Nevidljivi metan

Piše Mara Knežević Kern

Kakve su posledice primene fraking tehnologije?   

U regionu San Fernando (Los Anđeles) krajem oktobra 2015. došlo je do havarije na jednom od bunara u kojima se skladišti prirodni gas, namenjen za potrebe privrede i domaćinstava Kalifornije. Polja sa podzemnim skladištima gasa predstavljaju oslonac za funkcionisanje distributivnog sistema prirodnog gasa u SAD, a za skladišta se najčešće koriste napuštena naftna polja, na kojima su originalni bunari za vađenje nafte pretvoreni u bunare za ubrizgavanje gasa.

 

NEVIDLJIVI VULKAN Mreža podzemnih skladišta Aliso Canyon – jedno od najvećih stovarišta prirodnog gasa u SAD – zahvata površinu od 3.600 ari. U neposrednoj blizini ovog „nevidljivog vulkana“ što izbacuje gas kao lavu nalazi se naselje Porter Ranč udaljeno 48 km od Los Anđelesa. Gas je počeo da izbija nekoliko meseci ranije, ali se problem ignorisao dok nije došlo do erupcije metana zbog koje je evakuisano na neodređeno vreme preko 13.000 stanovnika. Kompanija „SoCalGas“ u obavezi je da ovim ljudima obezbedi privremen smeštaj, ali se ogorčeni  stanovnici ne zadovoljavaju ovakvim rešenjem: oni traže zatvaranje svih 115 bunara, kako bi se vratio miran i bezbedan život u zatrovanu oblast.

[restrictedarea]

U trenutku nekontrolisanog izbijanja gasa u bunarima se nalazila rekordna količina gasa, koja je zadovoljila rekordnu potražnju, pa su se nizali „rekordi za rekordima“. Stručnjaci upozoravaju da u slučajevima ovako povećane ponude i potražnje dolazi do erozije sistema cevovoda što podrazumeva remont, koji je zarad uštede godinama izbegavan.

Metan je osnovni sastojak prirodnog gasa i ne može se primetiti golim okom. Samo infracrvene kamere mogu da otkriju njegovo postojanje, pa to objašnjava zbog čega su stanovnici mesecima bili izloženi trovanju. Fond za odbranu okoline (Environmental Defense Fund) objavio je fotografije metana kako kulja iz oštećenog bunara, kao i fotose oštećenih delova obloge bunara odakle je do sada ispušteno 70.000 metričkih tona metana, što je ekvivalentno godišnjem zagađenju od strane svih kalifornijskih rafinerija.

Predsednik kompanije „SoCalGas“ priznaje da nikada do sada nisu imali havariju takvih razmera, kao i da još uvek nisu u stanju da zaustave isticanje gasa. Posao saniranja prepustili su ekspertima iz Kuvajta, angažovanim na gašenju požara na naftnim poljima. Jedno od predloženih rešenja je kopanje rezervnih bunara za prihvat gasa. To je izazvalo vibracije od kojih se trese čitava oblast.

 

ZASTRAŠUJUĆA MREŽA BUŠOTINA U međuvremenu je početkom januara 2016. došlo do „curenja“ gasa iz različitih izvora, što se odvija uz zastrašujuću buku. Pilotima su date instrukcije da ne nadleću ovu oblast, zbog mogućnosti da u dodiru s gasom nastanu eksplozije, a postoji opasnost da metan dođe u kontakt sa kontrolnim lampicama na šporetu ili bojleru u domaćinstvima – u tom slučaju došlo bi do lančane eksplozije ogromne razorne moći.

Iako metan spada među gasove izazivače efekta staklene bašte (znatno više zadržava toplotu od CO₂), tehnologije koje mogu da izazovu njegovo oslobađanje u atmosferu nisu na crnoj listi pregovarača okupljenih na COP21, što ukazuje na spregu naftaša i  zaštitara prirode, zaduženih da opasne tehnologije – kao što su fraking i nuklearke – proglase za „čistu“ i „bezopasnu“ alternativu uglju.

Ekološki aktivista Erin Broković tvrdi da se radi o ekokatastrofi nesagledivih razmera, uporedivoj sa izlivanjem nafte u Meksičkom zalivu, i da je, i u ovom slučaju, glavni krivac naftna kompanija koja nije vodila računa o stanju kompletne infrastrukture. Sem naftaša, zainteresovanih isključivo za uvećavanje profita, veliki deo krivice snosi i zvanična institucija za brigu o prirodnom okruženju California Public Utilities Commission – CPUC. Oni su učestvovali u izradi propisa prilagođenih potrebama naftnih kompanija, kojima je „sve bilo dozvoljeno“, pa i korišćenje napuštenih naftnih bušotina za deponovanje gasa. Erin je došla do podataka o havarisanom bunaru, izgrađenom 1953, koji je u početku bio opremljen sigurnosnim ventilima za sprečavanje nekontrolisanog izbijanja gasa iz rezervoara. Ovaj ventil je uklonjen 1979. i nikada više nije vraćen, što bi moralo da odvede na optuženičku klupu sve saučesnike u ovom zločinu.

Stručnjaci počinju da shvataju da se ne radi o lokalnom problemu već o globalnoj praksi, pa su se ekoaktivisti, do sada fokusirani na opasnosti od fraking tehnologije, počeli da istražuju stanje u stovarištima, rasejanim po čitavoj Americi. Nadlećući Kolorado, Novi Meksiko i zapadni Teksas, napravili su snimke iz aviona, na kojima se vidi zastrašujuća mreža na hiljade fraking bušotina – sličnih krtičnjacima – povezanim s bazenima ispunjenim kontaminiranom vodom. O usložnjavanju problema svedoči pojava toksičnog benzola u predgrađu Los Anđelesa koji izlazi u atmosferu u ogromnim količinama, usled čega je evakuisano 10.000 stanovnika. Nakon analize vazduha u brojnim gradovima, među kojima su Vašington, Boston, Sinsinati i njujorški kvart Menhetn, zabeležen je porast nivoa prirodnog gasa od dva do 67 puta u odnosu na uobičajen nivo.

S obzirom na to da je sud u Oklahomi presudio u korist građana čija se imovina već šest godina uništava zemljotresima izazvanim fraking vibracijama, koje su ovaj region pretvorile u seizmički najaktivnije područje, multinacionalne kompanije su počele da se sele u zemlje Latinske Amerike i Azije, gde je ekosistem još manje zaštićen, a država nemoćna pred gigantskim investitorima – zagađivačima.

 

FRAKING GROZNICA Antoan Simon iz evropskog ogranka Prijatelja Zemlje upozorava na dodatne probleme koji prate ovu tehnologiju, među kojima je usisavanja enormnih količina pijaće vode za ispumpavanje gasa, kao i problem bezbednog odlaganja kontaminirane vode. Bušotine se bez ozbiljne konsultacije sa seizmolozima smeštaju u seizmički osetljiva područja, a posebno su u opasnosti zemlje u kojima nema jakih pokreta za očuvanje prirode i zakona koji štite lokalno stanovništvo.

Posle izjave Hilari Klinton u Vašingtonu 2010. da je „prirodni gas najčistiji izvor fosilnog goriva, dostupan današnjim generacijama“, pokrenuto je priključivanje što većeg broja država Globalnoj inicijativi za prirodni gas (Global Shale Gas Initiative). Ovo je bio znak za početak globalne fraking groznice, s planom zaposedanja 32 zemlje pogodne za eksploataciju. U saradnji sa Stejt departmentom kompanija Ševron je finansirala objavljivanje knjige Energija i sigurnost: u pravcu nove spoljnopolitičke strategije. Obrisi te politike vidljivi su iz ponašanja američkih ambasada koje rade prema direktivama Biroa za energetske izvore. Njihov zadatak je da u zemljama domaćinima podstaknu upliv privatnog sektora u eksploataciju nafte, među kojima su i kompanije koje su podržale Obaminu kandidaturu.

Kad je u februaru 2012. Hilari Klinton sletela u Sofiju, glavni cilj posete bilo je sklapanje ugovora za proširenje prava na fraking eksploataciju od strane već odomaćenog Ševrona. S obzirom na to da je pod pritiskom javnosti bugarski parlament izglasao moratorijum, Klintonova je došla s molbom da se Ševronu pruži još jedna šansa. Moratorijum je povučen, a Klintonova je obećala da će se priroda štititi „koliko god je to moguće“.

Poljska je dala preko 100 konfesija na trećinu svoje teritorije, trijumfalno objavivši da je konačno energetski nezavisna, da bi se ustanovilo kako je njihov gas tri puta skuplji od onog proizvedenog u SAD, što je snizilo za 99 odsto planiranu proizvodnju. Geološki limit planiranog fraking projekta ohladio je i američke preduzetnike, očajne zbog propalih planova. Fraking program se tajno dogovara sa predstavnicima Bugarske, Litvanije, Poljske, Rumunije i Ukrajine, sponzorisan od strane Ševrona, a na tim dogovorima novinarima je zabranjen pristup.

Dok se EU zvanično razmeće borbom protiv emisije SO₂, u praksi se povlače kontradiktorni potezi, podsticanjem uvoza nafte dobijene iz map sends (nekonvencionalni depozit iz katrana) – tehnologijom koja ima „viši karbonski otisak“ od konvencionalno dobijene nafte i 25 odsto je veći zagađivač. EU to neometano sprovodi zahvaljujući prašini podignutoj protiv CO₂, prikrivajući pozadinu naftaške podmetačine. Alijansa korporativne globalne vlade uspela je da se na COP21 provuče nekažnjeno, nametnuvši paradigmu o CO₂, uz uvođenje taksi „zagađivačima“ širom sveta. jedina svrha ovih taksi je da sliju dodatni novac u džepove onih koji su ustanovili ilegalne šeme za ubiranje reketa, a ukoliko pažljivo pratimo istupanja portparola globalističkih interesa u Srbiji, zapažamo da svaku besedu počinju mantrom o „neophodnosti ulaganja u zaštitu od klimatskih promena“, uz najavu znatnih izdvajanja u ovu korporativnu kasicu bez dna.

[/restrictedarea]