Тај окрутни свет

Пише Мара Кнежевић Керн

Шта стоји иза апела заштитника права животиња да је време да се предузму кораци како би се спречило међусобно прождирање животиња и њихова насилна смрт?

Запљуснути кованицама „одрживи развој“, „самоодржива економија“, „заштита природе“, „еколошки отисак“… искованим у радионици мајстора за хитне интервенције над природним законима, принуђени смо да све опрезније прихватамо поруке „заштитара“, које се, након опипавања пулса такозваног јавног мњења, иза наших леђа претварају у законе. Губећи контакт са стварношћу, изложени смо новоговору, од чијег тумачења нам зависи судбина.

Аутори пројекта за „просвећени“ 21. век управо избацише нови слоган: Природа је несавршена, ми ћемо је поправити. Носиоци ове идеје излазе на сцену под кринком заштитника природе и животиња, чију филозофију објављује портал Vox. С обзиром на то да човеку заштита више и није потребна – њега су у Агенди 21 већ прогласили штеточином (с којом се већ увелико обрачунава други сектор) – Vox подвижници излазе с теоријом да се у животињском свету одвија неприхватљиво, нецивилизовано насиље јачих над слабијима, што искључују фер-плеј, а о изостанку емпатије да не говоримо.

[restrictedarea]

КРВОЛОЧНА ЗВЕР И ЊЕНЕ НЕВИНЕ ЖРТВЕ Фотографија ловца што сеири над трофејoм – огромним лавом, краљем џунгле – обишла је свет и згрозила оне који сматрају да ловокрадице треба ставити на стуб срама. Новокомпоновани Vox заштитари нуде другачији поглед на ову сцену, подсећајући на „занемарену чињеницу“ колико је ова звер крволочна и колико малих недужних шумских бића има на савести. С обзиром на то да су животиње веома окрутне једна према другој, прождирући се међусобно без икаквог осећаја мере и пристојности, заштитници права животиња на природну, ненасилну смрт предузимају кораке да нас убеде у оправданост борбе против природног закона самоодржања, што подразумева и одређена одрицања у виду финансијске подршке њиховом пројекту.

Чини се да се терен за овај „научни подухват“ припрема одавно, уз помоћ агресивне пропаганде армије вегетаријанаца и вегана, који несвесно учествују у овом пројекту. Будући да вицкаста Vox екипа маршира под вегетаријанском зеленом заставом,  изазивајући осећај гриже савести код просечног „неосвешћеног“ хомосапиенса, чије прехрамбене навике укључују и прождирање мртвих животиња – месождери су стављени на оптуженичку клупу као кривци за емисију CО₂ и много тога приде.

Иако аутори овог пројекта признају да немају јасно осмишљену стратегију за претварање лава у вегетаријанца, а комарца у сакупљача полена, њихова каса се већ пуни, захваљујући следећим аргументима:

„Људска експлоатација животиња има застрашујуће димензије, и мора бити заустављена, али ми морамо да размислимо о предузимању корака против значајног извора бола и патње које животиње наносе једна другој – за шта кривицу сноси сама природа… Хоћемо ли и даље равнодушно гледати како галебови кљуцају очи младунаца фоке не би ли се лакше дочепали плена, а ровке парализују плен отровом… Крајње је време да помогнемо дивљим животињама да избегну природну агонију.“

ЗНАЧЕЊЕ „ОДРЖИВОГ БРОЈА“ Након срцепарајућег ламента над жртвама природних нагона, пред нас искаче Vox чупавац из кутије, објављујући спасоносну идеју: „Једна од опција је вакцинисање дивљих животиња… За сада није сасвим јасно против којих болести бисмо их морали вакцинисати, али је неопходно започети истраживања у том правцу. Ако озбиљно приђемо проблему, могли бисмо користити искуства с људима узимајући у обзир бројност популације, ниво патњи које болест проузрокује, и нашу способност да их лечимо… Још један начин да поправимо живот дивљих животиња могао би да буде редуцирање популације а можда бисмо могли и да започнемо с применом контрацепције… Са освајањем нових технологија и уз боље разумевање животињских потреба, усавршиће се и решења.“

Џеси Рис из Animal Charity Evaluators у чланку објављеном у Vox-у понавља ударни слоган: „Грешка је помислити да је нешто добро само зато што је природно… Животиње суштински имају веће моралне вредности од ’природе’ у апстрактном смислу.“ Он прозива заговорнике теорије о свеобухватној екологији – deep ecology – због тврдње да целокупно окружење (жива и нежива природа) има основно право на опстанак без уплитања људске цивилизације. Рис закључује да је овај приступ неодговоран, тврдећи да је човек дужан да интервенише.

Промена животињске природе само претходи промени људске природе – с обзиром на то да већина популације опстаје захваљујући лову, риболову, сточарству и природном размножавању. Нове технологије ће решити све проблеме, укључујући онај круцијални: у којој мери човек – самим својим постојањем – угрожава опстанак осталог живог света.

Наговештај о потреби драстичног смањења људске популације говори о намерама заштитара да се људска врста сведе на „одрживи“ број, мада још увек немају решење за регулацију природних закона након човековог нестанка с Планете. Противприродна веза истополних јединки повезаних светом церемонијом брака на овај начин добија озбиљнији научни бекграунд. С митом о природној вези мушкарца и жене коначно могу раскрстити. Несавршене природне методе продужења врсте биће превазиђене технолошким иновацијама које више не спадају у домен научне фантастике.

 

КОЛИКО МЕСОЖДЕРА ЖИВИ НА ПЛАНЕТИ? Уз помоћ државе, као саучесника, доносе се закони којима се природна породица – као кочница одрживог прогреса – елиминише, корак по корак. На том задатку су ангажовани научници задужени за мултипло-зачеће, који раде на производњи беба без оца и мајке, чији се ДНК микса са више непознатих давалаца. Технички назив за ово је in vitro gametogenesis а успешност методе још није на видику. У међувремену, имајући у виду незаменљиве карактеристике природне материце, жена ће морати да волонтира у процесу производње ванземаљца с којим не успоставља никакав биолошко-емотивни контакт. Ма како дефинисали овај научни пројекат, несумњиво се приближавамо ужасима Бокановских процеса – као тријумфа једнакости, најављеног у Хакслијевом Врлом новом свету. Овим именом се назива пројекат оплодње људских јаја in vitro, како би се серијски производиле идентичне јединке с идентичним ДНК.

Идеална средња вредност постиже се до броја 92 – са 72 бића очекиване просечне вредности. Процес се не примењује на ембрионе алфа и бета класе, већ само на гама, делта и ипсилон. Права деца ће се производити на тајном месту. Уколико верујемо да се ради о теорији завере, сетимо се нацрта српског закона о породици и здрављу нације у који је већ уграђена могућност производње људских бића у изнајмљеној материци. Ово је прошло без јавне расправе, а промотори ове скаредне идеје нису били вредни ниједне насловне стране. Прекрила их је прашина подигнута јаловим расправама о Београду на води.

С обзиром на изјаву да ће читав пројекат – „у почетку“ – бити извођен у тајности, не чуди изостанак било какве сувисле медијске реакције.

Вилијем Бригс подсећа на улогу енвиронменталиста укључених у рад конференције Париз СОP21. У гомили политичара, бизнисмена, метеоролога и званично признатих и строго контролисаних еколога, није се нашао ниједан озбиљан покрет спреман за постављање неугодних питања и покретање дискусије о стварним уместо виртуелних проблема наше цивилизације. Тако је било могуће да се читав пословни пројекат СОP21 претвори у легализовану кампању лова на људе зарад контроле њиховог еколошког отиска. Сем смањења популације, очекује се и максимална рационализација функција које човек обавља на Планети, уз минимум растура.

Овај духовити новинар покушава статистичким методама да дође до податка колико месождера живи на Планети, уколико се искључи људска – мањинска – популација. У сваком случају број животиња које једу друге животиње (и људе) далеко је већи од броја људи који у исхрани повремено конзумирају месо. Наставио је да прави рачуницу колико сиротих, беспомоћних животиња поједе алигатор током свог живота, колико медвед и вук… Будући да међусобно прождирање не спада у одрживи животни стил било је очекивано да се на „историјској“ конференцији СОP21 ограничи употреба војне индустрије уз заустављање ратних игара, на чији би се еколошки отисак свака озбиљна зелена конференција морала осврнути.

Или су управо ратови део алата заштитара који елиминацијом људи и животиња – затечених на месту конфликта – одрађују сегменте све популарнијег депопулационог пројекта. А на крају наступају вакцина-одреди за коначну реализацију одрживе агенде.

[/restrictedarea]