KO BRIŠE SRPSKE TRAGOVE

Srpsko pitanje u Makedoniji – spomenici prvog reda i građani drugog reda

Vest da makedonske vlasti nameravaju da izvrše probna miniranja površinskog kopa Zebrnjak na području gde se nalazi zaštićena spomen-kosturnica u kojoj počivaju zemni ostaci srpske vojske – najveći podsetnik trijumfalne pobede srpske armije u balkanskim ratovima – otvorila je niz pitanja: od toga zašto bi Skoplje povuklo potez čije bi posledice bile nesagledivo loše po susedske odnose dve zemlje do toga da li je Makedonija dobra Zapadu samo u meri u kojoj je spremna da potre svako sećanje na svoje srpsko poreklo. O ovim pitanjima za „Pečat“ govore Miroslav Tričković, Risto Nikovski i Ivan Stoilković.

Miroslav Tričković

Brisanje Zebrnjaka je brisanje Srbije

S nestankom srpskog naroda u Makedoniji nestaće i spomenici, ali isto tako – ne bude li bilo spomenika, neće biti ni srpskog naroda

Sa sigurnošću mogu da kažem da kritičnog dana neće biti nikakvih aktivnosti, odnosno da će požar koji je zapaljen informacijom o rušenju spomen-kosturnice kod Kumanova ugasiti isti oni koji su ga upalili. Naime, tog dana je Državni inspektorat za tehničku inspekciju (istog onog koji je zabranio sve aktivnosti oko spomen-kosturnice, a sada je pod rukovodstvom albanskih kadrova) zakazao merenje stepena uticaja eventualnih miniranja na okolinu. Merenje je odgovor na zahtev nevladinih organizacija koje su podigle prašinu oko aktivnosti na području gde se nalazi kompleks Zebrnjak. Svemu će, naravno, prisustvovati jedino pomenuta NVO (napominjem da se i to neće održati). Ideja cele ove priče jeste da se izazove reakcija iz Srbije kojom bi počela kampanja protiv Beograda, a čime bi se prikrili problemi s Bugarima i Albancima. Politička klasika – kaže u razgovoru za „Pečat“ Miroslav Tričković, savetnik i odbornik Demokratske partije Srba u Makedoniji u Savetu Opštine Kumanovo.

Zašto bi u trenutku kada srpsko-makedonski odnosi slove za najbolje u skorijoj političkoj istoriji, Skoplje povlačilo poteze koji imaju snagu da iz temelja naruše odnose dve zemlje?
Radi se o klasičnom pomeranju fokusa od realnih problema u makedonskom društvu koji su delom uzrokovani željom vladajućih partija SDSM (bivših komunista) i DUI (bivših terorista) da proguraju ustavne izmene pod diktatom Bugarske. Kako ovu ideju ne podržava 80 odsto građana Makedonije, vlasti su se dosetile da otvore novu temu. Naravno, koristi se stari recept prisutan ovde još od 1990-ih godina, po kome kada se suočavate s bilo kojom neprijatnom situacijom, vi otvorite problem sa Srbima ili Srbijom.
U ovom slučaju radi se o površinskom kopu koji se nalazi u neposrednoj blizini spomen-kosturnice Zebrnjak. Kop je pod koncesijom jedne od najvećih građevinskih kompanija u našem regionu „Granit“ (ima licencu za ovakva iskopavanja). Na insistiranje naše političke stranke i uz intervenciju nadležnih organa Republike Srbije pre gotovo deceniju radovi su zaustavljeni na osnovu akta državnih inspekcijskih organa koji je donesen 2004. godine. Simptomatično je da se sada preko nekih sumnjivih nevladinih organizacija koje nose prefiks „srpske“, a za koje je opštepoznato da su u sprezi s makedonskim vlastima, plasira vest pod bombastičnim naslovom „Rušenje ostataka spomen-kosturnice Zebrnjak zakazano za 7. septembar“, odnosno da kamenolom koji će srušiti Zebrnjak obnavlja rad, da je u vlasništvu Albanaca i da su eto baš oni informisani o tome i pozivaju narod (osetljiv na ovo pitanje) iz okolnih mesta na akciju spasavanja.
Šta nalaže procedura u ovakvim slučajevima?
Kada se radi o srpskim zaštićenim memorijalima, postoji jasna procedura postupanja, prema kojoj su makedonske vlasti, po svim međunarodnim i bilateralnim ugovorima, dužne da obaveste u najmanju ruku ambasadu Republike Srbije, koja bi dalje prosledila informaciju nadležnim organima Republike Srbije. Bez njihove saglasnosti teško da je moguće preduzeti bilo kakve aktivnosti a da se ne izazove neprijatna situacija između dve države. Uostalom Srbi u Makedoniji imaju svoje izabrane predstavnike koji znaju kako da se nose sa ovakvim situacijama i koji će svakako adekvatno odgovoriti.
O čemu svedoči činjenica da je u blizini vojnog memorijala Zebrnjak izgrađen kompleks s dvoglavim orlom – kakvu poruku podizanjem ove spomenice šalju Albanci?
Spomenik palim borcima tzv. UČK u selu Slupčane podignut je prošle godine na dan početka oružanog konflikta na kumanovsko-lipkovskom frontu 2001. Podignut je bez ikakve dozvole, tako da predstavlja klasičnu divlju gradnju. I pored toga otkriven je uz prisustvo vodećih ljudi iz albanske partije DUI, koji kontrolišu više od polovine makedonske Vlade i državne administracije. Spomenik je bio u funkciji demonstracije moći ove političke garniture koja sebe smatra političkim naslednicima militantne tzv. UČK. Spomenikom oni poručuju ko je zapravo gazda u Makedoniji.
S kojim se sve izazovima suočavaju Srbi u Kumanovu i okolnim mestima? Koliko je teško biti Srbin u Severnoj Makedoniji?
Biti Srbin na ovim prostorima nije ništa manje teško nego biti Makedonac. Ako među Makedoncima vlada nepodeljeno mišljenje da su građani drugog reda, možete misliti kako je Srbima. I to sve zbog činjenice da ovde u svakom segmentu društva dominira albanski faktor, iako je zastupljen s manje od 25 odsto u ukupnom broju stanovnika i to na fingiranom popisu koji su oni kontrolisali 2021. godine. Samo u političkom smislu Albanci kontrolišu polovinu makedonske vlade, a po dubini makedonskih institucija i više od toga. Rezultat takve kaubojske politike, iste koju praktikuju na Kosovu i Metohiji, i koja nesumnjivo ima podršku određenih delova političkog Zapada je da Srbi bukvalno nemaju ni simbolično učešće u državnim organima. Na istom tom kvazipopisu svedeni smo na manje od 24.000, odnosno oko 1,3 odsto ukupnog stanovništva. A ovde je političko uređenje posle Ohridskog sporazuma iz 2001. takvo, mada se i on sve manje sprovodi, da vam sva prava zavise od brojnosti i političke zastupljenosti i uticaja. Podsećanja radi mi smo svoj nacionalni praznik Savindan izdejstvovali kada je Demokratska partija Srba u Makedoniji imala značajnu političku ulogu u prethodnoj vladi. Tako je postavljen i spomenik caru Dušanu u centru Skoplja, gradu krunisanja, formirana Agencija za zaštitu manjih zajednica kojom su rukovodili Srbi. Na kulturnom planu formirano je više kulturno-umetničkih društava, jedno od njih je i „Srpski vez“ iz Kumanova, za koje su obezbeđene u to vreme i prostorije u centru grada.
Na koje sve načine se zatiru srpski tragovi i istorijske istine o srpskom identitetu Makedonije?
Nedvojbeno je da se na teritoriji Makedonije nalazi ogromno srpsko kulturno nasleđe. O tome najbolje svedoči više od 30 srednjovekovnih nemanjićkih manastira. Verujem da je u okviru nedavnog rešenja crkvenog spora između SPC i MPC rešeno i pitanje zaštite ovih naših svetinja. Ali ne zaboravimo, ako ovde nema srpskog naroda, nema ni naših spomenika i obrnuto, ako nema spomenika, nema ni srpskog naroda. Pomenuta spomen-kosturnica na Zebrnjaku pored Kumanova je simbol opstanka našeg naroda ovde. Brisanje Zebrnjaka je brisanje Srba. Zato su ga i minirali 1942. godine bugarskih fašisti, pa je ostao samo deo od 50 metara spomenika. Posle zapostavljanja od strane komunističkog režima naš narod je preko naše političke organizacije, a uz pomoć Republike Srbije, uoči obeležavanja 100. godišnjice Kumanovske bitke uspeo da preostali deo zaštiti, što je podrazumevalo sanaciju, ograđivanje i postavljanje osvetljenja, kao i angažovanje čuvarske službe. Takođe, rekonstruisan je i manastir Sv. Đorđa u Starom Nagoričanu, kao i izgradnja trga i muzeja pored njega. Simbolički to je značilo da srpski narod podiže glavu i da je njegov opstanak siguran. Nažalost, sve to je zaustavljeno 2016. dolaskom trenutne političke garniture na vlast.
Kako se bugarsko prisustvo i ekspanzionističke tendencije ove zemlje prelamaju na položaj i status Srba u Makedoniji?
Bugarskoj je cilj brisanje svih srpskih, ali i makedonskih tragova. Oni polaze od teze da je Makedonija bugarska zemlja. Ako je zemlja bugarska, onda je i narod, ako je narod, onda su i jezik, istorija, kultura. To je konstanta u njihovoj politici. Nažalost, konačno su pronašli saveznika u Makedoniji, oličenog u trenutnoj vladi, koja zarad nekakve imaginarne evropske budućnosti zemlje prihvata sve diktate i ucene. Otuda i toliko nezadovoljstvo i otpor kod Srba i Makedonaca i želja za što skorijim promenama na političkoj sceni.
Koliko su za Srbe u Makedoniji važni dobri odnosi dve zemlje, i šta matična država čini da bi se Srbi osećali slobodno i mogli da čuvaju sećanje na svoje poreklo?
Realno gledano, bez podrške države Srbije u ovakvim uslovima teško da bismo opstali u svakom smislu. Položaj Srba umnogome zavisi od snage Srbije i njenog položaja u međunarodnim odnosima. U tom kontekstu evidentan je napredak u odnosu naše matice i njenog rukovodstva prema Srbima u regionu. Činjenica da Uprava za dijasporu i Srbe u regionu poslednjih godina radi svoj posao u punom kapacitetu, kao i to da joj se odnedavno priključilo i Ministarstvo koje je zaduženo za Srbe u regionu, pokazuje da Srbija čvrsto stoji uz srpski narod u regionu, pa tako i uz nas u Makedoniji.
S druge strane, moram da istaknem da u negovanju kulture sećanja imamo ogromnu pomoć Ministarstava za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja koje je oslonac Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije pri Vladi Republike Srbije. Zahvaljujući njima čuvamo uspomenu na junake pomenute Kumanovske bitke, Bregalničke bitke, bitke na Kajmakčalanu, Valandovskog pokolja, proboja Solunskog fronta… Uz njihovu pomoć održavamo i memorijalne spomenike i kapele posvećene ovim događajima iz naše slavne prošlosti.
Koliko aktuelna vlast u Makedoniji izlazi u susret albanskim očekivanjima, a nauštrb Srba?
Posle Ohridskog sporazuma, koji je potpisan pre oko dve decenije, Makedonija je trebalo da se gradi kao multinacionalna i multikulturna zajednica. Na tom putu u poslednjih šest-sedam godina došlo je do velikog zastoja, te se izašlo van okvira tog sporazuma. Prelomni trenutak je bio kada je ova vlast formirana na osnovima čuvene Tiranske platforme, prema kojoj Makedonija prelazi u fazu dvonacionalne države u kojoj Albanci dominiraju. Država trenutno funkcioniše kao jezička federacija, koja bi ako se nešto hitno ne promeni, lako mogla preći i u teritorijalnu. U takvoj konstelaciji nema mesta ne samo za Srbe već i za ostale manje zajednice, Turke, Rome, Vlahe…
Da li Srbi imaju dovoljno prostora – kulturnog i svakog drugog, na raspolaganju?
Normativno – da. Suštinski – ne. Pogotovo od kada su Albanci preuzeli većinu poluga vlasti posle 2016. godine i kopirali metode vladanja od svojih sunarodnika sa Kosova i Metohije, jasno je kakve su nam trenutne pozicije. Nama, Demokratskoj partiji Srba u Makedoniji, najstarijoj srpskoj političkoj organizaciji na ovim prostorima, ostaje da čekamo naredne parlamentarne izbore, za koje se dugo spremamo i radimo na dovođenju naše pozicije u ravan s našim stvarnim političkim i kadrovskim potencijalima i značajem koji Srbi imaju u makedonskom društvu, gledano i s pozicije današnjice, ali i sa istorijskog aspekta. Naš ideal je vraćanje na pozicije iz 1907. godine kada je Srpski demokratski forum sa sedištem u Bitolju imao tri poslanika na Porti u Carigradu. To bi u današnjim uslovima bio značajan politički uticaj na društvena dešavanja u državi, što sa sigurnošću obezbeđuje mnogo više kulturnog i svakog drugog prostora za naš narod.

Risto Nikovski

Bugarska mustra

Kome sve ne odgovaraju dobri odnosi Beograda i Skoplja?

U makedonskoj štampi i medijima ne postoji nikakva informacija o probnim miniranjima kopa, što bi ugrozilo spomen-kosturnicu u kojoj počivaju zemni ostaci srpske vojske. Ne mogu da kažem da je to perfidno prećutano, naprotiv, mislim da ne postoje osnove za ovu tvrdnju. Mogu da vas uverim da ovde ne postoji zla namera nego, realnije, nečija privatna inicijativa. Makedonija kao država apsolutno ne menja svoju politiku prema Srbiji. Mi smo zainteresovani za najbolje moguće odnose koji su na visokom nivou – kaže Risto Nikovski, makedonski diplomata i bivši ambasador te države u Rusiji, Albaniji i Velikoj Britaniji.
Ukoliko tvrdnje nisu tačne, šta se nameće kao zaključak, zašto bi neko plasirao ovako ozbiljnu temu bez pokrića?
Nema dileme da takve snage postoje i da hoće da pokvare naše odnose. Između ostalog ne smemo zaboraviti da imamo susede koji razmišljaju na taj način i kojima smetaju dobri odnosi Skoplja i Beograda. U prvom planu to su Bugari, odmah iza Albanci. Moramo biti krajnje pažljivi kada su ovakve priče u pitanju i bez ozbiljne, temeljene provere informacija, ništa ne bi smelo olako puštati u javni prostor.
Koliko je Bugarska uspešna u svom ekspanzionizmu i koje mehanizme koristi?
Makedonija je vek i po izložena strašnoj bugarskoj agresiji. Bugarska politika, njeni istorijski sindromi, insistiranje na tome da smo mi Bugari, da ne postoje makedonski narod, makedonski jezik i istorija stari su najmanje 150 godina, ali sada doživljavaju renesansu, finale. Bugari zaključuju da je ovo ključni trenutak da nešto učine na tom planu budući da oni kao članica EU imaju odvezane ruke da nas uslovljavaju, blokiraju, postavljaju ultimatume. Ulazak u EU je poželjan razvoj događaja, ali ovde se postavlja pitanje cene tog ulaska. Bugarska pravi neviđene korake i to na najzvaničniji, najoficijelniji način – preko svoje akademije nauka, vlade, parlamenta, putem raznih memoranduma i belih knjiga koje distribuira na tu temu.
Narod je apsolutno svestan svega i više od 80 procenata građana protivi se ulasku Bugara u makedonski ustav, što bi u normalnim okolnostima bio čisto tehnički postupak.
Koliki je manevarski prostor ostavljen Makedoniji da se suprotstavi ovakvim pritiscima?
Makedonijina je u ćorsokaku, tunelu bez izlaza, za šta odgovornost dele Brisel, SAD i naši lideri koji strpljivo primaju sve udarce. U suštini sve se svodi na promenu ustava za šta ne postoji dvotrećinska većine. Manevarski prostor nije veliki jer smo dozvolili Bugarima i Albancima da divljaju. Sve to se, naravno, dešava pod okriljem SAD kojima takve konstelacije odgovaraju.
Gde je danas srpsko pitanje u Makedoniji?
Poslednji razvoj odnosa, posebno priznanje autokefalnosti MPC dovelo je do toga da možemo reći da odnosi nikada nisu bili bolji. Srpske partije u Makedoniji, naglašavam, kooperativne su i na strani makedonskog naroda.

Ivan Stoilković

Sve miriše na prevaru

Kako se srpsko pitanje u Makedoniji našlo u mreži bugarsko-albanskih interesa?

Upozorenje o navodnom planu rušenja vojnog memorijala Zebrnjak poklapa sa s pripremom veoma značajne manifestacije zakazane za 15. septembar – obeležavanje Dana zastave. Da li neko misli da je slučajan izbor trenutka kada se otvara priča o ugroženosti spomen-kosturnice u kojoj počivaju vojnici poginuli u Kumanovskoj bitki? Meni sve miriše na prevaru – kaže Ivan Stoliković, predsednik Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji.
Prevaru u čijoj režiji?
Postoji problem koji se tiče rada državne bezbednosti Makedonije. U trenutku kada se odnosi s Bugarskom zaoštravaju, neko pokušava da destabilizacije i odnose sa Srbijom. Zebrnjak je jedan od četiri spomenika pod zaštitom države i Sporazum o zaštiti spomenika koji je potpisan između Srbije i Makedonije definiše da je nemoguće da se bilo kakvi radovi na ovom području preduzimaju bez saglasnosti oba Zavoda za zaštitu spomenika – Srbije i Makedonije. Čudno je da makedonska država sa eventualnim planovima nije upoznala Srbiju, ali jeste NVO „Spona“. Reč je o organizaciji koja okuplja mlade ljude, entuzijaste koji su naseli na ovu priču. Oni nisu nazreli nameru da se u makedonsko-srpske odnose unesu tenzije kako bi se relaksirali veoma zaoštreni bugarsko-makedonski odnosi. Nešto slično je pokušano prilikom obeležavanja 110. godišnjice Bregalničke bitke. Sve podseća na onu scenu iz filma kada su Srbi Bugarima dali skupocen kamen sa Zebrnjaka.
Da li to znači da smo viđeni za žrtve manipulacije u vremenima kada se opet poklapaju albanski i bugarski interesi…?
Prisustvujemo reprizi 1941. Istorija se ponavlja, ali ponavljači nisu pokazali da su kadri da savladaju lekcije. Govorim ovo iz perspektive nekog kome je kruna života i karijere – Zebrnjak. Otuda nemam razloga da branim ničije sem srpske interese, niti da se u otvorenom sporu vezanom za priču o spomeniku svrstavam na nečiju stranu. Loše je vreme za loše poruke. Bitka za Srpstvo u Makedoniji je veoma osetljiva jer se nalazimo u zemlji koja je postala plen u mreži bugarsko-albanskih interesa. Svaka manipulacija u ovakvim okolnostima je opasna. Ako se država Srbija trudi da nam pomogne, ponavljam pitanje koje sam davno postavio – zašto bi Srbi Makedoncima bili Bugari? Naprosto nije istorijski trenutak za tako nešto.
Kakvo je raspoloženje makedonskog naroda prema Srbiji, a kakvo prema Bugarskoj?
Više od 82 odsto Makedonaca protivi se ustavnim promenama. Isti taj procenat građana u Srbiji animiraju pitanja vezana za sankcije Rusiji i rešenja kosovskog pitanja. Dakle, amandmani kojima se Bugari uvode u ustav u Makedoniji su prepoznati kao suštinsko pitanje od visokog nacionalnog značaja. Posle glasanja u Skupštini na kojem nisu prošli predloženi amandmani, procenat nezadovoljnih Makedonaca je sigurno porastao. S druge strane, naklonost Srbiji nije tendencija već trend. Biti uz Srbiju i sa Srbijom postalo je pitanje prestiža za većinu Makedonaca. Jedan od razloga je i dugogodišnja politika poništavanja makedonskog naroda i makedonske države. Okrenutost Srbiji za Makedonce je izraz borbe za opstanak. Ukoliko nastavi ovim putem, Makedonija će se uskoro suočiti s kliničkom smrću.