ИЗЛОГ КЊИГЕ

Мосхин Хамид
Излаз – Запад
Дерета

Надија и Саид упознају се на вечерњим предавањима у неименованом граду који се већ извесно време „колеба на ивици провалије“ – ратне. Најпре се друже, а потом упуштају у тајну љубавну везу. Истовремено, све чешће бивају изложени оружаним размирицама и бомбашким нападима. Након што милитантне скупине преузму власт, овај пар одлучује да напусти земљу и потражи срећу негде другде, на Западу. Иако им на почетку било каква могућност бега изгледа немогућа, ускоро почиње да се шири гласина да се диљем града отварају тајанствена врата која воде на сигурнија места, портали ка будућности, пролази који оживљавају наду у неки бољи, праведнији живот. Како насиље ескалира, Надија и Саид одлучују да ризикују, напусте завичај и своје старе животе и прођу кроз врата…
Вештом наративном техником, уз чест уплив магијског реализма, Хамид ефектно тематизује највеће моралне теме савременог света – питање људи који живе у ратним зонама, у транзиту, питање избеглица и миграната, тражилаца азила… Што смо, симболички, сви ми. Држи нас у запитаности над тиме да ли потрага за неким бољим светом осигурава мир и благостање, или остављање једног рата за собом значи свесно упуштање у други.
Изузетно интиман поглед на актуелну тему данашњице, роман доноси незаборавну савремену, а истовремено универзалну причу о борби, љубави и храбрости. Превод са енглеског: Весна Стојковић.

Карлос Фуентес
АДАМ У РАЈУ
Архипелаг

Нови роман модерног класика светске књижевности Карлоса Фуентеса, моћна прича о љубави и страсти, криминалу и корупцији, мафији и политици.
Велики мајстор је написао политички трилер, први такав роман у свом опусу. На позорници романа промичу слике Мексика и слике Европе, тајкуни и политичари, тајне службе и организовани криминал.
Главни јунак Адам Гороспе, новопечени богаташ, прича о свом друштвеном успону и о свету у коме се одједном нашао, као и о спрези великог новца, озбиљне мафије и високе политике, припремајући заплет достојан најузбудљивијих крими-романа. Фуентес изнутра и са огромном снагом приказује и невидљиве и бруталне механизме савремене моћи. Причајући о томе како је, неочекивано и за самог себе и за друге, постао богат, не презајући ни од једног средства, јунак романа исписује велику повест савременог света.
Над узбудљивим догађајима у овом роману, несвакидашњим заплетима и преокретима, као и укрштеним причама о љубави и страсти, криминалу и политици, у Фуентесовом роману стоји питање које се као неки лајтмотив провлачи кроз читав роман: Како зауставити пропаст у коју иде читава земља?

Драган Богетић
НЕСВРСТАНОСТ КРОЗ ИСТОРИЈУ – ОД ИДЕЈЕ ДО ПОКРЕТА
Завод за уџбенике

Прва фаза историјског развоја несврстаности одиграва се у време које је наступило непосредно после Другог светског рата и трајало све до Београдске конференције шефова држава или влада несврстаних земаља. У том периоду несврстаност се најпре јавила као индивидуално спољнополитичко опредељење појединих ванблоковски оријентисаних држава јужне и југоисточне Азије, Југославије као једине европске државе и држава Блиског истока, а касније, после 1955, ширила се у дубину афричког континента. Упоредо с процесом деколонизације и појавом све већег броја новоослобођених земаља, отпочео је и процес њиховог регионалног окупљања и, с регионалних основа, заједничког иступања у међународним односима. Постепено, тежња несврстаних земаља за проширивањем међусобне сарадње доводила је до првих контаката њихових државника, који нису имали искључиво афричко-азијско регионално обележје, већ далеко шири, универзални значај…

Радован Самарџић
ОСМАН
Лагуна

Надарен као приповедач, наш познати историчар Радован Самарџић писао је своје историјске портрете у духу најбољих српских романсијера, као узбудљиве и надахнуте „документарне“ романе у којима ћемо историју читати као фикцију, а стилске фигуре и богату лексику као украс који се складно уклапа у темељно истражене чињенице. Поред „Сулејмана и Рокселане“ и „Мехмеда Соколовића“, такав је и Самарџићев Осман, трагична повест о успону и паду првог и последњег отоманског султана кога су, у његовој 17. години, убиле његове дворске слуге. Био је широко образован и праведан владар, донекле младалачки наиван, говорио је више језика, ратовао против Персијанаца и Пољака, покушавао да освоји Рим и настојао да реформише турску војску, у чему је сурово осујећен, свргнут и погубљен. Прича о овом несрећном владару с почетка 17. века, који је инспирисао и Ивана Гундулића да напише истоимени еп, истовремено је и прича о турским јаничарима, најутицајнијем реду турске војске, састављеном углавном од „странаца“, потурица који су регрутовани још као деца из турских хришћанских провинција на Балкану, па школовани и обучавани у турским војним школама да би постали најмоћнији и најоданији султанови ратници. Драма њихове побуне против султана, живе слике превирања и колоплет смутњи на цариградској позорници у средишту су ове хронике, узбудљиве попут каквог средњевековног трилера.

Лесли Склер
ПРОЈЕКАТ ИКОНА
Академска књига

Лесли Склер се усредсређује на начине на које се капиталистичка глобализација производи и представља широм света, нарочито у глобализујућим градовима. Склер прати како иконичне зграде нашег времена– тржни центри, спектакуларни музеји и огромни урбани пројекти – конституишу тријумфални „пројекат Икона“ данашњег глобалног капитализма, промовишући све већу неједнакост и хиперконзумеризам. Два најзначајнија типа иконичне архитектуре – јединствене иконе које су препознате као уметничка дела, а пројектовали су их људи попут Герија, Фостера, Колхаса и Хадидове, као и успешне, имитативне иконе које копирају елементе рада архитеката звезда– говоре о централном значају хиперконзумеризма у савременом капитализму. Поред објашњења начина на који архитектонска индустрија организује друштвену производњу и маркетинг иконичних грађевина, Склер такође показује како корпорације све више доминирају изграђеном средином и промовишу развој у правцу глобализујућих, конзумеристичких градова. „Пројекат Икона“ је, тврди он, оружје у борби за учвршћивање капиталистичке хегемоније као и за јачање транснационалне капиталистичке контроле над тиме где живимо, шта конзумирамо и како размишљамо.

Евел Гаспарини
СЛОВЕНСКИ МАТРИЈАРХАТ
Прометеј

Капитално дело Евела Гаспаринија исписано на више од 800 страница, на српски језик је превео Иван Димитријевић. Евел Гаспарини био је италијански слависта и етнолог. Вршио је истраживања и водио етнолошке белешке о веровањима, традицији иницијације и о свадбеним обичајима Старих Словена. Ова грађа, сакупљена и размотрена, стопила се скоро у потпуности у фундаменталну књигу Словенски матријархат која је сада први пут доступна нашим читаоцима.
Закључци до којих је дошао Гаспарини представљали су огроман допринос напретку проучавања етногенезе Словена. Не постоји генетско истраживање, археолошки траг или стари запис који би нам толико дочарао нашу давнину као што то чини ова књига.
Кроз мултидисциплинарно сагледавање словенске прошлости, Гаспарини је дошао до значајних закључака. Овим делом дао је велики допринос науци, омогућивши нам да помоћу трагова наше материјалне, друштвене и духовне културе завиримо у древне периоде људске врсте, укључујући и палеолит, мезолит и неолит, али и метално доба, то необично време у ком је и данас већински европски живаљ из неког разлога одлучио да више не иде напред, да би остао на мање-више истој тачки и у античкој и средњовековној епохи.
Можда ова књига некоме и даље неће бити довољна да објасни настанак Словена, културно повезаних са азијским југоистоком, а језички са Европом. Можда некоме неће бити довољна да разреши мистерију тог „злочина у протосторији“ који је на преласку из неолита у еру бакра, из каменог доба у метално, нагнао наше претке да се уздржавају од културних иновација следећих неколико миленијума. Можда некоме неће бити довољна да до краја разбистри шта је то приморало најмногољуднију европску групу народа да у нововековљу ипак дефинитивно усвоји те изуме. Али ће свакоме бити довољна да себи коначно постави та питања.