Зоран Ћирјаковић

СУОЧАВАЊЕ СА САДАШЊОШЋУ

Поред јулијанског и грегоријанског, Србија је добила и константиновићевски календар. Он каже да данас живимо у деведес’ тридесетдругој години једне зацрњене прошлости. Она креће од стварних и фалсификованих несрпских лешева и шлајфује у нашем суочавању …

Више

И ПОСЛЕ „ДРУГЕ СРБИЈЕ“ – ДВЕ СРБИЈЕ

Као да нам историја командује „На парове разбројс!“, Србија воли да се постројава у две колоне – грађанисти и националисти, поносни Срби и случајни Срби, вучићевци и антивучићевци… Чак и када смо расути, многима се …

Више

РУСИЈА НА ИСТОКУ, А ИСТОК У СРБИЈИ

У корену свих облика српског самопорицања налази се одбијање наших елита да уваже разлоге зашто овде, налик руском евроазијству, треба размишљати о српском другоевропејству Србија збуњује. Чини ми се више нас који у њој живимо …

Више

СРПСТВО И ДЕМОКРАТИЈА

Зашто реално постојећа, западнолика демократија овде никада није имала велике шансе и зашто смо дошли у ситуацију да данас важи – није српски бити демократа Једна од скупљих илузија наших суверениста и класичних, националних либерала …

Више

ГЕНОЦИДА, ДАЈТЕ МИ ГЕНОЦИДА

Колонијални импулс Запада трансформисао се у ништа мање крвожедни спасилачки жар и „Хитлерови добровољни џелати“ су мутирали у НАТО-ове добровољне жртве Некада су се ратови добијали туђим лешевима. Убијањем. Као и Алија Изетбеговић, Хашим Тачи …

Више

Сигурна кућа за аутошовинисте

Свако ко се усуди да каже ко су српски аутошовинисти може да очекује да ће бити оклеветан као фашиста У ери друштвених мрежа уочено је чудно правило: што дуже траје нека расправа, већа је вероватноћа …

Више

УМЕТНИЦА МОЖЕ БИТИ СРПКИЊA

Много значајнија од петог места у Торину је чињеница да је Констракта успела да, макар накратко, помири две Србије Једну од провалија које деле Србију су у годинама после „Петог октобра“ оличавали Егзит и Гуча. …

Више

ФИЛОЗОФИЈА АУТОШОВИНИЗМА И ПИЦА ЕФЕКАТ

АНАЛИЗА ЈЕДНОГ ПРЕВОДА Какав значај треба да има превод на енглески језик „светог списа“ српских аутошовиниста, Константиновићеве Философије паланке, и коме је тај превод првенствено намењен? ндија, земља коју смо склони да посматрамо као традиционалну …

Више

До неоколонијалног извора, два ауто-пута

У свести наше маргинализоване и понижене, иако већинске, патриотске јавности, Љубица Гојгић и Снежана Чонградин представљају супротности. Прва је једна од најталентованијих новинарки у Србији. Тешко је рећи да ли је боља као извештач или …

Више

СИЛОВАЊЕ У ВРЕМЕ КУЛТУРНОГ РАТА

Феминистичке лажи против женских истина Наша сумњичавост има бројне разлоге. Културално смо јој склони, чак и у случајевима када је за њу тешко наћи рационалне разлоге. На пример, када је реч о десетинама малолетних полазница …

Више

ОБДУКЦИЈА АУТОКОЛОНИЈАЛНОГ СПОМЕНАРА

Успон и пад демократије после Петог октобра Своје тумачење, укључујући и „оцену демократије после Петог октобра“, понудио је недавно професор Небојша Владисављевић. Угледни политиколог је академску пресуду сместио у наслову подебелог дела – у коме …

Више

Две Србије после Милошевића – културни рат и антисрпско становиште

НЕКО ЈЕ РЕКАО АУТОКОЛОНИЈАЛИЗАМ (3) Имамо ли право на оптимизам или зашто се величина победе случајносрпских снага у културном рату у Србији не огледа у вишедеценијском деловању Ђерђа Сороша већ у недавном гесту Ноама Чомског …

Више

РЕСАВСКА ШКОЛА ТРАНЗИЦИЈЕ

НЕКО ЈЕ РЕКАО АУТОКОЛОНИЈАЛИЗАМ (2) Имамо ли право на оптимизам или зашто се величина победе случајносрпских снага у културном рату у Србији не огледа у вишедеценијском деловању Ђерђа Сороша већ у недавном гесту Ноама Чомског …

Више

НЕКО ЈЕ РЕКАО АУТОКОЛОНИЈАЛИЗАМ

Пише ЗОРАН ЋИРЈАКОВИЋ Имамо ли право на оптимизам или зашто се величина победе случајносрпских снага у културном рату у Србији не огледа у вишедеценијском деловању Ђерђа Сороша већ у недавном гесту Ноама Чомског Ивана Вејводу …

Више