КО БРИШЕ СРПСКЕ ТРАГОВЕ

Српско питање у Македонији – споменици првог реда и грађани другог реда

Вест да македонске власти намеравају да изврше пробна минирања површинског копа Зебрњак на подручју где се налази заштићена спомен-костурница у којој почивају земни остаци српске војске – највећи подсетник тријумфалне победе српске армије у балканским ратовима – отворила је низ питања: од тога зашто би Скопље повукло потез чије би последице биле несагледиво лоше по суседске односе две земље до тога да ли је Македонија добра Западу само у мери у којој је спремна да потре свако сећање на своје српско порекло. О овим питањима за „Печат“ говоре Мирослав Тричковић, Ристо Никовски и Иван Стоилковић.

Мирослав Тричковић

Брисање Зебрњака је брисање Србије

С нестанком српског народа у Македонији нестаће и споменици, али исто тако – не буде ли било споменика, неће бити ни српског народа

Са сигурношћу могу да кажем да критичног дана неће бити никаквих активности, односно да ће пожар који је запаљен информацијом о рушењу спомен-костурнице код Куманова угасити исти они који су га упалили. Наиме, тог дана је Државни инспекторат за техничку инспекцију (истог оног који је забранио све активности око спомен-костурнице, а сада је под руководством албанских кадрова) заказао мерење степена утицаја евентуалних минирања на околину. Мерење је одговор на захтев невладиних организација које су подигле прашину око активности на подручју где се налази комплекс Зебрњак. Свему ће, наравно, присуствовати једино поменута НВО (напомињем да се и то неће одржати). Идеја целе ове приче јесте да се изазове реакција из Србије којом би почела кампања против Београда, а чиме би се прикрили проблеми с Бугарима и Албанцима. Политичка класика – каже у разговору за „Печат“ Мирослав Тричковић, саветник и одборник Демократске партије Срба у Македонији у Савету Општине Куманово.

Зашто би у тренутку када српско-македонски односи слове за најбоље у скоријој политичкој историји, Скопље повлачило потезе који имају снагу да из темеља наруше односе две земље?
Ради се о класичном померању фокуса од реалних проблема у македонском друштву који су делом узроковани жељом владајућих партија СДСМ (бивших комуниста) и ДУИ (бивших терориста) да прогурају уставне измене под диктатом Бугарске. Како ову идеју не подржава 80 одсто грађана Македоније, власти су се досетиле да отворе нову тему. Наравно, користи се стари рецепт присутан овде још од 1990-их година, по коме када се суочавате с било којом непријатном ситуацијом, ви отворите проблем са Србима или Србијом.
У овом случају ради се о површинском копу који се налази у непосредној близини спомен-костурнице Зебрњак. Коп је под концесијом једне од највећих грађевинских компанија у нашем региону „Гранит“ (има лиценцу за оваква ископавања). На инсистирање наше политичке странке и уз интервенцију надлежних органа Републике Србије пре готово деценију радови су заустављени на основу акта државних инспекцијских органа који је донесен 2004. године. Симптоматично је да се сада преко неких сумњивих невладиних организација које носе префикс „српске“, а за које је општепознато да су у спрези с македонским властима, пласира вест под бомбастичним насловом „Рушење остатака спомен-костурнице Зебрњак заказано за 7. септембар“, односно да каменолом који ће срушити Зебрњак обнавља рад, да је у власништву Албанаца и да су ето баш они информисани о томе и позивају народ (осетљив на ово питање) из околних места на акцију спасавања.
Шта налаже процедура у оваквим случајевима?
Када се ради о српским заштићеним меморијалима, постоји јасна процедура поступања, према којој су македонске власти, по свим међународним и билатералним уговорима, дужне да обавесте у најмању руку амбасаду Републике Србије, која би даље проследила информацију надлежним органима Републике Србије. Без њихове сагласности тешко да је могуће предузети било какве активности а да се не изазове непријатна ситуација између две државе. Уосталом Срби у Македонији имају своје изабране представнике који знају како да се носе са оваквим ситуацијама и који ће свакако адекватно одговорити.
О чему сведочи чињеница да је у близини војног меморијала Зебрњак изграђен комплекс с двоглавим орлом – какву поруку подизањем ове споменице шаљу Албанци?
Споменик палим борцима тзв. УЧК у селу Слупчане подигнут је прошле године на дан почетка оружаног конфликта на кумановско-липковском фронту 2001. Подигнут је без икакве дозволе, тако да представља класичну дивљу градњу. И поред тога откривен је уз присуство водећих људи из албанске партије ДУИ, који контролишу више од половине македонске Владе и државне администрације. Споменик је био у функцији демонстрације моћи ове политичке гарнитуре која себе сматра политичким наследницима милитантне тзв. УЧК. Спомеником они поручују ко је заправо газда у Македонији.
С којим се све изазовима суочавају Срби у Куманову и околним местима? Колико је тешко бити Србин у Северној Македонији?
Бити Србин на овим просторима није ништа мање тешко него бити Македонац. Ако међу Македонцима влада неподељено мишљење да су грађани другог реда, можете мислити како је Србима. И то све због чињенице да овде у сваком сегменту друштва доминира албански фактор, иако је заступљен с мање од 25 одсто у укупном броју становника и то на фингираном попису који су они контролисали 2021. године. Само у политичком смислу Албанци контролишу половину македонске владе, а по дубини македонских институција и више од тога. Резултат такве каубојске политике, исте коју практикују на Косову и Метохији, и која несумњиво има подршку одређених делова политичког Запада је да Срби буквално немају ни симболично учешће у државним органима. На истом том квазипопису сведени смо на мање од 24.000, односно око 1,3 одсто укупног становништва. А овде је политичко уређење после Охридског споразума из 2001. такво, мада се и он све мање спроводи, да вам сва права зависе од бројности и политичке заступљености и утицаја. Подсећања ради ми смо свој национални празник Савиндан издејствовали када је Демократска партија Срба у Македонији имала значајну политичку улогу у претходној влади. Тако је постављен и споменик цару Душану у центру Скопља, граду крунисања, формирана Агенција за заштиту мањих заједница којом су руководили Срби. На културном плану формирано је више културно-уметничких друштава, једно од њих је и „Српски вез“ из Куманова, за које су обезбеђене у то време и просторије у центру града.
На које све начине се затиру српски трагови и историјске истине о српском идентитету Македоније?
Недвојбено је да се на територији Македоније налази огромно српско културно наслеђе. О томе најбоље сведочи више од 30 средњовековних немањићких манастира. Верујем да је у оквиру недавног решења црквеног спора између СПЦ и МПЦ решено и питање заштите ових наших светиња. Али не заборавимо, ако овде нема српског народа, нема ни наших споменика и обрнуто, ако нема споменика, нема ни српског народа. Поменута спомен-костурница на Зебрњаку поред Куманова је симбол опстанка нашег народа овде. Брисање Зебрњака је брисање Срба. Зато су га и минирали 1942. године бугарских фашисти, па је остао само део од 50 метара споменика. После запостављања од стране комунистичког режима наш народ је преко наше политичке организације, а уз помоћ Републике Србије, уочи обележавања 100. годишњице Кумановске битке успео да преостали део заштити, што је подразумевало санацију, ограђивање и постављање осветљења, као и ангажовање чуварске службе. Такође, реконструисан је и манастир Св. Ђорђа у Старом Нагоричану, као и изградња трга и музеја поред њега. Симболички то је значило да српски народ подиже главу и да је његов опстанак сигуран. Нажалост, све то је заустављено 2016. доласком тренутне политичке гарнитуре на власт.
Како се бугарско присуство и експанзионистичке тенденције ове земље преламају на положај и статус Срба у Македонији?
Бугарској је циљ брисање свих српских, али и македонских трагова. Они полазе од тезе да је Македонија бугарска земља. Ако је земља бугарска, онда је и народ, ако је народ, онда су и језик, историја, култура. То је константа у њиховој политици. Нажалост, коначно су пронашли савезника у Македонији, оличеног у тренутној влади, која зарад некакве имагинарне европске будућности земље прихвата све диктате и уцене. Отуда и толико незадовољство и отпор код Срба и Македонаца и жеља за што скоријим променама на политичкој сцени.
Колико су за Србе у Македонији важни добри односи две земље, и шта матична држава чини да би се Срби осећали слободно и могли да чувају сећање на своје порекло?
Реално гледано, без подршке државе Србије у оваквим условима тешко да бисмо опстали у сваком смислу. Положај Срба умногоме зависи од снаге Србије и њеног положаја у међународним односима. У том контексту евидентан је напредак у односу наше матице и њеног руководства према Србима у региону. Чињеница да Управа за дијаспору и Србе у региону последњих година ради свој посао у пуном капацитету, као и то да јој се однедавно прикључило и Министарство које је задужено за Србе у региону, показује да Србија чврсто стоји уз српски народ у региону, па тако и уз нас у Македонији.
С друге стране, морам да истакнем да у неговању културе сећања имамо огромну помоћ Министарстава за рад, запошљавање, социјална и борачка питања које је ослонац Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије при Влади Републике Србије. Захваљујући њима чувамо успомену на јунаке поменуте Кумановске битке, Брегалничке битке, битке на Кајмакчалану, Валандовског покоља, пробоја Солунског фронта… Уз њихову помоћ одржавамо и меморијалне споменике и капеле посвећене овим догађајима из наше славне прошлости.
Колико актуелна власт у Македонији излази у сусрет албанским очекивањима, а науштрб Срба?
После Охридског споразума, који је потписан пре око две деценије, Македонија је требало да се гради као мултинационална и мултикултурна заједница. На том путу у последњих шест-седам година дошло је до великог застоја, те се изашло ван оквира тог споразума. Преломни тренутак је био када је ова власт формирана на основима чувене Тиранске платформе, према којој Македонија прелази у фазу двонационалне државе у којој Албанци доминирају. Држава тренутно функционише као језичка федерација, која би ако се нешто хитно не промени, лако могла прећи и у територијалну. У таквој констелацији нема места не само за Србе већ и за остале мање заједнице, Турке, Роме, Влахе…
Да ли Срби имају довољно простора – културног и сваког другог, на располагању?
Нормативно – да. Суштински – не. Поготово од када су Албанци преузели већину полуга власти после 2016. године и копирали методе владања од својих сународника са Косова и Метохије, јасно је какве су нам тренутне позиције. Нама, Демократској партији Срба у Македонији, најстаријој српској политичкој организацији на овим просторима, остаје да чекамо наредне парламентарне изборе, за које се дуго спремамо и радимо на довођењу наше позиције у раван с нашим стварним политичким и кадровским потенцијалима и значајем који Срби имају у македонском друштву, гледано и с позиције данашњице, али и са историјског аспекта. Наш идеал је враћање на позиције из 1907. године када је Српски демократски форум са седиштем у Битољу имао три посланика на Порти у Цариграду. То би у данашњим условима био значајан политички утицај на друштвена дешавања у држави, што са сигурношћу обезбеђује много више културног и сваког другог простора за наш народ.

Ристо Никовски

Бугарска мустра

Коме све не одговарају добри односи Београда и Скопља?

У македонској штампи и медијима не постоји никаква информација о пробним минирањима копа, што би угрозило спомен-костурницу у којој почивају земни остаци српске војске. Не могу да кажем да је то перфидно прећутано, напротив, мислим да не постоје основе за ову тврдњу. Могу да вас уверим да овде не постоји зла намера него, реалније, нечија приватна иницијатива. Македонија као држава апсолутно не мења своју политику према Србији. Ми смо заинтересовани за најбоље могуће односе који су на високом нивоу – каже Ристо Никовски, македонски дипломата и бивши амбасадор те државе у Русији, Албанији и Великој Британији.
Уколико тврдње нису тачне, шта се намеће као закључак, зашто би неко пласирао овако озбиљну тему без покрића?
Нема дилеме да такве снаге постоје и да хоће да покваре наше односе. Између осталог не смемо заборавити да имамо суседе који размишљају на тај начин и којима сметају добри односи Скопља и Београда. У првом плану то су Бугари, одмах иза Албанци. Морамо бити крајње пажљиви када су овакве приче у питању и без озбиљне, темељене провере информација, ништа не би смело олако пуштати у јавни простор.
Колико је Бугарска успешна у свом експанзионизму и које механизме користи?
Македонија је век и по изложена страшној бугарској агресији. Бугарска политика, њени историјски синдроми, инсистирање на томе да смо ми Бугари, да не постоје македонски народ, македонски језик и историја стари су најмање 150 година, али сада доживљавају ренесансу, финале. Бугари закључују да је ово кључни тренутак да нешто учине на том плану будући да они као чланица ЕУ имају одвезане руке да нас условљавају, блокирају, постављају ултиматуме. Улазак у ЕУ је пожељан развој догађаја, али овде се поставља питање цене тог уласка. Бугарска прави невиђене кораке и то на најзваничнији, најофицијелнији начин – преко своје академије наука, владе, парламента, путем разних меморандума и белих књига које дистрибуира на ту тему.
Народ је апсолутно свестан свега и више од 80 процената грађана противи се уласку Бугара у македонски устав, што би у нормалним околностима био чисто технички поступак.
Колики је маневарски простор остављен Македонији да се супротстави оваквим притисцима?
Македонијина је у ћорсокаку, тунелу без излаза, за шта одговорност деле Брисел, САД и наши лидери који стрпљиво примају све ударце. У суштини све се своди на промену устава за шта не постоји двотрећинска већине. Маневарски простор није велики јер смо дозволили Бугарима и Албанцима да дивљају. Све то се, наравно, дешава под окриљем САД којима такве констелације одговарају.
Где је данас српско питање у Македонији?
Последњи развој односа, посебно признање аутокефалности МПЦ довело је до тога да можемо рећи да односи никада нису били бољи. Српске партије у Македонији, наглашавам, кооперативне су и на страни македонског народа.

Иван Стоилковић

Све мирише на превару

Како се српско питање у Македонији нашло у мрежи бугарско-албанских интереса?

Упозорење о наводном плану рушења војног меморијала Зебрњак поклапа са с припремом веома значајне манифестације заказане за 15. септембар – обележавање Дана заставе. Да ли неко мисли да је случајан избор тренутка када се отвара прича о угрожености спомен-костурнице у којој почивају војници погинули у Кумановској битки? Мени све мирише на превару – каже Иван Столиковић, председник Демократске партије Срба у Северној Македонији.
Превару у чијој режији?
Постоји проблем који се тиче рада државне безбедности Македоније. У тренутку када се односи с Бугарском заоштравају, неко покушава да дестабилизације и односе са Србијом. Зебрњак је један од четири споменика под заштитом државе и Споразум о заштити споменика који је потписан између Србије и Македоније дефинише да је немогуће да се било какви радови на овом подручју предузимају без сагласности оба Завода за заштиту споменика – Србије и Македоније. Чудно је да македонска држава са евентуалним плановима није упознала Србију, али јесте НВО „Спона“. Реч је о организацији која окупља младе људе, ентузијасте који су насели на ову причу. Они нису назрели намеру да се у македонско-српске односе унесу тензије како би се релаксирали веома заоштрени бугарско-македонски односи. Нешто слично је покушано приликом обележавања 110. годишњице Брегалничке битке. Све подсећа на ону сцену из филма када су Срби Бугарима дали скупоцен камен са Зебрњака.
Да ли то значи да смо виђени за жртве манипулације у временима када се опет поклапају албански и бугарски интереси…?
Присуствујемо репризи 1941. Историја се понавља, али понављачи нису показали да су кадри да савладају лекције. Говорим ово из перспективе неког коме је круна живота и каријере – Зебрњак. Отуда немам разлога да браним ничије сем српске интересе, нити да се у отвореном спору везаном за причу о споменику сврставам на нечију страну. Лоше је време за лоше поруке. Битка за Српство у Македонији је веома осетљива јер се налазимо у земљи која је постала плен у мрежи бугарско-албанских интереса. Свака манипулација у оваквим околностима је опасна. Ако се држава Србија труди да нам помогне, понављам питање које сам давно поставио – зашто би Срби Македонцима били Бугари? Напросто није историјски тренутак за тако нешто.
Какво је расположење македонског народа према Србији, а какво према Бугарској?
Више од 82 одсто Македонаца противи се уставним променама. Исти тај проценат грађана у Србији анимирају питања везана за санкције Русији и решења косовског питања. Дакле, амандмани којима се Бугари уводе у устав у Македонији су препознати као суштинско питање од високог националног значаја. После гласања у Скупштини на којем нису прошли предложени амандмани, проценат незадовољних Македонаца је сигурно порастао. С друге стране, наклоност Србији није тенденција већ тренд. Бити уз Србију и са Србијом постало је питање престижа за већину Македонаца. Један од разлога је и дугогодишња политика поништавања македонског народа и македонске државе. Окренутост Србији за Македонце је израз борбе за опстанак. Уколико настави овим путем, Македонија ће се ускоро суочити с клиничком смрћу.