Taj okrutni svet

Piše Mara Knežević Kern

Šta stoji iza apela zaštitnika prava životinja da je vreme da se preduzmu koraci kako bi se sprečilo međusobno proždiranje životinja i njihova nasilna smrt?

Zapljusnuti kovanicama „održivi razvoj“, „samoodrživa ekonomija“, „zaštita prirode“, „ekološki otisak“… iskovanim u radionici majstora za hitne intervencije nad prirodnim zakonima, prinuđeni smo da sve opreznije prihvatamo poruke „zaštitara“, koje se, nakon opipavanja pulsa takozvanog javnog mnjenja, iza naših leđa pretvaraju u zakone. Gubeći kontakt sa stvarnošću, izloženi smo novogovoru, od čijeg tumačenja nam zavisi sudbina.

Autori projekta za „prosvećeni“ 21. vek upravo izbaciše novi slogan: Priroda je nesavršena, mi ćemo je popraviti. Nosioci ove ideje izlaze na scenu pod krinkom zaštitnika prirode i životinja, čiju filozofiju objavljuje portal Vox. S obzirom na to da čoveku zaštita više i nije potrebna – njega su u Agendi 21 već proglasili štetočinom (s kojom se već uveliko obračunava drugi sektor) – Vox podvižnici izlaze s teorijom da se u životinjskom svetu odvija neprihvatljivo, necivilizovano nasilje jačih nad slabijima, što isključuju fer-plej, a o izostanku empatije da ne govorimo.

[restrictedarea]

KRVOLOČNA ZVER I NJENE NEVINE ŽRTVE Fotografija lovca što seiri nad trofejom – ogromnim lavom, kraljem džungle – obišla je svet i zgrozila one koji smatraju da lovokradice treba staviti na stub srama. Novokomponovani Vox zaštitari nude drugačiji pogled na ovu scenu, podsećajući na „zanemarenu činjenicu“ koliko je ova zver krvoločna i koliko malih nedužnih šumskih bića ima na savesti. S obzirom na to da su životinje veoma okrutne jedna prema drugoj, proždirući se međusobno bez ikakvog osećaja mere i pristojnosti, zaštitnici prava životinja na prirodnu, nenasilnu smrt preduzimaju korake da nas ubede u opravdanost borbe protiv prirodnog zakona samoodržanja, što podrazumeva i određena odricanja u vidu finansijske podrške njihovom projektu.

Čini se da se teren za ovaj „naučni poduhvat“ priprema odavno, uz pomoć agresivne propagande armije vegetarijanaca i vegana, koji nesvesno učestvuju u ovom projektu. Budući da vickasta Vox ekipa maršira pod vegetarijanskom zelenom zastavom,  izazivajući osećaj griže savesti kod prosečnog „neosvešćenog“ homosapiensa, čije prehrambene navike uključuju i proždiranje mrtvih životinja – mesožderi su stavljeni na optuženičku klupu kao krivci za emisiju CO₂ i mnogo toga pride.

Iako autori ovog projekta priznaju da nemaju jasno osmišljenu strategiju za pretvaranje lava u vegetarijanca, a komarca u sakupljača polena, njihova kasa se već puni, zahvaljujući sledećim argumentima:

„Ljudska eksploatacija životinja ima zastrašujuće dimenzije, i mora biti zaustavljena, ali mi moramo da razmislimo o preduzimanju koraka protiv značajnog izvora bola i patnje koje životinje nanose jedna drugoj – za šta krivicu snosi sama priroda… Hoćemo li i dalje ravnodušno gledati kako galebovi kljucaju oči mladunaca foke ne bi li se lakše dočepali plena, a rovke paralizuju plen otrovom… Krajnje je vreme da pomognemo divljim životinjama da izbegnu prirodnu agoniju.“

ZNAČENJE „ODRŽIVOG BROJA“ Nakon srceparajućeg lamenta nad žrtvama prirodnih nagona, pred nas iskače Vox čupavac iz kutije, objavljujući spasonosnu ideju: „Jedna od opcija je vakcinisanje divljih životinja… Za sada nije sasvim jasno protiv kojih bolesti bismo ih morali vakcinisati, ali je neophodno započeti istraživanja u tom pravcu. Ako ozbiljno priđemo problemu, mogli bismo koristiti iskustva s ljudima uzimajući u obzir brojnost populacije, nivo patnji koje bolest prouzrokuje, i našu sposobnost da ih lečimo… Još jedan način da popravimo život divljih životinja mogao bi da bude reduciranje populacije a možda bismo mogli i da započnemo s primenom kontracepcije… Sa osvajanjem novih tehnologija i uz bolje razumevanje životinjskih potreba, usavršiće se i rešenja.“

Džesi Ris iz Animal Charity Evaluators u članku objavljenom u Vox-u ponavlja udarni slogan: „Greška je pomisliti da je nešto dobro samo zato što je prirodno… Životinje suštinski imaju veće moralne vrednosti od ’prirode’ u apstraktnom smislu.“ On proziva zagovornike teorije o sveobuhvatnoj ekologiji – deep ecology – zbog tvrdnje da celokupno okruženje (živa i neživa priroda) ima osnovno pravo na opstanak bez uplitanja ljudske civilizacije. Ris zaključuje da je ovaj pristup neodgovoran, tvrdeći da je čovek dužan da interveniše.

Promena životinjske prirode samo prethodi promeni ljudske prirode – s obzirom na to da većina populacije opstaje zahvaljujući lovu, ribolovu, stočarstvu i prirodnom razmnožavanju. Nove tehnologije će rešiti sve probleme, uključujući onaj krucijalni: u kojoj meri čovek – samim svojim postojanjem – ugrožava opstanak ostalog živog sveta.

Nagoveštaj o potrebi drastičnog smanjenja ljudske populacije govori o namerama zaštitara da se ljudska vrsta svede na „održivi“ broj, mada još uvek nemaju rešenje za regulaciju prirodnih zakona nakon čovekovog nestanka s Planete. Protivprirodna veza istopolnih jedinki povezanih svetom ceremonijom braka na ovaj način dobija ozbiljniji naučni bekgraund. S mitom o prirodnoj vezi muškarca i žene konačno mogu raskrstiti. Nesavršene prirodne metode produženja vrste biće prevaziđene tehnološkim inovacijama koje više ne spadaju u domen naučne fantastike.

 

KOLIKO MESOŽDERA ŽIVI NA PLANETI? Uz pomoć države, kao saučesnika, donose se zakoni kojima se prirodna porodica – kao kočnica održivog progresa – eliminiše, korak po korak. Na tom zadatku su angažovani naučnici zaduženi za multiplo-začeće, koji rade na proizvodnji beba bez oca i majke, čiji se DNK miksa sa više nepoznatih davalaca. Tehnički naziv za ovo je in vitro gametogenesis a uspešnost metode još nije na vidiku. U međuvremenu, imajući u vidu nezamenljive karakteristike prirodne materice, žena će morati da volontira u procesu proizvodnje vanzemaljca s kojim ne uspostavlja nikakav biološko-emotivni kontakt. Ma kako definisali ovaj naučni projekat, nesumnjivo se približavamo užasima Bokanovskih procesa – kao trijumfa jednakosti, najavljenog u Hakslijevom Vrlom novom svetu. Ovim imenom se naziva projekat oplodnje ljudskih jaja in vitro, kako bi se serijski proizvodile identične jedinke s identičnim DNK.

Idealna srednja vrednost postiže se do broja 92 – sa 72 bića očekivane prosečne vrednosti. Proces se ne primenjuje na embrione alfa i beta klase, već samo na gama, delta i ipsilon. Prava deca će se proizvoditi na tajnom mestu. Ukoliko verujemo da se radi o teoriji zavere, setimo se nacrta srpskog zakona o porodici i zdravlju nacije u koji je već ugrađena mogućnost proizvodnje ljudskih bića u iznajmljenoj materici. Ovo je prošlo bez javne rasprave, a promotori ove skaredne ideje nisu bili vredni nijedne naslovne strane. Prekrila ih je prašina podignuta jalovim raspravama o Beogradu na vodi.

S obzirom na izjavu da će čitav projekat – „u početku“ – biti izvođen u tajnosti, ne čudi izostanak bilo kakve suvisle medijske reakcije.

Vilijem Brigs podseća na ulogu environmentalista uključenih u rad konferencije Pariz SOP21. U gomili političara, biznismena, meteorologa i zvanično priznatih i strogo kontrolisanih ekologa, nije se našao nijedan ozbiljan pokret spreman za postavljanje neugodnih pitanja i pokretanje diskusije o stvarnim umesto virtuelnih problema naše civilizacije. Tako je bilo moguće da se čitav poslovni projekat SOP21 pretvori u legalizovanu kampanju lova na ljude zarad kontrole njihovog ekološkog otiska. Sem smanjenja populacije, očekuje se i maksimalna racionalizacija funkcija koje čovek obavlja na Planeti, uz minimum rastura.

Ovaj duhoviti novinar pokušava statističkim metodama da dođe do podatka koliko mesoždera živi na Planeti, ukoliko se isključi ljudska – manjinska – populacija. U svakom slučaju broj životinja koje jedu druge životinje (i ljude) daleko je veći od broja ljudi koji u ishrani povremeno konzumiraju meso. Nastavio je da pravi računicu koliko sirotih, bespomoćnih životinja pojede aligator tokom svog života, koliko medved i vuk… Budući da međusobno proždiranje ne spada u održivi životni stil bilo je očekivano da se na „istorijskoj“ konferenciji SOP21 ograniči upotreba vojne industrije uz zaustavljanje ratnih igara, na čiji bi se ekološki otisak svaka ozbiljna zelena konferencija morala osvrnuti.

Ili su upravo ratovi deo alata zaštitara koji eliminacijom ljudi i životinja – zatečenih na mestu konflikta – odrađuju segmente sve popularnijeg depopulacionog projekta. A na kraju nastupaju vakcina-odredi za konačnu realizaciju održive agende.

[/restrictedarea]