Почетна / Спорт / Neprikosnovena velika četvorka

Neprikosnovena velika četvorka

Piše Marko Marković

Skoro pune četiri i po decenije Beograđani, Zagrebčani i Splićani bili su toliko dominantni, da se pred početak svakog prvenstva postavljalo samo jedno pitanje: ko će među njima biti najuspešniji?

Prvi šampionat Jugoslavije, posle Drugog svetskog rata osvojio je Partizan, u konkurenciji 14 klubova.
Odmah, po oslobođenju izdvojila su se četiri tima i taj kvartet najboljih, dominirao je, u periodu, od 1946/47. pa sve do raspada države, nesrećnih 90-ih.
Formirana je VELIKA ČETVORKA: Partizan, Crvena zvezda, Dinamo, Hajduk.
Bili su, u tom periodu, odskoro pune četiri i po decenije Beograđani, Zagrepčani i Splićani toliko dominantni, da se pred početak svakog prvenstva postavljalo samo jedno pitanje: KO ĆE MEĐU NJIMA BITI NAJUSPEŠNIJI?
U tom, prvom nadmetanju Prvoligaša, između ostalih, nastupili su, kao gost PONCIJANA, iz Trsta, zatim NAFTA /Donja Lendav/, KVARNER/Rijeka/, BUDUĆNOST/Titograd/, LOKOMOTIVA/Zagreb/, Beogradski METALAC/kasnije BSK/, pa POBEDA/Prilep/, ŽELJEZNIČAR/Sarajevo/ i 14 OKTOBAR/Niš/.
Partizan je osvojio 91 odsto mogućih bodova,od 26 utakmica – 23 je dobio, jednom je igrao nerešeno, doživeo je dva poraza.
Taj tim prvog posleratnog prvaka nastupao je, uglavnom, u sastavu: GLEZER/Šoštarić/ – BROZOVIĆ, ČOLIČ – ČAJKOVSKI, JOVANOVIĆ, ATANACKOVIĆ/Palfi/ – RUPNIK, MIHAJLOVIĆ, BOBEK, RADUNOVIĆ, SIMONOVSKI.

BOBEKOV REKORD
Partizan je i u to vreme gajio ofanzivni stil, a tim je mogao bez teškoća, zahvaljujući vrsnim strelcima, u svojim redovima.
Najefikasniji, po pravilu, bio je STJEPAN BOBEK. On je često i sam, solo prodorima stvarao šanse i realizovao ih, a, opet, uspešno su mu asistirali Čajkovski, Boba Mihajlović, Simonovski. Tako je u tom šampionatu za 46/47 mreže rivala Beogradski klub pogodio 77 puta, na 26 mečeva, što je, u proseku, po skoro tri pogotka. Zaključićete i sami i za današnje prilike, to je često nedostižno!
A na utakmici 14. OKTOBAR – PARTIZAN, u Nišu Stjepan Bobek ostvario je učinak, koji niko, nikada, nije dostigao!
Partizan je pobedio sa 10:1, a BOBEK JE POSTIGAO 9 GOLOVA
I kad već pominjemo tog velemajstora fudbala i ovaj podvig, u Nišu – samo napomenimo BOBEK je i najefikaniji reprezentativac, u istoriji našeg fudbala,
U dresu sa nacionalnim grbom 58 puta upisao se u listu strelaca.

SAMO ČETIRI TITULE DRUGIMA
„VELIKA ČETVORKA“ dozvolila je „luksuz“, da samo 4 puta na kraju šampionata, bude neko prvi, umesto njih.
VOJVODINA je dva puta osvojila prvenstvo, Sarajevo i Željezničar po jednom. I to je sve.
Kada se to zbilo – beleženo je, kao prvorazredna fudbalska senzacija i, praktično, malo ko je mogao da objasni – KAKO SE TO, UOPŠTE DOGODILO?
Inače, imali smo, svojevremeno, jednu od najkvalitetnijih Liga, u Evropi.
Pored Partizana, Dinama, Zvezde i Hajduka, i te kako moćne sastave izvodili su na teren: SLOBODA/Tuzla/, RADNIČKI/Niš/, VARDAR, ČELIK/Zenica/, Kragujevački RADNIČKI, NAPREDAK/Kruševac/, OLIMPIJA iz Ljubljane, RIJEKA, VELEŽ, BSK, Beogradski RADNIČKI itd.
Te ekipe su, često, dobijale susrete i protiv članova takozvane VELIKE ČETVORKE, pa su se, upravo, zavisno, od ishoda duela sa tim klubovima, iz drugog plana i odlučivale bitke oko osvajanja titule.
Jednostavno, sticao se utisak – bez obzira na renome i sastave najjačih – svako je mogao da savlada svakoga. A to je, upravo davalo i posebnu draž nacionalnim šampionatima Jugoslavije.
Sada je situacija, u korenu izmenjena!
Sve se svelo NA DVA SLOVA: Zvezdu i Partizan.
Smenjuju se, tako, u osvajanju titula dva naša najpopularnija i najkvalitetnija kluba i svi ostali, bez obzira na ambicije i želje ostaju u zapećku!
Pojavljuju se, na najvećoj domaćoj sceni timovi, čije su mogućnosti više nego skromne. Sastaju se sa VELIKANIMA – Zvezdom i Partizanom, a nekada su čekali godinama, da im,eventualno, dođu u goste i drugi sastavi ovih klubova.
A i to se retko događalo.
„Nemamo ni asove evropskog i svetskog formata. Ova konstatacija odnosi se na domaću fudbalsku scenu. Onakva, kao nekada, pa kad prime loptu, stiče se utisak, kao da ih sreća ozari. Radosni su, nasmejani, pa se to prenosi i na gledaoce. Oni fudbal pretvaraju u opšte ljudsko zadovoljstvo. Zbog toga su im svi klicali…“
Talenti, koji bi, eventualno, mogli da se iskažu, kada stasaju, čim se ukaže prilika napuštaju zemlju. Odlaze tamo gde se više plaća.
Taj nepresušni izvor fudbalskih dragulja usahnuo je na ovim prostorima. Stoga nam je i najpopularniji sport tu – gde je.
Zaboravili smo, kada je, poslednji put, u Evrokupovima, zabeležen neki, iole, zapaženiji rezultat.
Mi smo, trenutno, na najnižoj kontinentalnoj fudbalskoj lestvici!
A bili smo, u samom vrhu…

Један коментар

  1. ČEDOMIR KNEŽEVIĆ

    Promaši ga Marko debelo.Sarajevo je bilo prvak SFRJ dva puta prvi put 1967 a drugi 1985.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *