у овом злочину.

Стручњаци почињу да схватају да се не ради о локалном проблему већ о глобалној пракси, па су се екоактивисти, до сада фокусирани на опасности од фракинг технологије, почели да истражују стање у стовариштима, расејаним по читавој Америци. Надлећући Колорадо, Нови Мексико и западни Тексас, направили су снимке из авиона, на којима се види застрашујућа мрежа на хиљаде фракинг бушотина – сличних кртичњацима – повезаним с базенима испуњеним контаминираном водом. О усложњавању проблема сведочи појава токсичног бензола у предграђу Лос Анђелеса који излази у атмосферу у огромним количинама, услед чега је евакуисано 10.000 становника. Након анализе ваздуха у бројним градовима, међу којима су Вашингтон, Бостон, Синсинати и њујоршки кварт Менхетн, забележен је пораст нивоа природног гаса од два до 67 пута у односу на уобичајен ниво.

С обзиром на то да је суд у Оклахоми пресудио у корист грађана чија се имовина већ шест година уништава земљотресима изазваним фракинг вибрацијама, које су овај регион претвориле у сеизмички најактивније подручје, мултинационалне компаније су почеле да се селе у земље Латинске Америке и Азије, где је екосистем још мање заштићен, а држава немоћна пред гигантским инвеститорима – загађивачима.

 

ФРАКИНГ ГРОЗНИЦА Антоан Симон из европског огранка Пријатеља Земље упозорава на додатне проблеме који прате ову технологију, међу којима је усисавања енормних количина пијаће воде за испумпавање гаса, као и проблем безбедног одлагања контаминиране воде. Бушотине се без озбиљне консултације са сеизмолозима смештају у сеизмички осетљива подручја, а посебно су у опасности земље у којима нема јаких покрета за очување природе и закона који штите локално становништво.

После изјаве Хилари Клинтон у Вашингтону 2010. да је „природни гас најчистији извор фосилног горива, доступан данашњим генерацијама“, покренуто је прикључивање што већег броја држава Глобалној иницијативи за природни гас (Global Shale Gas Initiative). Ово је био знак за почетак глобалне фракинг грознице, с планом запоседања 32 земље погодне за експлоатацију. У сарадњи са Стејт департментом компанија Шеврон је финансирала објављивање књиге Енергија и сигурност: у правцу нове спољнополитичке стратегије. Обриси те политике видљиви су из понашања америчких амбасада које раде према директивама Бироа за енергетске изворе. Њихов задатак је да у земљама домаћинима подстакну уплив приватног сектора у експлоатацију нафте, међу којима су и компаније које су подржале Обамину кандидатуру.

Кад је у фебруару 2012. Хилари Клинтон слетела у Софију, главни циљ посете било је склапање уговора за проширење права на фракинг експлоатацију од стране већ одомаћеног Шеврона. С обзиром на то да је под притиском јавности бугарски парламент изгласао мораторијум, Клинтонова је дошла с молбом да се Шеврону пружи још једна шанса. Мораторијум је повучен, а Клинтонова је обећала да ће се природа штитити „колико год је то могуће“.

Пољска је дала преко 100 конфесија на трећину своје територије, тријумфално објавивши да је коначно енергетски независна, да би се установило како је њихов гас три пута скупљи од оног произведеног у САД, што је снизило за 99 одсто планирану производњу. Геолошки лимит планираног фракинг пројекта охладио је и америчке предузетнике, очајне због пропалих планова. Фракинг програм се тајно договара са представницима Бугарске, Литваније, Пољске, Румуније и Украјине, спонзорисан од стране Шеврона, а на тим договорима новинарима је забрањен приступ.

Док се ЕУ званично размеће борбом против емисије СО2, у пракси се повлаче контрадикторни потези, подстицањем увоза нафте добијене из map sends (неконвенционални депозит из катрана) – технологијом која има „виши карбонски отисак“ од конвенционално добијене нафте и 25 одсто је већи загађивач. ЕУ то неометано спроводи захваљујући прашини подигнутој против CО2, прикривајући позадину нафташке подметачине. Алијанса корпоративне глобалне владе успела је да се на CОP21 провуче некажњено, наметнувши парадигму о CО2, уз увођење такси „загађивачима“ широм света. једина сврха ових такси је да слију додатни новац у џепове оних који су установили илегалне шеме за убирање рекета, а уколико пажљиво пратимо иступања портпарола глобалистичких интереса у Србији, запажамо да сваку беседу почињу мантром о „неопходности улагања у заштиту од климатских промена“, уз најаву знатних издвајања у ову корпоративну касицу без дна.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *