Империја и њени поданици

Би-Би-Си нас обавештава ових дана да председник Украјине Владимир Зеленски „доминира“ скупом Г7 у Јапану. Британски министар „одбране“ Бен Волас нас упозорава да Русија, Кина и афрички „екстремисти“ представљају озбиљну опасност која би до краја деценије могла да доведе до великог ратног сукоба. Бивша премијерка Лиз Трас из Тајвана позива на формирање економског НАТО-а усмереног против Кине. У Британији штрајкови, избеглице, инфлација, расна и полна конфузија…

Почнимо од свеже пропаганде. Зеленски „доминира“ скупом, јавља нам Теса Вонг из Хирошиме, где се одржава састанак групе Г7. Ту су Американац Џо Бајден (или његов холограм), главна намесница Европске уније Урсула фон дер Лајен, Канађанин Трудо, Француз Макрон, Јапанац Кишида, Британац Сунак, Немац Шолц и Италијанка Мелони. И заиста, председник Украјине у зеленој мајици са атрактивним симболима на рукаву и грудима изгледа битно другачије од осталих. Но уредница Биба не ставља реч набијену значењем као што је „доминира“ у наслов чланка из модних разлога. Биће да је из стратешких. Као да жели да нам поручи да се у том правцу све креће. По плану. И све је под контролом. Ништа да се не бринемо. Како пролази Украјина, тако ће и сви други. Одлично. Једва чекамо. Американци најављују обуку украјинских пилота и испоруку борбених авиона Ф-16. Неколико сати касније Зеленски се појављује у Јапану. Стиже право из Саудијске Арабије француским авионом и одмах „доминира“ сценом. Таленат, нема шта.

ХИРОШИМА И БАХМУТ – МОЋНИ СИМБОЛИ Можда је ваш дописник превише цинично расположен ових мајских дана, али му се контуре и симболика овог скупа чине језивим. Хирошима – то је јапански град на који су Американци августа 1945. године бацили атомску бомбу и убили преко сто хиљада цивила. У скорије време је иста та западна идеологија организовала преврат у Кијеву који је од 2014. однео петнаестак хиљада живота у Донбасу а у последњих годину и нешто дана у читавој Украјини и више стотина хиљада. Хирошима тада, а градић Бахмут ових дана. Оставимо речи по страни. Хирошима и Бахмут су моћни симболи који речитије говоре од било које просто проширене или сложене реченице. Од учесника скупа Г7, Немачка и њени савезници су одговорни за смрт 27 милиона грађана Совјетског Савеза а Јапанци за смрт око 30 милиона Кинеза. Од тада су Американци и њихови епигони започели на десетине ратова широм света и узроковали смрт милиона људи. И сад то друштванце кује нове планове? Причају о економији увијеној у претње, тенкове и ракете. Занимљиво.
Та се екипа, дакле, окупила тамо у Јапану да кроји, шије, пара, сече, калеми и руби нашу будућност. Нашу, свакако, јер су им сви планови глобални. У исто то време, овде у Британији, министар такозване одбране Бен Волас најављује да ће до краја деценије вероватно избити рат између НАТО-а и Русије, Кине и афричких „екстремиста“. Колико су ти екстремисти баш екстремисти је једна ствар, сасвим је друга и јасна чињеница, међутим, да је Волас овим широким потезом киста обележио чак три континента: Европу, Азију и Африку. А кад он каже Африка, не мисли на арапске земље, то је већ запаљено и гори. Не, он мисли на Африку јужно од Сахаре. Ваљда тамо где кинеске фирме граде пруге, бране и путеве. Биће ту и неких екстремиста, увек се нађу кад затреба. Последње три године су се мало примирили, уплашили се ваљда од короне па је слабо било терористичких напада по градовима на западу, но сад би могли опет да крену на посао.

ТАЈВАН ДОБАР – КИНА ЗЛА Да сасвим употпуни ову невеселу слику потрудила се и сада већ неизбежна Лиз Трас, бивша премијерка која се упутила на Тајван. Тамо је одржала говор у ком је споменула да је Тајван у првим редовима глобалне борбе за слободу и да му прети ауторитативни кинески режим. Обратимо пажњу на иконографију и пропагандну вредност пажљиво одабраних речи: слобода, ауторитативни и режим. Тајван – добар. Кина – зла. То је све што просечни конзумент западних медија треба да зна. Више од тога није добро ни за живце ни за миран сан. А све чешће није добро ни за каријеру.
„Сасвим је јасно да председник Си намерава да освоји Тајван“, изјавила је. „Не знамо када и како би то могло да се деси, али сам сигурна да су председник Си и Комунистичка партија Кине спремни да употребе и силу ако то буде потребно“, наставила је да би закључила како „сви ми који верујемо у слободу и демократију морамо да се постарамо да Тајван буде заштићен и да кинеска влада схвати да би војни напад на Тајван имао озбиљне последице“. Кад смо већ код те чувене „демократије“, не можемо да не приметимо да Урсула фон дер Лајен, представница ЕУ на овом самиту, није демократски изабрана ни од кога, никада ни на једну функцију. Није ни Риши Сунак, њега је потурила Конзервативна партија. Џо холограм Бајден је већ изабран како је изабран. Све сасвим узорно и демократски.
Истовремено, са оне стране Атлантика, Министарство одбране Сједињених Америчких Држава је тражило од Конгреса да одобри трансфер подморница на атомски погон у Аустралију. То је, наравно, у оквиру АУКУС „одбрамбеног“ споразума, који су потписале Аустралија (АУ), Британија (УК) и Сједињене Државе (УС). Да подсетимо да је почетни договор предвиђао премештај америчких подморница тек 2027. године. Чему журба? Но, како видимо, фигуре се на светској шаховској табли распоређују убрзаним темпом а иза многих потеза се назире рука или бар иницијатива Гордог Албиона. Британија штити своје интересе, рекли би Риши Сунак, Борис Џонсон и Лиз Трас и сви други који се успну уз лествице власти. Али чији су то интереси? Наивни би помислили да су то интереси бирачког тела, пореских платиша, грађана… да видимо мало чиме се то баве британски грађани.

КАКО СУ БРИТАНЦИ ПОСТАЛИ „ЉУДИ КОЈИ ЈЕДУ КРОМПИР“ У марту ове године инфлација је скочила на око десет посто. После је пала на пет, кажу, а Енглеска банка је у циљу смањивања инфлације повећавала каматне стопе дванаест месеци узастопно све до 4,5 одсто. Ко с тим новим каматним стопама успе да отплати кредит за кућу – свака му част. Грађани, наравно, не маре превише за макростатистику већ за трошкове живота. Та прича иде овако. Цена гаса је скочила 130 (година на годину) а струје 67 посто. Трошкови становања су порасли 26 посто, хране и пића 19, ресторана 11, намештаја и кућних апарата 8, одеће и обуће те здравствених услуга 7 посто. Када стигнете до продавнице – пешке јер је бензин поскупео 30 посто – установите да су цене порасле овим темпом: уље 49 посто, шећер 42, млеко 38, квасац и прашак за пециво и зачини 37 посто, со 33, сир 34, јаја 32 а смрзнуто поврће 30 одсто. Свињетина 30 процената, брашно и путер 23, риба и хлеб 19 а пилетина 18 посто. Кромпир је, на сву срећу, поскупео само два одсто и ту се одмах сетимо слике холандског мајстора кичице Ван Гога и његових чувених „Људи који једу кромпир“. Све друго је тим сиромашним холандским сељацима било ван домашаја. Сиротиња, глад и беда. У последњих годину дана милион Британаца је отказало претплату за интернет. Штеди се.
Инфлација је, дакле, десет посто а плате су порасле око шест посто. Гледајући ове горенаведене цене, рекло би се да је инфлација и већа, но хајде да верујемо статистикама Завода и Би-Би-Сију. Можда су људи већ почели да једу само кромпир. Да уз то кажемо и да је просечна недељна плата у Британији шестсто фунти, пре пореза. Значи, добије се на руке око 450 фунти недељно. Завод за статистику нам каже да је просечна плата расла прошле године темпом од три фунте месечно, но кад се инфлација узме у обзир, плате су се смањиле барем два посто. На основу ових података, сасвим је јасно да широки слојеви не могу бити задовољни стањем привреде и политике.
Не само да нису задовољни већ су и врло незадовољни па штрајкују. Некада су се Британци смејали Италијанима и њиховим честим променама влада и штрајковима. Ево нас сад на трећем премијеру у годину дана, на инфлацији од десет посто, паду животног стандарда и рату у Украјини који треба ваљда да се прошири на још пар континената. У последње време су повећање плата путем обуставе рада тражиле медицинске сестре, први пут у историји, затим лекари, наставно особље универзитета и школа, подземне и надземне железнице, служба за издавање пасоша, контролори летења на аеродромима…
Као да пад животног стандарда није довољан, регистрован је и значајан пораст броја умрлих – 21 посто изнад просека умрлих у последњих пет година, 2.500 недељно. Двадесет одсто је врло висок број, али владу то као да не занима. Посланик Ендру Бриџен (супруга му београдска оперска певачица Невена девојачко Павловић) покренуо је то питање у парламенту у контексту последица од корона вакцинације. За такву дрскост је избачен из Конзервативне партије и нападнут на многобројне подле начине (антисемитизам, нпр.). А ми наивни мислили да је човек баш радио посао за који је биран и послат у Лондон – да пита и тражи решења. Тако да смо стигли до тога да званично изабране демократске власти ову повећану смртност међу бирачима не само да не примећују већ и желе да забашуре. Дивни људи. Чега ли се само плаше? И још, кад их не занима повећање смртности од 20 посто, да ли их занима инфлација од 10 одсто? Њих ни једно ни друго не занима. Они у реверу носе плаво-жуте значке у знак подршке антируској политици. Украјинцима мање-више.
Истовремено свуда читамо о сумама које се немилице шаљу као помоћ украјинским војним напорима. Милијарде новца и тоне наоружања. Боримо се за демократске вредности и слободни свет. Онај из кога је Ендру Бриџен проказан и одстрањен јер се усудио да постави најлогичније и најнормалније од свих питања: да ли знамо зашто нам толико људи напрасно умире? Ако не знамо, треба да то истражимо. Страшно. Чист антисемитизам, виче Пени Мордон, која је имала иначе част да на церемонији крунисања Чарлса Трећег носи тзв. државни мач (sword of state). Прва жена у историји којој је указана та част. Није мала ствар. Но зашто се дотична госпођа, која је и лидер Доњег дома парламента и председник Приви већа, није заинтересовала да нађе одговор на добро постављено питање. Зашто људи умиру? Од чега? Како то спречити?

РАСКОРАК ИЗМЕЂУ ГЛОБАЛНИХ ПЛАНОВА ИМПЕРИЈЕ И СВАКОДНЕВИЦЕ Нето прилив имиграната у Британију је прошле године био 504 хиљаде. У земљу су стигле избеглице из Украјине (двеста хиљада) а непрестано стижу и имигранти преко канала, у гуменим чамцима – прошле године скоро педесет хиљада, од чега око пола из Албаније. Занимљиво, у тој балканској авлији Едија Раме нема рата. Од чега беже? По новом британском закону о имиграцији, нелегални мигранти ће бити пребачени у Руанду (Африка) или неку трећу безбедну земљу. У међувремену, влада нелегалне имигранте смешта по хотелима, мотелима и становима које је до јуче користила војска – рачуне подмирујемо ми, порески обвезници. Дакле, смештај, исхрана, приоритетни прегледи код лекара и недељна апанажа из џепа истих пореских обвезника који сами не могу тако лако да дођу до лекара.
Руанда данас, оно што остане од Украјине сутра. Ко зна? Идеја није уопште лоша.

Чујемо даље да једно од десеторо деце школског узраста жели да промени пол. И то се дешава у друштву где изгледа нико не уме да објасни, да да дефиницију жене. Шта је то жена? Па овако… премијер Новог Зеланда не зна. Вођа опозиције сер Кир Стармер не зна. Нико не зна. Чудо једно. Закон чак омогућава деци да се подвргну опасним хируршким захватима промене пола без консултације с родитељима. То је клизава низбрдица која води до тога да држава преузме бригу о васпитању деце. Античка Спарта, Хитлерова Немачка, Пол Потова Камбоџа… има још примера. Сакаћење деце по америчком моделу. Обесмишљавање полова које води до трансхуманизма, до симбиозе човека и вештачке интелигенције. Сада већ сасвим видљиве контуре нове идеологије у обландама Четврте индустријске револуције Клауса Шваба и Светског економског форума. Зелена агенда, климатске промене. Ако вам је инфлација сада 10 посто, сачекајте само да ступе на снагу мере које ограничавају приступ традиционалним изворима енергије. Грејаћемо се на ветар и сунце. У Енглеској? На сунце?
Раскорак између глобалних планова Империје и свакодневице је, дакле, очигледан и све већи. У Украјину се шаљу паре, оружје па чак и САС специјалне јединице. Кина се напада вербално, кују се војни савези и планови, отворено се харангира против половине човечанства. Скуп политичара који очигледно губе контакт са својим народом спрема нове сплетке против великих светских сила а успут и против сопственог становништва. Чека нас поскупљење хране и несташице свега и свачега. У Холандији и Америци се фармерима отима земља. Деци се по школама на јеловнике уместо меса стављају инсекти. Бели човек је за све крив и математика је расистичка. Зашто 2 + 2 мора да буде четири? (П.С.: не мора. Направи мост и ауто са 2 + 2 = X, седи па се вози.)
Људи су све сиромашнији и незадовољнији. На улицама Хирошиме су протести против скупа Г7. У Француској против пензионих реформи и много још чега. Протестују у Немачкој, Португалији и Холандији. У Канади и Америци. Сви имају своје јаке разлоге и све више осећају да је политички систем компромитован и нефункционалан. Богати се богате још више и настављају да преузимају полуге власти. Велике корпорације воде политику земаља а политичари се више и не претварају да треба да штите интересе гласача који су их послали у демократске установе. Реч „корупција“ може да послужи само за подсмех. Све је то већ увелико легализовано и распрострањено.
Западна империја се спрема на оружани сукоб још већих размера. Украјина је тек почетак. Да ли ће се то догодити пре свргавања долара с престола главне међународне валуте? Хоће да уведу дигиталну валуту централне банке, дигиталне идентитете. Сужава се простор људских слобода. Историја нас учи да су овакве ситуације најава цивилизацијских ломова. Питање је само хоћемо ли бити активни учесници или жртве. Магбет убија краља Данкана. Леди Магбет га охрабрује. Хамлет каже Офелији да иде у манастир. Различитих улога има колико хоћеш. Шекспир би могао и неке нове ликове да допише. И Нушић би могао. Материјала има вазда.
Британци су стрпљив народ. Фудбалски стадиони пуни, пива још има, ТВ програми шљаште бесмислом, интернет је све више под цензуром и брегзит се клима… да видимо докле ће(мо) да издрже.