УМЕТНИЦА МОЖЕ БИТИ СРПКИЊA

Много значајнија од петог места у Торину је чињеница да је Констракта успела да, макар накратко, помири две Србије

Једну од провалија које деле Србију су у годинама после „Петог октобра“ оличавали Егзит и Гуча. С једне, Егзит стране, сврстали су се фундаменталисти урбаности и културности, западнољубива мањина која и даље води у културном рату, дугачкој борби око скупа норми и вредности помоћу којих ће заједница бити уређена. Оличава је костимирани, родно пробуђени подмладак српског либерализма, који је израстао у најнетолерантнији сегмент нашег друштва. Ови елитисти се углавном сраме српске заставе, а у православни крст су склони да учитају светосавског „ђавола“. Ако нису аполитични, изданак су покојне Друге Србије и не мире се ни са Србијом каква јесте ни са оним каква може да буде. Кренули су пре десетак година да се осипају и утапају у посттранзициону свакодневицу, али политички успеси Александра Вучића су им удахнули нови живот. Почели су временом да им се привиђају Слоба, калашњикови и бомбе из деведесетих, па Гучу помињу све ређе док чекају да Запад коначно прогледа, одбаци Вучића и избави их из растројености Србима и демократијом.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

 


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.