Na vidiku nova Partizanova „dupla kruna“

Piše Marko Marković

Dominacija fudbalera Partizana u Srbiji po svemu sudeći biće nastavljena i ove godine

Jedan od naših najtrofejnijih i najpopularnijih klubova imao je u daljoj i bližoj prošlosti daleko jače i kvalitetnije sastave.  Osvajao je trofeje na domaćoj sceni, a najzapaženiji uspeh u međunarodnim takmičenjima svakako je onaj iz 1966. godine, kada su „crno-beli“ stigli do finala Kupa šampiona. Izgubili su odlučujući meč protiv Reala u Briselu sa 2:1.
Partizan je žario i palio u bivšoj Jugoslaviji, kada je naša Liga bila jedna od najjačih i najcenjenijih u Evropi!
Ta lepa priča nastavlja se i sada, no jasno je, u drugačijim uslovima!
Nacionalno prvenstvo svelo se, praktično, na nadmetanje „VEČITIH RIVALA“ i njima je obezbeđena titula, pre nego što su okršaji za bodove i počeli.
Posle duže pauze, u tekućem Šampionatu Srbije približila se Vojvodina, no bez realnih izgleda da ozbiljnije ugrozi dva tima iz glavnog grada.
Posle pobede u derbiju sa 1:0 i ranijeg plasmana, u finale Kupa – izabranicima trenera STANOJEVIĆA „smeši“ se DUPLA KRUNA.
A ono, što je posebno zanimljivo, može da se dogodi da sa ovim SKROMNIM sastavom Partizan ostvari ono što nisu mogle prethodne sjajne generacije. Da po četvrti put uzastopno bude prvi u Nacionalnom šampionatu!
U redovima trenutno najbolje ekipe nema ekstraasova.
Uglavnom, to su prosečni igrači. Jedini reprezentativac je RADOSAV PETROVIĆ. A nekada događalo se da selektor iz redova Partizana pozove i po sedam-osam fudbalera!!
Ako se analizira sastav, onda se dolazi do zaključka da su glavni oslonci u stvari POVRATNICI. Bivši prvotimci koji su nastupali u inostranstvu, pa sada, pri kraju karijere, evo prilike da još malo ostanu na terenu.
Koliko oni stvarno mogu da pruže svima je jasno, pa svakako, čudi i takva politika Uprave da se uglavnom oslanja na ISLUŽENE SNAGE!?
Koliko je naš tim slabašan u takvom izdanju, za ozbiljnije poduhvate na internacionalnoj sceni, neka posluži i podatak da je u Ligi šampiona predstavnik Srbije izgubio svih šest utakmica, a da je ne računajući gol iz penala protiv Arsenala – mreža rivala za 540 minuta pogođena samo jednom!
Golman STOJKOVIĆ, pa bek STEVANOVIĆ (trenutno je u drugom planu), onda ILIJEV, KRSTAJIĆ, SMILJANIĆ, BABOVIĆ, ILIĆ jesu zvučna imena, bar za naše prilike, ali su ili „UMORNI“ ili ne toliko moćni da bi preokrenuli igru Partizana.
No i sa takvom postavom, kakva je takva je, Partizan je na pravom putu da trijumfuje u prvenstvu i Kupu Srbije.
Gledajući sadašnji sastav, a uspomene i sećanja neka nas vrate u prošlost – toliko je bilo supermajstora u redovima „crno-belih“ da je moglo da se sastavi bar deset idealnih ekipa!
U jednoj anketi, a učestvovali su čitaoci „PARTIZANOVOG VESNIKA“, klupskog glasila – sastavljen je najbolji tim svih vremena.
Izgleda ovako:
ŠOŠKIĆ (Ćurković) – BELIN, JUSUFI – ČAJKOVSKI, ZEBEC, VASOVIĆ – MILUTINOVIĆ, MIJATOVIĆ, BOBEK, GALIĆ, VUKOTIĆ.
I kad se prisećamo najboljih za njihova imena vezani su mnogi, individualni podvizi.
ŠOŠKIĆ je branio u reprezentaciji sveta kada je obeležavano 100 godina fudbala, na Britanskim ostrvima.
BOBEK je najefikasniji igrač nacionalne selekcije sa 38 postignutih golova.
VUKOTIĆ je rekorder po broju nastupa u prvom timu – 752 puta (309 pogodaka).
SAVO MILOŠEVIĆ je jedini više od 100 puta oblačio dres sa nacionalnim grbom – 102 puta.
Mladi i daroviti stručnjak STANOJEVIĆ i sam zna da sa ovakvim Partizanom nema svetlije budućnosti!
Kako i sam ističe, prilikom potpisivanja ugovora tražio je da se angažuju igrači po njegovom ukusu: mladi, daroviti, ambiciozni, eksplozivni, hrabri!
Naredni prelazni rok pokazaće koliko je od toga ostvareno?
Jer, osnovni cilj kluba je da se pored domaćih trofeja zabeleži zapaženiji domet u Ligi šampiona.
Bez afirmacije na internacionalnoj sceni nema pravih radosti.
Ni zapaženijeg ugleda…