Nedavno objavljena knjiga Vladimira Dimitrijevića pomaže da razumemo koliko su sve naše elite sklone samoporicanju i odvojene od temeljnih odrednica srpske stvarnosti. Koliko su pre titoizma, čak i na antikomunističkoj desnici, bile nespremne da uvaže …

U reakciji na tekst „Filozofija autošovinizma i pica efekat“ („Pečat“, broj 713), Branislav Jakovljević, jedan od potpisnika „prevoda“ knjige „Filosofija palanke“ na engleski jezik, upućuje nas, iako mu to nije bila namera, na jedan često …

Čedomir Antić nam je u prvoj knjizi studije o istoriji republikanskih ideja u Srbiji ponudio tumačenje jednog paradoksa moderne srpske politike – fenomena monarhijskog republikanizma Retko promišljamo ono što nam deluje očito, što sadrži sve …

Pored julijanskog i gregorijanskog, Srbija je dobila i konstantinovićevski kalendar. On kaže da danas živimo u devedes’ tridesetdrugoj godini jedne zacrnjene prošlosti. Ona kreće od stvarnih i falsifikovanih nesrpskih leševa i šlajfuje u našem suočavanju …

Kao da nam istorija komanduje „Na parove razbrojs!“, Srbija voli da se postrojava u dve kolone – građanisti i nacionalisti, ponosni Srbi i slučajni Srbi, vučićevci i antivučićevci… Čak i kada smo rasuti, mnogima se …

U korenu svih oblika srpskog samoporicanja nalazi se odbijanje naših elita da uvaže razloge zašto ovde, nalik ruskom evroazijstvu, treba razmišljati o srpskom drugoevropejstvu Srbija zbunjuje. Čini mi se više nas koji u njoj živimo …

Zašto realno postojeća, zapadnolika demokratija ovde nikada nije imala velike šanse i zašto smo došli u situaciju da danas važi – nije srpski biti demokrata Jedna od skupljih iluzija naših suverenista i klasičnih, nacionalnih liberala …

Kolonijalni impuls Zapada transformisao se u ništa manje krvožedni spasilački žar i „Hitlerovi dobrovoljni dželati“ su mutirali u NATO-ove dobrovoljne žrtve Nekada su se ratovi dobijali tuđim leševima. Ubijanjem. Kao i Alija Izetbegović, Hašim Tači …

Svako ko se usudi da kaže ko su srpski autošovinisti može da očekuje da će biti oklevetan kao fašista U eri društvenih mreža uočeno je čudno pravilo: što duže traje neka rasprava, veća je verovatnoća …

Mnogo značajnija od petog mesta u Torinu je činjenica da je Konstrakta uspela da, makar nakratko, pomiri dve Srbije Jednu od provalija koje dele Srbiju su u godinama posle „Petog oktobra“ oličavali Egzit i Guča. …

ANALIZA JEDNOG PREVODA Kakav značaj treba da ima prevod na engleski jezik „svetog spisa“ srpskih autošovinista, Konstantinovićeve Filosofije palanke, i kome je taj prevod prvenstveno namenjen? ndija, zemlja koju smo skloni da posmatramo kao tradicionalnu …

U svesti naše marginalizovane i ponižene, iako većinske, patriotske javnosti, Ljubica Gojgić i Snežana Čongradin predstavljaju suprotnosti. Prva je jedna od najtalentovanijih novinarki u Srbiji. Teško je reći da li je bolja kao izveštač ili …

Feminističke laži protiv ženskih istina Naša sumnjičavost ima brojne razloge. Kulturalno smo joj skloni, čak i u slučajevima kada je za nju teško naći racionalne razloge. Na primer, kada je reč o desetinama maloletnih polaznica …

Uspon i pad demokratije posle Petog oktobra Svoje tumačenje, uključujući i „ocenu demokratije posle Petog oktobra“, ponudio je nedavno profesor Nebojša Vladisavljević. Ugledni politikolog je akademsku presudu smestio u naslovu podebelog dela – u kome …

NEKO JE REKAO AUTOKOLONIJALIZAM (3) Imamo li pravo na optimizam ili zašto se veličina pobede slučajnosrpskih snaga u kulturnom ratu u Srbiji ne ogleda u višedecenijskom delovanju Đerđa Soroša već u nedavnom gestu Noama Čomskog …

NEKO JE REKAO AUTOKOLONIJALIZAM (2) Imamo li pravo na optimizam ili zašto se veličina pobede slučajnosrpskih snaga u kulturnom ratu u Srbiji ne ogleda u višedecenijskom delovanju Đerđa Soroša već u nedavnom gestu Noama Čomskog …

Piše ZORAN ĆIRJAKOVIĆ Imamo li pravo na optimizam ili zašto se veličina pobede slučajnosrpskih snaga u kulturnom ratu u Srbiji ne ogleda u višedecenijskom delovanju Đerđa Soroša već u nedavnom gestu Noama Čomskog Ivana Vejvodu …