IZLOG KNJIGE

Moshin Hamid
Izlaz – Zapad
Dereta

Nadija i Said upoznaju se na večernjim predavanjima u neimenovanom gradu koji se već izvesno vreme „koleba na ivici provalije“ – ratne. Najpre se druže, a potom upuštaju u tajnu ljubavnu vezu. Istovremeno, sve češće bivaju izloženi oružanim razmiricama i bombaškim napadima. Nakon što militantne skupine preuzmu vlast, ovaj par odlučuje da napusti zemlju i potraži sreću negde drugde, na Zapadu. Iako im na početku bilo kakva mogućnost bega izgleda nemoguća, uskoro počinje da se širi glasina da se diljem grada otvaraju tajanstvena vrata koja vode na sigurnija mesta, portali ka budućnosti, prolazi koji oživljavaju nadu u neki bolji, pravedniji život. Kako nasilje eskalira, Nadija i Said odlučuju da rizikuju, napuste zavičaj i svoje stare živote i prođu kroz vrata…
Veštom narativnom tehnikom, uz čest upliv magijskog realizma, Hamid efektno tematizuje najveće moralne teme savremenog sveta – pitanje ljudi koji žive u ratnim zonama, u tranzitu, pitanje izbeglica i migranata, tražilaca azila… Što smo, simbolički, svi mi. Drži nas u zapitanosti nad time da li potraga za nekim boljim svetom osigurava mir i blagostanje, ili ostavljanje jednog rata za sobom znači svesno upuštanje u drugi.
Izuzetno intiman pogled na aktuelnu temu današnjice, roman donosi nezaboravnu savremenu, a istovremeno univerzalnu priču o borbi, ljubavi i hrabrosti. Prevod sa engleskog: Vesna Stojković.

Karlos Fuentes
ADAM U RAJU
Arhipelag

Novi roman modernog klasika svetske književnosti Karlosa Fuentesa, moćna priča o ljubavi i strasti, kriminalu i korupciji, mafiji i politici.
Veliki majstor je napisao politički triler, prvi takav roman u svom opusu. Na pozornici romana promiču slike Meksika i slike Evrope, tajkuni i političari, tajne službe i organizovani kriminal.
Glavni junak Adam Gorospe, novopečeni bogataš, priča o svom društvenom usponu i o svetu u kome se odjednom našao, kao i o sprezi velikog novca, ozbiljne mafije i visoke politike, pripremajući zaplet dostojan najuzbudljivijih krimi-romana. Fuentes iznutra i sa ogromnom snagom prikazuje i nevidljive i brutalne mehanizme savremene moći. Pričajući o tome kako je, neočekivano i za samog sebe i za druge, postao bogat, ne prezajući ni od jednog sredstva, junak romana ispisuje veliku povest savremenog sveta.
Nad uzbudljivim događajima u ovom romanu, nesvakidašnjim zapletima i preokretima, kao i ukrštenim pričama o ljubavi i strasti, kriminalu i politici, u Fuentesovom romanu stoji pitanje koje se kao neki lajtmotiv provlači kroz čitav roman: Kako zaustaviti propast u koju ide čitava zemlja?

Dragan Bogetić
NESVRSTANOST KROZ ISTORIJU – OD IDEJE DO POKRETA
Zavod za udžbenike

Prva faza istorijskog razvoja nesvrstanosti odigrava se u vreme koje je nastupilo neposredno posle Drugog svetskog rata i trajalo sve do Beogradske konferencije šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja. U tom periodu nesvrstanost se najpre javila kao individualno spoljnopolitičko opredeljenje pojedinih vanblokovski orijentisanih država južne i jugoistočne Azije, Jugoslavije kao jedine evropske države i država Bliskog istoka, a kasnije, posle 1955, širila se u dubinu afričkog kontinenta. Uporedo s procesom dekolonizacije i pojavom sve većeg broja novooslobođenih zemalja, otpočeo je i proces njihovog regionalnog okupljanja i, s regionalnih osnova, zajedničkog istupanja u međunarodnim odnosima. Postepeno, težnja nesvrstanih zemalja za proširivanjem međusobne saradnje dovodila je do prvih kontakata njihovih državnika, koji nisu imali isključivo afričko-azijsko regionalno obeležje, već daleko širi, univerzalni značaj…

Radovan Samardžić
OSMAN
Laguna

Nadaren kao pripovedač, naš poznati istoričar Radovan Samardžić pisao je svoje istorijske portrete u duhu najboljih srpskih romansijera, kao uzbudljive i nadahnute „dokumentarne“ romane u kojima ćemo istoriju čitati kao fikciju, a stilske figure i bogatu leksiku kao ukras koji se skladno uklapa u temeljno istražene činjenice. Pored „Sulejmana i Rokselane“ i „Mehmeda Sokolovića“, takav je i Samardžićev Osman, tragična povest o usponu i padu prvog i poslednjeg otomanskog sultana koga su, u njegovoj 17. godini, ubile njegove dvorske sluge. Bio je široko obrazovan i pravedan vladar, donekle mladalački naivan, govorio je više jezika, ratovao protiv Persijanaca i Poljaka, pokušavao da osvoji Rim i nastojao da reformiše tursku vojsku, u čemu je surovo osujećen, svrgnut i pogubljen. Priča o ovom nesrećnom vladaru s početka 17. veka, koji je inspirisao i Ivana Gundulića da napiše istoimeni ep, istovremeno je i priča o turskim janičarima, najuticajnijem redu turske vojske, sastavljenom uglavnom od „stranaca“, poturica koji su regrutovani još kao deca iz turskih hrišćanskih provincija na Balkanu, pa školovani i obučavani u turskim vojnim školama da bi postali najmoćniji i najodaniji sultanovi ratnici. Drama njihove pobune protiv sultana, žive slike previranja i koloplet smutnji na carigradskoj pozornici u središtu su ove hronike, uzbudljive poput kakvog srednjevekovnog trilera.

Lesli Skler
PROJEKAT IKONA
Akademska knjiga

Lesli Skler se usredsređuje na načine na koje se kapitalistička globalizacija proizvodi i predstavlja širom sveta, naročito u globalizujućim gradovima. Skler prati kako ikonične zgrade našeg vremena– tržni centri, spektakularni muzeji i ogromni urbani projekti – konstituišu trijumfalni „projekat Ikona“ današnjeg globalnog kapitalizma, promovišući sve veću nejednakost i hiperkonzumerizam. Dva najznačajnija tipa ikonične arhitekture – jedinstvene ikone koje su prepoznate kao umetnička dela, a projektovali su ih ljudi poput Gerija, Fostera, Kolhasa i Hadidove, kao i uspešne, imitativne ikone koje kopiraju elemente rada arhitekata zvezda– govore o centralnom značaju hiperkonzumerizma u savremenom kapitalizmu. Pored objašnjenja načina na koji arhitektonska industrija organizuje društvenu proizvodnju i marketing ikoničnih građevina, Skler takođe pokazuje kako korporacije sve više dominiraju izgrađenom sredinom i promovišu razvoj u pravcu globalizujućih, konzumerističkih gradova. „Projekat Ikona“ je, tvrdi on, oružje u borbi za učvršćivanje kapitalističke hegemonije kao i za jačanje transnacionalne kapitalističke kontrole nad time gde živimo, šta konzumiramo i kako razmišljamo.

Evel Gasparini
SLOVENSKI MATRIJARHAT
Prometej

Kapitalno delo Evela Gasparinija ispisano na više od 800 stranica, na srpski jezik je preveo Ivan Dimitrijević. Evel Gasparini bio je italijanski slavista i etnolog. Vršio je istraživanja i vodio etnološke beleške o verovanjima, tradiciji inicijacije i o svadbenim običajima Starih Slovena. Ova građa, sakupljena i razmotrena, stopila se skoro u potpunosti u fundamentalnu knjigu Slovenski matrijarhat koja je sada prvi put dostupna našim čitaocima.
Zaključci do kojih je došao Gasparini predstavljali su ogroman doprinos napretku proučavanja etnogeneze Slovena. Ne postoji genetsko istraživanje, arheološki trag ili stari zapis koji bi nam toliko dočarao našu davninu kao što to čini ova knjiga.
Kroz multidisciplinarno sagledavanje slovenske prošlosti, Gasparini je došao do značajnih zaključaka. Ovim delom dao je veliki doprinos nauci, omogućivši nam da pomoću tragova naše materijalne, društvene i duhovne kulture zavirimo u drevne periode ljudske vrste, uključujući i paleolit, mezolit i neolit, ali i metalno doba, to neobično vreme u kom je i danas većinski evropski živalj iz nekog razloga odlučio da više ne ide napred, da bi ostao na manje-više istoj tački i u antičkoj i srednjovekovnoj epohi.
Možda ova knjiga nekome i dalje neće biti dovoljna da objasni nastanak Slovena, kulturno povezanih sa azijskim jugoistokom, a jezički sa Evropom. Možda nekome neće biti dovoljna da razreši misteriju tog „zločina u protostoriji“ koji je na prelasku iz neolita u eru bakra, iz kamenog doba u metalno, nagnao naše pretke da se uzdržavaju od kulturnih inovacija sledećih nekoliko milenijuma. Možda nekome neće biti dovoljna da do kraja razbistri šta je to primoralo najmnogoljudniju evropsku grupu naroda da u novovekovlju ipak definitivno usvoji te izume. Ali će svakome biti dovoljna da sebi konačno postavi ta pitanja.