SENKE BALKANA I PORESKIH OAZA NAD NOVOM PREDSEDNICOM

Na početku predizborne kampanje Pirc Musarovu nije podržala nijedna politička stranka, jer u njoj nije prepoznat „materijal za predsednicu“, a bila je izložena i kritikama medija koji su naširoko pisali o finansijskim i drugim malverzacijama nje i njenog supruga

Nova predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar je do sadašnje funkcije prešla put od nekadašnje voditeljke TV dnevnika, sa diplomom pravnice, preko mesta direktorke slovenačkog Ureda za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, do domaćeg ogranka Crvenog krsta. U advokatske vode je ušla pošto nije prošla na konkursu za direktorku TV Slovenije, gde je u mladosti radila. Podnela je tužbu protiv nekadašnjeg poslodavca, ali i pokrenula sopstvenu advokatsku kancelariju koju je, nešto kasnije, Melanija Tramp izabrala da je zastupa u sudskom procesu protiv novinara koji je u knjizi objavio „sočne detalje“ o njenim „ranim radovima“ iz manekenskih dana… Musarova je dobro unovčila zastupanje supruge Donalda Trampa, a njena advokatska kancelarija se pročula i stekla reputaciju odlučne zastupnice „interesa kapitala“. Taj „imidž“ ju je sada umalo koštao pobede za najvišu funkciju u deželi. [restrict]

SUMNJIVO BOGATSTVO Uoči prvog kruga glasanja Musarovoj podršku nije pružila nijedna politička stranka, jer u njoj nije prepoznat „materijal za predsednicu“. Osim toga, bezmalo svi mediji su je bili „uzeli na zub“, najviše oni bliski premijeru Robertu Golobu, koji su naširoko pisali o finansijskim i drugim malverzacijama supružnika Musar. Pominjana je njihova „hobotnica“ u koju su umrežena brojna preduzeća, neka i sa sedištem u belosvestkim poreskim rajevima radi izbegavanja plaćanja dažbina u Sloveniji. Tek na kraju predizborne kampanje je ustvrdila da je sve zaradila „sa svojih 10 prstiju“ iako, prethodno, nije mogla da objasni nesklad između ličnih primanja i roleksa na ruci vrednog 26.000 evra… U prvom krugu je ostala iza Anžea Logara iz SDS-a Janeza Janše.
Pobedila je u drugom krugu jer su je podržale vladajuće stranke (Pokret sloboda, socijaldemokrati i Levica), ali delimično i zato što su vladi bliski mediji odjednom prestali da pominju afere u kojima je i ona predstavljana kao „sumnjivo lice“, i što je i snažna „anti-Janša“ kampanja dosta široko prihvaćena. U strahu da ne pobedi „Janšin čovek“, Pirc Musarovu su podržali bivši komunisti i predsednici Milan Kučan i Danilo Tirk, kao i liderka socijaldemokrata Tanja Fajon. Sve to kazuje da nova predsednica na startu izborne trke nije bila „intimna opcija“ mnogih Slovenaca.
Posle glasanja ostala je priča i o brojnim spornim radnjama u izbornom postupku.
Mada je nova predsednica tvrdila da je, kao advokatica, u 80 odsto slučajeva zastupala „obične, male ljude“, dokazi za to nisu bili dostupni. Iako je sebe reklamirala kao „borca za ljudska prava“, činjenica je da je kao advokatica najčešće zastupala interese velikih kompanija i bogataša. „Uzbunjivači“ (zviždači) su opisivali kako im je Nataša Pirc Musar pretila zbog njihovih kritika katastrofalnih uslova rada i drugih povreda radničkih prava. Jedan od najpoznatijih „uzbunjivača“, hirurg-onkolog Erik Brecelj javno je problematizovao lik i delo Pirc Musarove pitanjem – „Zar je nije sramota da se uopšte kandiduje?“, jer je „neprimerena za mesto predsednice Slovenije“. Pomenuo je i upravo objavljena saznanja da je Musarova, zajedno sa suprugom Alešom, poznatim slovenačkim tajkunom – koji je uoči izbora krenuo da pere biografiju pričom da mu je u opisu posla „briga za slovenačku baštinu“ – držala novac u poreskim oazama, te da je taj kapital plod iscrpljivanja brojnih preduzeća u Sloveniji, ali i ojađenih firmi iz država nekadašnje Jugoslavije.
Porazno je bilo i podsećanje da je Pirc Musarova čak godinu i po dana bila predstavnica za javnost u preduzeću u kome su bili partneri njen suprug i Darko Horvat, još jedan ozloglašeni slovenački postprivatizacijski tajkun koji je Slovence, preko kredita koje nikada nije otplatio, opelješio za najmanje 170 miliona evra. Ništa od toga nije omelo Musarovu da 2007. godine brani Horvata rečima da je „finansijski genije“, i to u trenutku kada se našao na optuženičkoj klupi zbog finansijskih mahinacija.
Pravdanja Pirc Musarove da „nema veze sa poslovima svog muža“ opovrgao je i podatak da je Aleš Musar 2016. uložio veći deo novca za kupovinu i obnovu njihove zajedničke investicije – „Ruske dače“, luksuznog imanja nadomak Ljubljane. Slično je i s drugim izgovorima tipa da „nikada nije učestvovala u ranijim poslovima svog muža“ koji se obogatio tokom procesa privatizacije slovenačkih preduzeća i zahvaljujući poslovanju preko poreskih rajeva. Štaviše, tu se našla i uvređena, jer u Sloveniji „ne znamo da cenimo uspešne preduzetnike“. Pri tome se, iz petnih žila, trudila da negira poslovne veze sa sopstvenim mužem, iako se saznalo da je on najveći finansijer njene predsedničke kampanje, s početnim ulaganjem od 19.600 evra, što je maksimum koji pojedinac sme dati po zakonu. Pride je sve do kraja septembra – dok mediji nisu stavili pod lupu njegovu sumnjivu poslovnu imperiju – bio zadužen i za vođenje njenog izbornog štaba.

MUSAROVI I BALKAN Ipak, nikakvo retuširanje biografije oboje supružnika ne može da poništi činjenicu da je Aleš Musar ne samo suprug nego i poslovni partner Nataše Pirc Musar, kao i da je imao račune i firme u inostranstvu, i na ime tih firmi kupovao nekretnine i skupe automobile. Račune je imao i na Kajmanskim ostrvima, a poslovanje je krio iza fiducijarnog računa otvorenog kod (sada bivše) austrijske Hipo banke. Zajedno sa Darkom Horvatom je radio na iscrpljivanju preduzeća ili jeftinom otkupu privatizacijskih vaučera i sertifikata u Sloveniji i na Balkanu, posle čega je taj duet slovenačkih biznismena novac vešto „prelivao“ na račune otvorene u inostranstvu. Većina tako stečenog kapitala završila je na britanskom ostrvu Džersi. Sada se zna da je ostrvo Džersi bilo krajnja stanica za kapitalne dobitke iz raznih preduzeća u Sloveniji i državama Zapadnog Balkana. Zahvaljujući i tim parama, uloženim u njenu predsedničku kampanju, Nataša Pirc Musar je postala predsednica Slovenije.
Zanimljivo je da joj početak kampanje ipak nije bio lak, jer je, kao nestranačka ličnost, morala da prikupi pet hiljada potpisa građana spremnih da podrže njenu kandidaturu. Mediji su publiku u Sloveniji beskrajno zabavljali izveštajima kako joj to kilavo ide, a spisak je, navodno, zaključila u poslednji čas. Ni tu, a ni posle javne prozivke onkologa Brecelja, u pomoć joj nije priskočio niko od onih „80 odsto malih, običnih ljudi“ koje je, kako je isticala, branila u advokatskoj karijeri i na koje se pozivala u kampanji, pokušavajući da poništi uverenje u biračkom telu da je „produkt kapitala“ i kao takva njegova produžena ruka, čak opasnost po demokratiju.
Pobedila je, tu nema sumnje, zato što je većina onih, koji su na kraju glasali za nju, to učinila iz računa jer su tako glasali „protiv“ Janše i njegove perjanice – Logara. Sve to objašnjava i zašto su se iznad predsednikovanja Nataše Pirc Musar, već od prvog pobedničkog trenutka, nadvile senke koje mogu da utiču i na obavljanje njene nove funkcije. Čini se da nije slučajno ni što je novoizabrana slovenačka predsednica već najavila da bi za svoj prvi službeni put u inostranstvo najradije izabrala Berlin – „jer je nemački predsednik uglađen i mnogo fin“ – ali će, čini se, ipak najverovatnije prvo u neku vrstu inspekcije po državama Zapadnog Balkana. To znači da deli poglede svojih starijih kolega u slovenačkoj politici, koji u državama nekadašnje Jugoslavije vide „slovenačko dvorište“, nekakav nasleđeni feud, čijim se „dobrim poznavanjem“ i vezama potom hvale u Briselu i preporučuju Vašingtonu. A zašto prvo na Balkan? Brine je, kaže, odnos između Srbije i Kosova, kao i dešavanja u BiH, i uverena je da bi ona to mogla da reši. Nejasno je na kakvo rešenje misli, kao što nije jasno ni hoće li na balkanskoj turneji smeti da je prati i suprug koji je najčešće „poslovao“ u zemljama sa tog područja.

[/restrict]